JEDNA od beogradskih ulica poneće ubrzo ime po nedavno preminulom poglavaru SPC, patrijarhu Pavlu. Ipak, da se pokrene zvanična procedura, koju je pre dva dana najavio gradonačelnik Dragan Đilas, potrebno je da u gradsku Komisiju za imenovanje ulica i trgova stigne takva inicijativa. Do sada je, međutim, još niko nije predao, a do sprovođenja odluke treba da prođu tri pune godine od smrti nekog zaslužnog pojedinca.
U Skupštini grada, inače, spremaju novi spisak ulica koje bi trebalo da imenuju na decembarskoj sednici. Na dnevnom redu tada će biti i sovjetske vojskovođe. Predsednik komisije Petar Đorđević kaže da čeka dokumentaciju oko predloga da Milutin Milanković dobije park, pa da zakaže sednicu na kojoj će se pripremiti sva nova imenovanja.
- Hidrometeorološki institut treba da se nazove po Milankoviću, pa je predlog da se i park oko te zgrade nazove po ovom naučniku. Ideja je i da se u parku postavi njegov spomenik - objašnjava nam Đorđević. - Što se patrijarha Pavla tiče, mislim da niko neće biti protiv. Zvaničnog predloga još nema, ali su mi građani u Rakovici, nezvanično predlagali da se Rakovički put, koji je nastavak Ulice patrijarha Dimitrija, nazove po patrijarhu Pavlu. Pominje se i Bulevar oslobođenja, ali, videćemo.
Komisiji su stigli predlozi da generali Ždanov i Tolbuhin i Crvena armija dobiju ulice. Prema najavama, one će, verovatno, biti u Novom Beogradu. Nezvanično se čak pominjalo i naselje Ledine.
I Bris Taton, Francuz koji je na smrt pretučen u kafiću na Obilićevom vencu, dobiće ulicu. Ovu inicijativu je predala omladinska grupa koja je organizovala šetnje za Tatona po gradu. Predlog je da se Kosmajski prolaz, između Obilićevog venca i Ulice maršala Birjuzova, gde su huligani bacili Tatona, nazove po njemu.
Petar Đorđević objašnjava da nema pisanih kriterijuma po kojima se nekome dodeljuje ulica. Sve zavisi od dogovora članova komisije i stava odbornika u Skupštini grada.
- Bitno je da taj predlog nikoga ne vređa, i da taj čovek, recimo, nije bio ratni zločinac - navodi Đorđević. - Komisija svaki put konsultuje istoričare, ili ljude iz kulture, ukoliko se ulica naziva po nekom poznatom. Ne postoji odredba koja kaže da je taj čovek morao da uradi nešto dobro, ali, generalno, u pitanju su ljudi za koje se građani ne bune da njihova imena nose u ličnim kartama. Komšije iz uličice, gde je živeo glumac Miodrag Petrović Čkalja, zatražile su da ona ponese njegovo ime, i sada se zove Čkaljino sokače.
Inače, nepisano pravilo, koje komisija poštuje je da se najčešće čeka da prođu tri godine od nečije smrti da bi se po njemu nazvala ulica. To pravilo ne mora da važi i za patrijarha Pavla, pošto ga je, kako navodi Đorđević, narod dostojno ispratio.

PEKO I KOČA
NA dnevnom redu Komisije za imenovanje ulica naći će se i predlog da se ulice dodele Peki Dapčeviću i Koči Popoviću. Međutim, zasada ovaj predlog nema baš veliku podršku. Stigla je i inicijativa da frontmen EKV Milan Mladenović dobije ulicu, ali on je već ima na Zvezdari.



PATRIJARSI
U BEOGRADU četiri ulice nose imena po poglavarima Srpske pravoslavne crkve.
- Već postoje ulice patrijarha Varnave, Joanikija, Dimitrija i Gavrila - navodi Đorđević. - Postoji i Ulica Tajsijeva, ali nisam siguran da li je po nekom čoveku tako nazvana, ili po nekom od patrijarha.

FIŠER I OLjA
MADA se pominjalo da šahista Bobi Fišer i slikarka Olja Ivanjicki treba da dobiju ulice, Petar Đorđević kaže da Komisiji nije stigla takva inicijativa, koju su, inače, pokrenule "Večernje novosti".
- Oni treba da imaju ulice. Fišer to, svakako, zaslužuje, ali kada su u pitanju ličnosti iz sveta kulture, sporta, istorije, čekamo da prođe određeno vreme - objašnjava predsednik Komisije. - Ja ne želim da ulazim u to šta je radila stara komisija. U svakom slučaju, treba da se podnesu nove inicijative.
Stara komisija je, kako su ranije obaveštene "Novosti", pre dve godine donela odluku da se Fišeru dodeli ulica na Bežanijskoj kosi.

PROCEDURA
INICIJATIVU da neka ulica ponese određeni naziv bilo ko može da preda Komisiji za imenovanja. Komisija donosi odluku, koju šalje Ministarstvu za lokalnu samoupravu na mišljenje. Ukoliko oni prihvate, predlog se prosleđuje u Skupštinu grada na usvajanje. Da bi prošao, potrebno je da za njega glasa većina od ukupnog broja odbornika.
- Često unapred sa šefovima odborničkih grupa vidimo da li postoji volja odbornika da za to glasaju. Ružno je da takav neki predlog dođe u Skupštinu, a onda se vrati, jer ne može da prođe - kaže Đorđević.