SPRŽILI VOZ PUN PUTNIKA: Danas je 25 godina od jezivog zločina NATO nad civilima tokom agresije na našu zemlju
PRE 25 godina, 12. aprila 1999, na drugi dan Vaskrsa, oko 11.40, NATO bombarderi raketirali su i spržili, u Grdeličkoj klisuri, međunarodni putnički voz 393 na relaciji Beograd - Niš - Skoplje, pun putnika, dok je prelazio Bistrički most preko Južne Morave.
U stravičnom zločinu, od eksplozije i požara koju je izazvala, poginulo je najmanje 15 osoba, među kojima je bilo i dece, dok je teško povređeno više desetina ljudi. Tačan broj nastradalih nikada nije utvrđen...
Među žrtvama je bio i šestogodišnji dečak Branimir Stanijanović, iz Aleksinca. Sa njim su stradali i njegovi roditelji Vidosav i Divna. Stradali su i supružnici, mladi naučnici Ana i Ivan Marković koji su živeli u Leskovcu...
- Odvezao sam ih na stanicu. Voz je bio prepun putnika. Ušli su u drugi vagon. Lično sam video da u vozu nije bilo vojnika, pa mi je i danas neverovatno da su meta bili civili. Opravdanja za tako nešto nema, osim zla koje su namerno hteli da naprave - ispričao je ranije, u razgovoru za naš list Anin otac, pokojni Žarko Bjeletić, profesor hemije i nekadašnji direktor leskovačke Medicinske škole.
LAGALI I UBRZAVALI SNIMAK
NATO je prvo negirao raketiranje, ali ga je kasnije potvrdio i nazvao "kolateralnom štetom". Pravdao se da je bilo kasno da pilot zaustavi rakete kada je shvatio da voz stiže na most, i to "argumentovao" snimkom. Kasnije je ustanovljeno da je video-zapis ubrzan gotovo pet puta, čime je lažirana i brzina voza. Ako nešto od gubitka najmilijih više boli, onda je to ovo bezdušno pravdanje za stradanje nedužnih. U znak sećanja na ovaj zločin na mestu tragedije stoji spomen-obeležje na kome je uklesano: "Ne treba se bojati ljudi, nego neljudskog u njima".
Ovaj čovek godinama je bio dostojanstven u tragediji koja je snašla njegovu i porodicu njegovog zeta. Zbog otežane identifikacije, dvoje dvadesetpetogodišnjaka sahranjeni su tek posle nekoliko dana na mesnom groblju u Ivanovom Vladičinom Hanu. Tamo su i krenuli vozom, jer je Ivanu brat javio da mu je stigao vojni poziv i da ga "otadžbina zove". Na put je pošao bez dileme, kao i Ana jer je želela da odloži trenutak njihovog rastanka.
Bili su zajedno od brucoških dana, a u braku tek pet meseci. Oboje su završavali postdiplomske studije kao najbolji studenti Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i radili kao istraživači u leskovačkoj fabrici lekova "Zdravlje". Ana je, pored hemije, mnogo volela beletristiku i uživala u gajenju cveća, a Ivan je, osim Ane, voleo i sport. U vreme redovnog odsluženja vojnog roka bio je na ratištu na Plitvicama, pa se preko Tuzle vratio u Srbiju. Sa tenka na bosanskom ratištu Momo Kapor pozajmio je natpis "Smrt ne boli" i tako nazvao svoju knjigu koju je Ana čitala neposredno pred tragediju. Lično je u biblioteku nije vratila. Umesto nje to je učinila porodica.
- Bio sam tamo dvadesetak minuta posle bombardovanja. To je neopisiv prizor koji nikada neću da zaboravim. Tražili smo ih u Vladičinom Hanu i u bolnici među povređenima. Nije ih bilo. Prepoznao sam ih među onima koji su stradali - ispričao je neutešni otac i tast.
Sećanje na jezive scene koje su svedoci zatekli na mestu stradanja, i posle četvrt veka od ove tragedije, još žive. Građani juga Srbije ne mogu da zaborave slike delova ljudskih tela koji plutaju rekom. Pričali su i da su nastradale skidali i sa grana drveća. Krvi je bilo svuda, čuli su se jauci preživelih, a u nozdravama se osećao miris spržene kože...
U trenutku dok je prelazio most, voz je pogođen sa dva projektila, a još dve rakete pale su na obližnji drumski most na Koridoru 10. Kada je prvi projektil pogodio voz, lokomotiva i prvi vagon, koji su tek prešli most, odbačeni su daleko od mesta stradanja. Prvi projektil pogodio je i početak drugog vagona, a drugi je spržio treći i zalepio za šine četvrti vagon. Dok su vagoni goreli na mostu, preživeli su se izvlačili kroz prozore i, strahujući od novog napada, bežali ka polju i putu. Od siline ekplozije iz ležišta su izbacivani prozori i vrata okolnih kuća, dok se dolinom Južne Morave širio gust dim.
KOMEMORACIJA I SIRENA VOZA
ČLANOVI porodica poginulih, povređeni, predstavnici mnogih institucija i organizacija, leskovačke lokalne samouprave i srpske železnice će, kao i svake godine, zapaliti sveće i položiti cveće na spomen kraj Južne Morave. Putnički voz i danas će zastati na obnovljenom Bistričkom mostu i oglasiti se jednominutnom sirenom. Taj zvuk se već 25 godina širi dolinom Južne Morave i ne dozvoljava da se stravičan zločin zaboravi.
Srodnike pojedinih putnika niko nije mogao da spreči da uđu u užareni vagon tragajući za najmilijima. O tim trenucima, posle svega, govorili su kao o "praznom nadanju". Neverica da je NATO bombardovao voz u kome nije bilo vojnika i danas traje.
TRAMP ZAPRETIO EVROPSKOJ UNIJI: Neće moći tako ako ja pobedim, platiće visoku cenu
KADNIDAT za predsednika SAD-a Donald Tramp nastavio je sa svojom predizbornom kampanjom, a ovaj put tema su bile tarife koje Tramp planira da uvede ako pobedi na izborima zakazanim za 5. novembar.
30. 10. 2024. u 14:20
PUTINU U POMOĆ STIŽE NAJELITNIJA VOJSKA: Šta je "Olujni korpus", jedna od najmoćnijih specijalnih jedinica na svetu
SEVERNOKOREJSKA pojačanja dolaze usred naznaka da se Rusija bori s popunjavanjem svojih snaga.
30. 10. 2024. u 12:37
"OD TOG BRAKA NEMA NIŠTA" Potez srpskog mladoženje posvađao Internet! Za zgražavanje ili za pohvale? (VIDEO)
JEDAN mladoženja je tokom ceremonije venčanja u Srbiji pokušao da bude zanimljiv pa je odlučio da napravi "šaljivi" potez, ostavivši mladu samu ispred matičarke u trenutku kada mu je postavljeno čuveno pitanje "da li želi da stupi u brak".
31. 10. 2024. u 13:28
Komentari (0)