POSLE dvodecenijske pauze, grad Beograd ponovo će odavati priznanja počasnim građanima koji su svojim radom doprineli razvoju srpske prestonice i demokratije, očuvanju mira i napretku čovečanstva. Skupština grada sačinila je nov pravilnik na osnovu koga će se dodeljivati ove titule, obzirom da nije poznato koji su kriterijumi za dodelu, izuzev političke podobnosti, važili od 1947. do 1985. godine.
Prema rečima Milorada Perovića, predsednika Skupštine grada i inicijatora ove odluke, prilikom odlučivanja neće biti favorizovanja, niti će političko opredeljenje uticati na izbor.
- Ovo je samo vraćanje jedne lepe tradicije i zašto se Beograd ne bi javno zahvalio onima koji su to i zaslužili - kaže Perović. - Počasni građani neće imati nikakvu protekciju, niti veća prava. Kriterijumi da za ovo priznanje isključivo će biti vezani za dostignuća tih ljudi, kojima su doprineli razvoju Beograda. To mogu biti humanitarci, sportisti, naučnici ili književnici.
Inače, na spisku počasnih trenutno se nalazi 21 državnik, a prvi na listi je Josip Broz Tito. On je zajedno sa generalom Pekom Dapčevićem proglašen na svoj rođendan, Dan mladosti 1947. godine, mada je zvanična Odluka o ustanovljenju zvanja počasnog građanina doneta tek 19. jula 1954. godine.
Sa odlukom se verovatno požurilo obzirom da je samo tri dana kasnije prilikom posete Beogradu, ovo priznanje uručeno caru Etiopije Hailu Selasiju. U godinama koje slede, na spisku počasnih građana uglavnom su se nalazili državnici iz prijateljskih socijalističkih zemalja i lideri pokreta nesvrstanih, među njima Džavaharlal Nehru i Gamal Abdel Naser. Na spisku zvaničnih, ali i spornih, prijatelja Beograda nalazi se bivši predsednik Rumunije Nikolae Čaušesku. Priznanje mu je 1976. godine uručio tadašnji gradonačlenik Živorad Kovačević rečima "građani Beograda cene u vama borca za održavanje mira u svetu". Kao jedini predstavnik "zapadnog bloka" među nagrađenima je Fransoa Miteran, bivši predsednik Francuske.
Za poslednjeg počasnog građanina Beograda 15. marta 1985. godine proglašen je Julius Njerere, veliki borac za nezavisnost i dugogodišnji predsednik Tanzanije.
Ko bi posle višegodinje pauze prvi mogao da ponese ovu titulu u Skupštini grada nisu mogli da nam kažu. Takođe se ne zna ni da li će ona biti uručivana svakog aprila u vreme obeležavanja "Dana Beograda". Milorad Perović ističe da se zahvalnice neće dodeljivati posthumno i da u trci za titulu podjednako učestvuju domaći i strani državljani.


KO ĆE KOME
DIREKTOR Instituta za savremenu istoriju dr Moma Pavlović kaže da su za počasne građane ranije proglašavani državnici onih zemalja koje su počastima obasipale naše političare.
- To je, ustvari, kao neka vrsta reciprociteta, koliko mi njima, toliko oni nama. Ne treba, međutim, sumnjati i da među nosiocima ovih laskavih titula ima i ljudi koji su ih bez sumnje zaslužili. Postoje, takođe, i oni koji su mnogo više uradili za bivšu SFRJ i Beograd, pa se nisu našli na listi probranih - kaže Pavlović.


TABELA:
POČASNI GRAĐANI BEOGRADA

1947. Josip Broz Tito, predsednik Jugoslavije
1947. Peko Dapčević , komandant Prve partizanske armije
1954. Haile Selasije, car Etiopije
1955. Džavaharlal Nehru, prvi premijer Indije
1956. Gamal Abdel Naser, predsednik Egipta
1959. Narodom Sihanuk, kralj Kambodže
1962. Leonid Brežnjev, predsednik SSSR
1964. Ahmed Ben Bela, prvi čovek Alžira
1965. Habib Burgiba , predsednik Tunisa
1965. Lal Bahadur Šastri, predsednik Indije
1970. Edvrad Kardelj, ministar spoljnih poslova Jugoslavije
1970. Kenet David Kaunda, predsednik Zambije
1973. Edvard Gjerek , komunistički prvak iz Poljske
1976. Nikolae Čaušesku, presednik Rumunije
1978. Hua Kuo Feng, generalni sekretar KP NR Kine
1981. Džaber Al-Ahmad Al-Sabah, kuvajtski emir
1983. Fransoa Miteran, predsednik Francuske
1984. Kim Il Sung, komunistički lider DNR Koreje
1984. Li Đanian, predsednik NR Kine
1985. Miguel de la Madrid, predsednik Meksika
1985. Julius Njerere, prvi čovek Tanzanije