Po platu na sud

 PRED pet opštinskih sudova u Beogradu, radnici su lane pokrenuli oko 6.524 spora protiv poslodavaca, što je za oko 25 odsto manje nego 2007. godine. Polovina tužbi podneta je u Prvom opštinskom sudu, u čijoj su nadležnosti Palilula i Stari grad. Prošle godine ukupno je rešen 6.201 predmet.
Usled ekonomske krize mnoga preduzeća loše posluju, što direktno utiče na položaj radnika, koji ostaju uskraćeni za platu, topli obrok, naknadu za prevoz, a mnogi ostaju i bez posla. Poslodavci uglavnom prilikom otkaza ne isplaćuju ni doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje, pa radnici pravdu traže na sudu.
U sudovima kažu da se radni sporovi najčešće pokreću zbog isplate zarada i poništaja rešenja o otkazu.
- Čak 60 odsto predmeta u radnim sporovima odnosi se na poništaj rešenja o otkazu - objašnjavaju u Drugom opštinskom sudu. - Pred našim sudom prošle godine podneto je 322 tužbe, što je skoro na nivou 2007. godine. Od toga, 319 sporova je rešeno.
Iako se broj preduzeća, čiji su računi u blokadi i posluju sa gubitkom, povećao, interesantno je da je lane bilo oko 2.000 radnih sporova manje u odnosu na 2007. godinu.
Radnici su se sa poslodavcima lane najviše "obračunavali" u Prvom opštinskom sudu, u kojem je pokrenuto 2.855 radnih sporova, dok je pre dve godine pred ovim sudom svoja prava tražilo 4.100 radnika.
Punom parom radili su i u Četvrtom opštinskom sudu, u kojem je 2008. godine 1.830 radnika tužilo svog poslodavca, dok je prethodne godine bilo 2.503 tužbe. Sudije ovog suda, prošle godine, ukupno su rešile 2.217 sporova. Za njima nije zaostajao ni Treći opštinski sud, čije su sudije prošle godine radile na 1.014 predmeta, što je za 191 manje nego 2007. Za ove dve godine ukupno je rešeno 1.200 radnih sporova.
Sudovi su i u ovoj godini nastavili sa rešavanjem radnih sporova, iako je sredinom marta Vrhovni sud Srbije okružnim sudovima prosledio preporuku Ministarstva ekonomije u kojoj se traži da se zamrznu izvršenja pravosnažnih sudskih odluka koje se odnose na radne sporove. Obrazloženje ovakvog zahteva bilo je da bi isplata zaostalih plata mogla dovesti do obustavljanja proizvodnje i gubitka postojećih radnih mesta u preduzećima.
Prema rečima sudije Vesne Sekulić, portparola Prvog opštinskog suda, ova institucija je primila ovaj dopis informativnog karaktera, ali on nije prosleđen sudijama.
- Normalno radimo i nećemo obustavljati rešavanje radnih sporova - kaže Sekulić. - To ne bi bilo u skladu sa nezavisnošću sudstva i ostvarivanjem prava radnika.
Ista je situacija i u ostalim opštinskim sudovima u Beogradu, koji dele ovo mišljenje.

PRINUDNI ODMOR
ZAKONOM o radu poslodavcu je omogućeno da uputi zaposlene na plaćeno odsustvo - "prinudni odmor", ako je kod poslodavca došlo do prekida rada koji nije prouzrokovan krivicom zaposlenog. Prema članu 116. Zakona, zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodna tri meseca, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

STEČAJ
DANOM otvaranja stečaja zaposlenima prestaje radni odnos i osiguranje po osnovu zaposlenosti. Otkaz ugovora o radu i rešenje o prestanku radnog odnosa donosi stečajni upravnik, a dostavlja se svim zaposlenima. Stečajno veće može, dok traje stečajni postupak, da zadrži na radu potreban broj zaposlenih radi završavanja započetih poslova ili vođenja stečajnog postupka. Ovi zaposleni ostvaruju sva prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada, u skladu sa zakonom (član 94. Zakona). Zarade onih koji su zadržani na radu za vreme trajanja stečajnog postupka namiruju se iz sredstava stečajnog postupka. Visinu zarade, na predlog stečajnog upravnika, određuje stečajno veće.