UPRKOS ogromnim svotama novca koje studenti svake godine izdvajaju za školarinu, većina fakulteta nije im obezbedila ni pristojan toalet. Retko koji fakultetski ve-ce ima toalet papir i sapun, a nekima fale i brave na vratima. Uobičajena slika su zidovi ispisani grafitima, umazane pločice, a socrealistički ambijent sa "čučavcima" vapi za renoviranjem.
Studentkinje na Filološkom fakultetu u toalet obavezno idu u paru, pošto vrata nemaju kvake.
- Toaleti su katastrofalni - kaže Teodora Đurić, studentkinja prve godine Romanistike. - Plaćam školarinu 120.000, a ne mogu pristojno ni da vršim nuždu. Papira nema nikad, a o sapunu i da ne govorim.
Slična situacija je i na obližnjem Filozofskom fakultetu. Kako kažu akademci, papira i sapuna ima samo ujutru. Doduše ovde su brave na mestu, ali svima podjednako smeta što ni u jednom ve-ceu nema tople vode. Na većini fakulteta, nedostaju i ogledala, slavine, reze za vrata, kante za đubre, držači za papir. Često se dešava da ne rade vodokotlići, pa se smrad širi hodnicima.
- Na fakultetima prirodnih nauka često radimo sa otrovnim materijama, hemikalijama, pa je veoma važno da u ve-ceima ima makar sapuna - priča Milica Majstorović, studentkinja Farmacije.
Na slične probleme žale se i studenti Hemije gde samo povremeno "nalete" na tečni sapun. Na Političkim naukama osim automatskog sušača ruku u ve-ceima nema ničega od opreme.
Da je pranje ruku osnova lepog ponašanja i prevencija mnogih bolesti učimo još u vrtiću, a u kućama najvišeg obrazovanja, to je uglavnom uskraćeno.
- Novac od školarina nije namenjen snabdevanju ve-cea - objašnjava Marko Milutinović, student prorektor Beogradskog univerziteta. - Fakulteti su dužni da opremaju svoje toalete iz budžeta koji im sleduje po zakonu. Taj novac nije veliki, ali fakulteti imaju i svoja sredstva odakle mogu izdvojiti za osnovnu higijenu. Žao mi je što nemam vremena da se bavim i takvim problemima, jer uvek iskrsnu bitniji.
Prema rečima Gorana Belojevića, profesora na katedri za Higijenu i medicinsku ekologiju Medicinskog fakulteta pranje ruku i higijena u javnim ustanovama svima bi trebalo da bude na prvom mestu.
- Svakodnevno se zanemaruje osnovna prevencija od mnogih crevnih bolesti - ističe profesor Belojević. - Srbija bi umesto visoko političkih tema trebalo da se pozabavi javnim toaletima. Oni su odraz kulture jednog naroda. Umesto što se raspisuju konkursi za najlepšu terasu ili ulaz, trebalo bi pokrenuti akciju za izbor najlepše uređenog ve-cea.

IZUZECI
IZUZECI su jedino ve-cei u privatnim fakultetima i oni na Pravnom, gde uprava i mimo budžetskih sredstava izdvaja novac za opremanje toaleta. Studenti farmacije prošle godine su sami sakupljali novac za tečni sapun, dok uprava fakulteta konačno nije preuzela odgovornost. U pojedinim srednjim školama, zbog lošeg stanja u toaletima, đaci od svojih džeparaca kupuju sapun i papir.

SLIČNO I U ZDRAVSTVU
OSIM u obrazovnim ustanovama, higijena toaleta je jednako loša i u zdravstvenim. Profesor Belojević, međutim, kaže da je to ne samo domaći, nego i svetski problem. Osim loših ve-cea za pacijente, veći je problem što i sami lekari nedovoljno često peru ruke. Preporuka svetske zdravstvene organizacije je da se ruke peru najmanje 20 sekundi, a prosek u svakodnevnom životu je 5 do 10 sekundi.