Problem lekarske greške

 U ZDRAVSTVENIM ustanovama najčešće greše hirurzi, ginekolozi i anesteziolozi - pokazuje analiza eminentnih stručnjaka, koju je predstavio prof. dr Slobodan Kovačević, predsednik Vrhovnog suda časti.
Ovim povodom prim. dr Tatjana Radosavljević, predsednik Lekarske komore Srbije, izjavila je za "Novosti" da ova organizacija planira da u narednim godinama napravi nacionalnu strategiju za smanjenje lekarskih grešaka primenom protokola i učestalosti medicinske greške.
- To je naš plan koji ćemo sprovesti već naredne godine - ističe dr Radosavljević. - Problem poznat kao lekarska greška nije samo srpski, već je svetskih razmera. Lekarska komora Slovenije, recimo, godišnje dobije oko 200 žalbi pacijenata, pa, da bi se eventualne greške sprečile, preporučuje stručni nadzor.
Lekarske greške mogu se smanjiti uz konstantnu edukaciju zaposlenih u zdarvstvu. Edukacija je neophodna lekarima, medicinskim sestrama, fizioterapeutima i tehničarima. Jer,uspešan odnos između doktora i pacijenta bitan je momenat u lečenju i izlečenju, pokazuju istraživanja.
Generalni stav naših "belih mantila" je da nije sramota i krivica pogrešiti. Ali, na greškama se mora učiti, kako se ne bi ponavljale.
- Ukoliko mislite da su vaša prava ugrožena ili da ste u nečemu uskraćeni, obratite se zaštitniku prava pacijenata - dodaje dr Radosavljević. - Ako mislite da vam on ne može pomoći, možete se obratiti i sudu časti Lekarske komore. Stoga se mi zalažemo za stvaranje nacionalne stategije za smanjenje medicinske greške.
Da se greške dešavaju i u najvećim zdravstvenim sistemima, ukazuje i podatak da svake godine, oko 100.000 ljudi u Americi strada upravo zbog lekarske greške. Statistički, to je više od broja nastradalih u saobraćajnim nesrećama. Preciznih podataka o broju učinjenih lekarskih grešaka u Beogradu i Srbiji zasad nema.


NEDOSTOJNI PROFESIJE
- DELA koja čine zdravstvenog radnika nedostojnim za obavljanje lekarske profesije navedena su u stavu 4, kojim se dozvoljava mogućnost disciplinske odgovornosti i za postupke koji nisu neposredno povezani sa obavljanjem zdravstvene delatnosti - objašnjava dr Tatjana Radosavljević. - To su namerno ubistvo, vožnja u pijanom stanju, korupcija, silovanje. Ovo će se formirati tokom sudske prakse sudova časti.