Davnog 1. aprila 1981. godine, na Dan omladinskih radnih akcija u Beogradu je započela realizacija ideje "88 stabala za druga Tita". Akcija je prethodno zaživela u Titovom rodnom mestu Kumrovcu u Hrvatskoj, da bi se munjevito proširila celom ondašnjom SFRJ.
Počivši predsednik i maršal Josip Broz Tito preminuo je, da podsetimo, 1980. godine, a povodom njegovih 88 godina života na ovom svetu, mnogi naslednici su propagirali ideju da mu se zasade parkovi čije bi sadnice, simbolično, predstavljale vođin broj godina.
Ideja je dobila raskošan zamah u ono vreme, pa beogradska štampa beleži da su u periodu od 1981. do 1985. godine, koliko je akcija trajala, u prestonici nikli parkovi u oko 300 mesnih zajednica.
- Na žalost, danas nije sačuvana dokumentacija o tome gde su sve nikle sadnice - rekao nam je Hranislav Milanović, savetnik generalnog direktora u JKP "Zelenilo - Beograd". - Zato sada možemo da govorimo o zasadima samo kroz sećanja savremenika, a prirodno je da ih je sada, 20 godina po okončanju akcije sve manje. Jedino je izvesno da se radi o hiljadama stabala.
Milanović podseća da je svaka mesna zajednica u glavnom gradu imala preporuku nadležnih da napravi sličan, simboličan park u znak sećanja na "najvećeg sina svih naših naroda i narodnosti". Radove je nadgledao ondašnji Zavod za urbanizam grada Beograda, odnosno donosio je preporuke gde bi parkovi trebalo da zažive. Međutim, kako smo saznali u toj instituciji, precizni podaci i planovi drvoreda zasađenih pre više od dve decenije - nisu sačuvani.
- Postojale su situacije kada na teritoriji neke mesne zajednice nije bilo dovoljno prostora za park - dodaje Milanović.- Tada bi umesto drveća bili zasađivani ružičnjaci ili drugo cveće. Dobro pamtim da je pored nekadanje Partizanske ulice na Vidikovcu postojao drvored od 88 platana, a da je u okviru kompleksa Instituta bezbednosti na Banjici posađen lep drvored koji je bio uočljiv iz aviona.
U sačuvanim brojevima gotovo svih novina iz osamdesetih godina postoje brojni tekstovi o ovoj akciji. Tako piše da su Titovi memorijalni parkovi postojali na centralnom platou na ulazu u Adu ciganliju, u Grockoj, u priobalju Gročanske reke, u MZ "Zapadni Vračar" na Vračaru, mesnim zajednicama "4.juli" i "Stevan Filipović", novobeogradskim mesnim zajednicama "Kadinjača" i "Bratstvo-jedinstvo", bloku 19A, zemunskoj opštini "Janko Lisjak", MZ Boleč - Grocka, OŠ "Mića Stojanović" - Umčari, OŠ "Zaga Malivuk" - Krnjača, u krugu Automobilskog školskog centra u Zemunu...


IRAK
Radnici beogradskih preduzeća "Trudbenik" i "Ratko Mitrović", kao i njihove kolege iz riječkog "Primorja" i splitskog "Ivana Lavčevića" zasadili su 88 stabala u Iraku, gde su tada radila mnoga jugoslovenska preduzeća.
Dabome, da bi stabla bila adekvatna podneblju, naši trudbenici su i Iraku posadili - palme.



RIJEKA
Koliko je akcija "88 stabala za druga Tita" bila masovna u ondašnjoj Jugoslaviji najbolje govori podatak da je u Rijeci posađeno 88.000 sadnica! U realizaciji ideje koja je trajala do 1985. godine čempresi i borovi su nikli u krugu kasarne "Španskih dobrovoljaca" i Dukićevom naselju.


ŠVERC

Osamdesetih godina sve je bilo u znaku 88 godina druga Tita. Budući da smo postali neumereni u "teranju simbolike" sa bivšim predsednikom, u Beogradu je bio aktuelan vic o Cigi koji je švercovao farmerke iz Trsta.
Pošto ga je carinik zatekao sa dva puna kofera farmerki koje nije prijavio, nesrećni švercer se jadao kako nije nelegalno prenosio robu, već da "nosi 88 farmerki za druga Tita".