MALIŠANI ODRASTU ČEKAJUĆI NA NOVE RODITELJE: Usvajanje dece u Republici Srpskoj retko se ostvaruje

Невена Бунић
Nevena Bunić

18. 12. 2023. u 14:10

PRUŽANjE doma i roditeljske ljubavi deci koji nemaju majku i oca ili zbog različitih okolnosti su oduzeti od biološih roditelja, jedan je od najhumanijih poziva, međutim taj čin u Srpskoj se retko ostvaruje - u toku godine se usvoji tek nekoliko mališana.

МАЛИШАНИ ОДРАСТУ ЧЕКАЈУЋИ НА НОВЕ РОДИТЕЉЕ: Усвајање деце у Републици Српској ретко се остварује

Foto: Anspleš

Prema podacima Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS, prošle godine usvojeno je sedam mališana, dok je godinu ranije taj broj bio duplo manji.

- U 2022. je bilo pet potpunih i dva nepotpuna usvojenja. U 2021. su zabeležena samo tri nepotpuna usvojenja - naveli su u Ministarstvu.

U proseku, godišnje se usvoji dvoje ili četvoro dece. Broj usvajanja je zaista mali, pogotovo ako se uzme u obzir veliki broj dečaka i devojčica koji su smešteni u ustanove.

Prema podacima iz centara za socijalni rad, u 2022. u Srpskoj je bilo ukupno 278 dece bez roditeljskog staranja. Oni se smeštaju u Dom za decu i omladinu bez roditeljskog staranja "Rada Vranješević" u Banjaluci, ili se zbrinjavaju u hraniteljskim ili srodničkim porodicama.

U Domu "Rada Vranješević" su nam potvrdili da kod njih boravi 70 korisnika, od beba do studenata.

Zahtevi se podnose Centru

PROCES usvajanja počinje podnošenjem zahteva Centru za socijalni rad. U banjalučkom centru do ovog meseca je bilo 27 podnetih zahteva za usvojenje.

- U 2022. godini bilo je 30 zahteva, a realizovano je jedno usvojenje. U 2020. je podneto 26 zahteva, a u 2021. godini 33 zahteva za usvojenje, a nijedno nije realizovano - kažu u Centru za socijalni rad Banjaluka.

- Deca bez roditeljskog staranja nisu samo deca bez roditelja, već i deca roditelja koji su privremeno ili trajno sprečeni da obavljaju tu dužnost. U tom smislu, deca čiji su roditelji privremeno sprečeni da brinu o njima, nisu potencijalni usvojenici - pojasnili su u Ministarstvu.

Komplikovane procedure usvajanja su svakako glavni razlog zbog kojeg mališani ne mogu da dobiju "nove roditelje". Parovi koji žele da usvoje dete, moraju proći niz provera kako bi se sa sigurnošću utvrdilo da su podobni za tu ulogu.

Ovde nema prostora za greške, mora se utvrditi koji su motivi roditelja za usvajanje i da li su oni sposobni da se brinu o detetu, rekla je za "Novosti" ombudsman za decu RS Gordana Rajić.

- Na mali broj usvojene dece u pojedinim slučajevima "krivi" su i izbirljivi parovi. Bilo je slučajeva da traže određenu dob ili pol deteta, obično žele da usvoje dete u ranom uzrastu dok su još bebe. Bilo je i slučajeva kad nisu želeli decu sa zdravstvenim tegobama - rekla je Rajićeva.

Novim zakonskim izmenama, koje su nedavo stupile na snagu, došlo je do pojednostavljenja procesa usvajanja.

- Prema starom Porodičnom zakonu, moglo se potpuno usvojiti dete do pet godina, a sada se mogu usvojiti i deca do 10 godina. Bilo je slučajeva da se pokrene postupak usvajanja dok dete ima tri godine, a zbog duge procedure, ono navrši pet godina, i više nema status usvojenika - rekla je Rajićeva.

Nove izmene Porodičnog zakona donele su sređenu bazu podataka o deci usvojenicima i parovima koji usvajaju decu u Srpskoj.

- Ranije je bio slučaj da zaniteresovani idu od grada do grada i podnose zahteve centrima za socijali rad. Mnogi su odustajali od usvajanja, jer je to bilo previše stresno - rekla je Rajićeva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ĐOKOVIĆ JE KRIV: Holger Rune otkrio nepoznate detalje o Novaku!