Zlo vreba na slepomkoloseku

VRATA landaraju, a plombe su razvaljene na pedesetak vagona na sporednom koloseku beogradske železničke stanice. Kraj kompozicija, tu, ispod mosta Gazela, iznervirana baba viče.
- Sa špricovi se bodu! - kaže nam Devija, iz obližnje kartonske vile. - Pa, mi kokoške ližu ti špricovi, i ove kašike gde greju drogu. Jeste, pišite, svaku noć se drugiraju tu.
U kupeima smrde fekalije, puno je pikavaca po sedištima.
Neko se ispovraćao po staklu, ispod, razbijena flaša kruševačkog "vinjaka".
- Dođi noću, pa da vidiš koliko ih je - zaključuje baba koja ima čitavo domaćistvo kraj šina, i sa plastom sena, svinjama...
Imeđu vagona pod đonovima pucaju špricevi, mnogo ih je kraj zaraslih šina.
U četvrtak su tu klinci razbili dve kompozicije, ukrali pedeset ćebića iz spavaćih kola. I zapalili tri kupea, prvo su razvalili sedišta da se ogreju, pa su i poskidali neke lajsne.
Pre pola godine odneli su narkomani ceo vagon restoran, i sve što je unutra bilo od prohroma. I sedišta su izneli.
U tročasovnoj šetnji po kolosecima stanice, od Upravne zgrade pa sve do Save i Gazele reportere "Novosti" niko nije zaustavio. Ulazimo slobodno u desetine vagona koji su tu "usidreni" tek nekoliko dana. Nisu za otpad, kreću na put već od ponedeljka.
Pri tom, nismo videli nijednog pružnog radnika.
Peli smo se, ulazili i u lokomotive. Šetali smo slobodno i kroz hale radionice, gde je tek poneki radnik sedeo u prijavnici. I oni nas ništa nisu pitali.
Policija je juče pronašla tablete u jednom od vagona, kese sa heroinom, neku maloletnicu su prošle nedelje tu iskoristila dvojica. Prodali su je njeni za petsto dinara, kaže Ciganka Devija, stalno se kurvaju po vozovima ovi iz naselja romskog, ispod mosta..
- Urade se do daske - kaže nam Dobrica Đorđević, radnik "Železnice", dok sa kolegom pokušava da spase preostalu ćebad. - Često ih i prebijemo. Dobiju šamar kad neće da izađu. Ima i pijanaca, ipak, najviše je narkomana.
Priča Dobrica, bio tu jedan što je umro, svake zime je ordinirao po kupeima. Dođe, porazbija sve živo, napije se kao letva, i čeka policiju.
- Jedva je čekao da dođu po njega, da odleži u Padinjaku mesec-dva - kaže Dobrica. - Tamo mu toplo bre, milina, pa ga opet izbace. I sve ukrug. A bio jedan što je čistio vagone, kad zorom krene da radi, Rumuni bez pasoša ispadaju iz plafona.
Taj čistač, pričaju radnici, bio je kralj biznisa beogradskog sporednog koloseka. Kad nađe Rumune u vozu iz Bukurešta, ne prijavi ih policiji. Uzme im po trideset evra, prepakuje ih u novi plafon.
- Kaže im on, sad idete za Beč, oni srećni do neba, a matori ih opet ušrafi u onaj za Bukurešt - kažu nam radnici. - Vrati ih nazad. Uzeo kažu grdnu lovu tako.
Cigani dodaju svoju priču.
- Pa, nema čuvara - kažu nam. - Nekad ih je bilo, ima tome deset godina, ma i više. Čuvali su kompozicije. Onda su počela i ubistva tu, pre godinu našli su nekog mrtvog u vagonu.
I u Batajnici gde je prošle nedelje ubijena trinaestogodišnja Tamara Ivanović, ista priča. Tamo doduše nema putničkih vagona, ali je beskućnika i narkomana pregršt u terenim kompozicijama.


MRTVI RUMUNI

JEDAN od meštana kartonskog naselja ispod Gazele priča nam da su Rumune koji su bez pasoša dolazili vozovima iz Bukurešta nalazili mrtve i zaleđene.
- Sakriju se u boksovima, između točkova voza, tako putuju od Rumunije - potvrđuju nam i radnici "Železnice". - Dvojicu su našli, bili su zaleđeni i skamenjeni. Nisu imali kod sebe nijedan dokument.