Tinja nada u vaskrs lepotice

NADA da će betonsko - čelična lepotica na Avali kad tad "vaskrsnuti" već pet godina tinja u srcima iskrenih ljubitelja najdraže antene prestonice. Ali i svih drugih za koje je one aprilske večeri 1999. godine kada su se bombe NATO snaga sručile na najviši balkanski toranj i pretvorile ga u gomilu šuta, Avala ostala "ćelava" i neprepoznatljiva. Kada bi se građevina visoka 202 metra mogla sazdati od emocija i nostalgičnih sećanja žitelja Beograda, odavno bi na tom mestu nikao novi telekomunikaocioni toranj.
Na žalost, ako je za temelj njegovog vaskrsnuća možda dovoljna dobra volja, da bi se opet popila kafa na vidikovcu tornja sa kojeg je pucao pogled na prestonicu i pola Šumadije, potrebno je mnogo novca - gotovo 20 miliona dolara. Rezultat zamišljene ankete među žiteljima glavnog grada bilo bi lako pretpostaviti - većina bi sigurno htela da na prilazima Beogradu ponovo iz daleka vidi antenu i kaže "stižemo kući". Pitanje koliko je realno da nekadašnji najveći toranj na Balkanu vaskrsne, sustiže drugo: da li je on uopšte potreban našem radiodifuznom sistemu?
Kao Beograđanin, veoma bih voleo da nikne isti takav toranj na mestu porušenog, smatra Radiša Petrović, tehnički direktor RTS-a, dodajući da u svim planskim dokumentima ove medijske kuće stoji da je radiodifuznom sistemu u Srbiji neohpodan toranj slične visine.
- Da li će on biti betonski, čelični ili rešetkast zavisi pre svega od toga ko bi ga finansirao. Replika nekadašnjeg tornja bila bi i deset puta skuplja od jeftinije varijante, i bez obiza na našu volju, još nije došlo na red da se finansira gradnja jednog takvog objekta - navodi Petrović, dodajući da sistem RTS-a sa sadašnjim "tankim" finansisiranjem ima mnogo preče "rupe za zapušavanje". - Tvrdnje da je takav sistem emitovanja signala prevaziđen ne "prolaze" jer ni u Evropi, bez obzira na kablovsku televiziju i satelite, niko ne planira gašenje visokih antena.
Slika Avalskog tornja svakako je deo idealivozanih sećanja na lepša vremena i ako bi to prevagnulo, on bi svakako imao svoje mesto, smatra Spasoje Krunić, profesor na Arhitektonskom fakultetu. Ali, potpuna ocena te ideje može se doneti tek ako se cena, funkcionalnost i potreba saberu sa pamćenjem Beograđana.
- U vreme kad je izgrađen, toranj je bio u samom svetskom vrhu u arhitektonskom i konsturktorskom smislu. Ali, ne verujem da bi ga bilo opravdano danas graditi istom tehnologijom - smatra profesor Krunić. - U današnje vreme se takvi tornjevi prave u centru grada, sa pratećim sadržajima, restoranima, hotelima, kao na primer u Sidneju, Torontu, Moskvi.
Udruženje ljubitelja Avalskog tornja, koje je, gle ironije sudbine, osnovano u vreme kada je najdraža antena prestonice već bila gomila krša, svakih nekoliko meseci pokreće inicijativu za obnovu ove impozantne građevine. Poslednja u nizu poklopila se sa petogodišnjicom rušenja, a akciji su se pridružili Udruženje novinara Srbije kao i brojni umetnici - slikari, glumci, pevači, pisci, koji će svako iz svog domena pomoći u prikupljanju sredstava.
Na konferenciji za novinare povodom početka kampanje "provejavala" je ideja da priloge za gradnju tornja daju mediji koji pretenduju na nacionalnu frekvenciju. Dogovor bi bio da ulože novac u gradnju tornja, da bi zauzvrat dobili besplatno korišćenje, ali se ne zna koliko je to realno i za te kuće isplativo.
I na prvi pogled je jasno da se pare za ovu investiciju teško mogu skupiti humanitarnom akcijom, ma koliko ona iskrena i velika bila. Neophodno je da prste umeša - država. Bogoljub Lazić, zamenik ministra za kapitalne investicije, zadužen za telekomunikacije smatra da bi se takva investicija teško isplatila, i da je veliko pitanje da li je takva antena u tehničkom smislu potrebna. Sve i da je ste, u situaciji u kakvoj je naša zemlja, prepreka tornju je preduga lista prioriteta.
- Potrebno je napraviti studiju opravdanosti, koja bi dala odgovor na bitna pitanja - smatra Lazić, dodajući da bi bilo lepo da simbol Beograda ponovo bude na starom mestu.
Betonski stub koji su projektovali Uroš Bogunović i Slobodan Janjić, uz konstruktora Milana Krstića, svojevremeno je svrstan u 100 najznačajnijih dela građevinarstva Srbije. Da bi ga sagradili, neimari "Rada" su 1961. godine morali da betonom zaliju podzemne hodnike na vrhu Avale, gde je nekada bio stari rudnik. Vrhunac posla bilo je postavljanje 60 metara visoke antene, teške oko 25 tona, koju su montirali majstori "Goše". Pet godina trebalo je neimarima da završe vitku avalsku lepoticu. NATO bombama bilo je dovoljno pet sekundi da je sruše.
Tako je Beograđanima srušen "pogled sa visine", pa je možda želja za identičnom antenom, koja već pet godina opstaje, osim nostalgije možda i deo tipičnog srpskog inata. Dok se ideje ljubitelja tornja, uz pomoć povelikih para i istrajnosti ne pretvore u dela, Beograđani će se i dalje mrštštiti što im je Avala "ćosava" i "krnja".

