Srbija

PISAC GORAN MILAŠINOVIĆ PRVI PUT U KIKINDI: Promovisani romani „Slučaj Vinča“ i „Muk“(FOTO)

Рада Шегрт
Rada Šegrt

23. 06. 2023. u 09:49

Posle mnogo promocija po Srbiji, poznati pisac Goran Milašinović, konačno je održao književno veče i u Kikindi.

ПИСАЦ ГОРАН МИЛАШИНОВИЋ ПРВИ ПУТ У КИКИНДИ: Промовисани романи „Случај Винча“ и „Мук“(ФОТО)

Foto: R. Šegrt

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ predstavljena su dva njegova poslednja omana: „Slučaj Vinča“ i „Muk“.

Bio je ovo prvi dolazak ovog poznatog pisca, kardiohirurga i profesora u ovaj banatski grad.

- Srbiju sam upoznao kroz biblioteke, putujući i predstavljajući knjige i u susretima sa svojim čitaocima, upoznao sam i gradove. Počastvovan sam što sam u Kikindi, jer je grad slavne istorije i sa ozbiljnim piscima, poznati su i grad i okolina, Mokrin posebno. Ovde se duh srednje Evrope i Austrougarske osećaju na svakom mestu, a u toj Evropi književnost je bila vrlo važna, tako da se ovde dobro osećam. Poreklom sam Slavonac tako da imam isti osećaj kada sam došao ovde – rekao je Milašinović.

Po njegovom romanu „Slučaj Vinča“ upravo je snimljen film u režiji Dragana Bjelogrlića, a nedavno je objavio upozoravajući roman „Muk“. Obe knjige inspirisane su istinitim događajima, prva govori o velikoj, ekstremnoj humanosti građana Francuske, koji su donirali koštanu srž srpskim naučniicma koji su ozračeni 1958. godine u Institutu „Vinča“. Taj događaj, o kojem se malo znalo i kod nas i u Francuskoj, primer je prve transplantacije koštane srži u svetu. Roman „Muk“ govori o mučkom ubijanju ptica pevačica u krivilovu 2002. godine u Bačkoj. Italijanski lovci ubili su 10.000 ptica radi patološkog gurmanskog hedonizma, dobijanja paštete koja se pravi samo od ptičijih jezika. Govoreći o svojim romanima upozorio je da će nas, zbog pohlepe i gramzivosti, manjka saosećanja i poštovanja prirode, možda, zadesiti najgora sudbina, a to je nestanak ljudske vrste.

Foto: Фото: Р. Шегрт

POGLEDAJ GALERIJU

- Književnost neće promeniti svet, jer svet, nažalost, menjaju politika, progres, tehnologija, a književnost veoma malo. Ona je zatvorena u uskom krugu između pisca i čitaoca. Književnost ne postoji sa razlogom, ona postoji zato što je nemoguće da je nema. Ona je egzistencijalna potreba čoveka da prenosi svoje misli nekom drugom. Kad bi naš mozak funkcionisao tako da misli, koje nam se stvore u glavi, ne izlaze, kada čovek ne bi imao potrebu da svoje misli prenese nekom drugom, ne bi bilo književnosti. Ona će uvek biti potreba čoveka i zato ne može da nestane. Književnost postoji i zbog toga što je naša želja da znamo šta neko drugi misli i oseća – objasnio je Goran Milašinović.

VAŽNOST LjUDSKIH MANA

- Čoveka najbolje upoznajemo preko njegovih mana, a ne preko vrlina. Vrlina je nešto što se podrazumeva i ljudskom rodu. Uvek se iznenadimo kada saznamo za neku manu drugog i onda tek shvatimo kakav je neko. Ljudska predstava o drugom čoveku je dobrota i zato ne možemo upoznati čoveka dok ne upoznamo njegove zle strane. To je Šekspir znao i zato je svaka njegova drama, jedna ljudska mana – objasnio je Goran Milašinović, lekar i pisac.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
VIŠE OD 2.000 SADNICA: Nole na imanju u Sremu zasadio poseban cvet - kažu da je smrt za komarce

VIŠE OD 2.000 SADNICA: Nole na imanju u Sremu zasadio poseban cvet - kažu da je "smrt" za komarce