Pozorište na Terazijama: Voda poplavila i publiku

TERAZIJSKE podzemne vode odvajkada su „umele da se jave“ i pokvare račune ondašnjim domaćinima. U davna vremena, pre više od 150 godina, u doba Miloša Obrenovića, hroničari su beležili kako je uporni knez imao muke da naseli Terazije, jer su ih ondašnje zanatlije doživljavale kao daleku periferiju, pošto je prvobitna varoš završavala kod Stambol kapije, odnosno današnjeg Narodnog pozorišta.

Doduše, posle prvog nasipanja, Miloš je upotrebio sebi svojstvene metode, uglavnom prizivajući bič, pa je problem naseljavanja ovog dela grada ubrzo rešen.

Bare iz davnih vremena

Još jedan razlog zašto su Terazije bile neomiljene često se pojavljivao, a to su bile bare koje su se tamo nalazile.

Podzemne vode su još tada unosile nemir među stanovnike ovog trga, a ni kasnije se nisu lako povlačile, izazivajući nemalu paniku vlasnika potonjih zdanja.

„Beogradske priče“ rešile su da odvedu čitaoce u doba od pre skoro dve decenije, kada je direktor Pozorišta na Terazijama bio poznati glumac Svetislav Bule Goncić. Tada je došao red na njega, da zajedno sa svojim ansamblom prođe pakao izbeglištva iz matičnog teatra. I za njihovo „progonstvo“ bile su „zadužene“ iste vode ispod Terazijskog platoa.

- Bila je to sezona 1996-1997. godine - seća se Goncić. - Ogromna količina mutne vode prekrila je kompletan prostor pozorišta, uključujući i onaj na kojem su se nalazila sedišta za publiku. Neposredno pre toga radnici su započeli nekakvu rekonstrukciju, ali, da li su kopali nešto više nego što je trebalo, ili su nešto probili, to nisam mogao da znam. Uostalom, nisam ni bio tu kada su radovi započeli, ali kada sam stigao, sve je već bilo potopljeno.

Poznati umetnik je, ipak, reagovao glumački, manirom čoveka iz teatra. Pitao se kako da reši ovaj iznenadni problem i sazvao je konferenciju za novinare, ali tako što se okupljenim uposlenicima „sedme sile“ obratio - iz čamca.

Buletova „lađa“

DOK su novinari stajali na bini, Bule se spustio u omanji čamac i baratajući veslom prešao je sve delove potopljenog prostora iz kojeg su nedugo pre toga odjekivali aplauzi publike, a zatim se obratio okupljenima. Istini za volju, nije imao mnogo razloga da kaže bilo šta, sve je bilo očigledno.

- Ni tada nismo dobili neku veliku pomoć tadašnjih vlasti - seća se Goncić. - Mada se gradom posle pričalo kako je ovo bio šarmantan iskorak koji je privukao pažnju, nisu se mnogo potrudili da investiraju u naše pozorište. Tek kasnije su učinjeni kvalitetniji pomaci.

Srećom, do danas je taj posao okončan, a Pozorište na Terazijama vratilo je svoj sjaj i tradiciju koju uporno čuva.

BOJILI PONORNICE

U VREME kada su terazijske podzemne vode nadošle, ugrožavajući pozorište i u okolnim zgradama su bili potopljeni podrumi. Tada su žitelji ovog dela grada isprobali stari eksperiment, koji često koriste speleolozi kada hoće da utvrde putanju reka ponornica. Sipali su farbu u vodu koja se pojavila na Terazijama, i uskoro je obojena voda izašla u okolini Hotela „Bristol“, dok nekadašnjeg „Malog pijaca“.