NE BI OPET
GRADNJA avalskog tornja je u ono vreme bila izazov. To je bio podvig građevinske firme "Rad" - priseća se građevinski inženjer Miša Pavlović koji je učestvovao u izgradnji betonskog kolosa. - Na njemu su radili najveći stručnjaci. Sećam se izuzetnog konstruktora Milana Krstića. Svi smo se hvalili i ponosili tom građevinom. Sada ga nanovo graditi mislim da nema smisla. Sada je drugo vreme. Zemaljski televizijski toranj gubi svrhu u vremenu satelitske komunikacije. Možete da imate i projekat, ali nemati više onih ljudi. S druge strane treba uložiti ogroman novac u nešto što nema tako veliku svrhu. LJudi će ga brže zaboraviti ako se nanovo sagradi - srušen bi duže pamtili.
S. B.

RAČUNICA
BETONSKI kolos visok 202,87 metara, sa osnovom jedinstvenom u svetu - ravnostranim trouglom inspirisanim srpskim tronošcem, bio je deo porodice koju čine 42 najveća svetska tornja. Da bi sadašnja gomila gvožđa i betona ponovo stala na noge u punom sjaju, bilo bi dovoljno da se ostatak te velike porodice odrekne petodnevne turističke zarade! Neko je lepo izračunao, ali izgleda da ta vrsta solidarnosti u svetu gde su tornjevi dobrostojeće firme - ne "pali".

TORANJ KOD "PROKOPA"
U VREME kada je na čelu gradske vlasti bio Spasoje Krunić, pre nego što se i slutilo da će čelični Avalski kolos postati gomila šuta, CIP je novi telekomunikacioni toranj već "posadio" usred grada - kod železničke stanice "Prokop". Toranj bi bio visok 215 metara, apsolutna kota vrha bila bi 300 metara. Sedam nivoa gondole tornja smestili bi se restoran, saobraćajna policija i telekomunikacioni uređaji. Ne zna se da li se odustalo od ovog projekta ili će on jednom ipak ugledati svetlo dana.

NAJPRE OČISTITI
ZA početak bili vi zadovoljni da skupimo dovoljno novca da se raščisti ruševina, jer su za ponovnu izgradnju tornja potrebne ozbiljne pare. U knjigama RTS-a njegova vrednost je oko 20 miliona dolara, ali uz nove tehnologije možda bi se mogao izgraditi i za manje pare - kaže Nino Brajević, predsednik Udruženja novinara Srbije, koje zdušno pomaže o obnovi lepotice sa Avale.