MALOLETNICI PRED SUDOM ZBOG 755 PRESTUPA: Ristanović o kršenjima pravila i novčanim sankcijama za građane

PREKRŠAJNI sud u Beogradu je jedan od najvećih u zemlji i samo u prošloj godini imao je više od 160.000 predmeta. Sudije, njih 117, svakodnevno se bave raznoraznim predmetima zbog toga što građani krše javni red i mir, ne poštuju mere po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, učestvuju u nasilju na sportskim manifestacijama ili - bacaju đubre kroz prozor i švercuju se u autobusu. Ipak, najviše predmeta procentualno se odnosi na kršenje pravila u saobraćaju, a najčešća kazna za građane koji ih prekrše je novčana. O tome šta sve i kako radi beogradski Prekršajni sud za "Novosti" govori njegova predsednica Olivera Ristanović i ističe da je broj predmeta u radu manji u prethodne tri godine:

FOTO: N. Skenderija

- Značajno je da je prvi put za poslednje četiri godine prosečan broj nerešenih predmeta po sudiji ispod hiljadu, a od ukupnog broja predmeta u 2023. rešeno je njih 86.814, u proseku 70 dnevno. Najveći broj predmeta se reši u prvoj godini postupanja i sve veći broj osuđujućih presuda ne dođe do postupka izvršenja jer građani plaćaju novčanu kaznu u roku koji im je sud ostavio. Tamo gde su ispunjeni zakonski uslovi, sud omogućava plaćanje novčane kazne u više mesečnih rata, najviše šest i to je pogodnost za sve savesne građane.

Ristanovićeva dodaje da je prošle godine vođeno čak 755 postupaka prema maloletnicima, dok je za kršenje Zakona o javnom redu i miru bilo oko 5.000 predmeta. Najteži prekršaji, koji se odnose na nasilničku vožnju i grubo kršenje pravila, rade se u dežurnoj službi Prekršajnog suda u Beogradu čiji rad je organizovan u Savskoj ulici, svakog dana, vikendom i praznikom, a tako je i ovih prazničnih dana.

- Za najteže prekršaje iz oblasti javnog reda i mira, nasilje u porodici ili na sportskim manifestacijama, organizovan je rad u dežurnoj službi u Bulevaru despota Stefana. Tamo se izriču najstrože sankcije, novčane i kazne zatvora. Zakonom o prekršajima se fizičkom licu može izreći maksimalnih 150.000, odnosno do 300.000 dinara (ukoliko je učinio više prekršaja), a kazna zatvora najviše u trajanju do 60, odnosno 90 dana i one se vrlo često izriču - ističe naša sagovornica.

Za najblaže prekršaje, zakonodavac je propisao izdavanje prekršajnog naloga što je slučaj, na primer, kada pešak ulicu pređe van "zebre", ali oni najčešće plate polovinu novčane kazne u roku od osam dana. O tome da li postojeći zakon prepoznaje slanje e-poštom s obzirom na to da se neretko dešava da se građani žale da nisu dobili obaveštenje o kazni i pozivu da odu i izjasne se u policiji o prekršaju, Ristanovićeva pojašnjava:

- Sud komunicira sa strankama elektronskim putem propisan poslovnikom. Vrlo često po rešenim predmetima stranke putem mejla traže instrukcije za plaćanje ili dostavljaju dokaz o uplati, pravdaju izostanke sa ročišta, šalju podneske ili odbrane uz elektronski potpis. Uprava suda je dužna da potvrdi prijem mejla i obavesti stranku o svemu. Što se tiče elektronske dostave, sud to ne radi jer nije propisano zakonom.

Ukoliko se govori o dostavi, recimo prekršajnih naloga, način uručenja propisan je Zakonom o opštem upravnom postupku. Ristanovićeva kaže kako se najčešće dogodi da građani nisu upoznati da im je pokušana dostava, jer neki ne žive na adresi na kojoj su prijavljeni, a neki ne zateknu obaveštenje o pokušanom uručenju pošiljke. Ranije je poštar ostavljao obaveštenje da se pošiljka može podići u pošti u određenom periodu, a sada se ostavlja samo obaveštenje da je u poslednja 24 sata dva puta pokušano uručenje:

- Naglašavam da se radi o uručenju državnih organa ili jedinica lokalne samouprave, a ne suda. Kao posledicu ovakvog uručenja imamo okrivljene koji nisu postupili po nalogu MUP ili Komunalne milicije i za to im prete ozbiljne novčane kazne. Uvek naglašavamo svima koji se obrate sudu da ukoliko imaju broj predmeta mogu na toku predmeta prekršajnih sudova proveriti status i eventualne radnje koje je sud preduzimao. Svaki građanin može i u Registru neplaćenih novčanih kazni, unošenjem imena i JMBG broja, da proveri ima li neplaćenu kaznu:

Mnogi građani žale se na glasnu muziku iz drugih stanova, građevinske radove noću, plač dece, svađe, lavež pasa...

- Remećenje javnog reda i mira vikom, svađom, bukom, galamom, glasnom muzikom može da "košta" od 5.000 do 20.000 dinara - kaže naša sagovornica. - Za isti prekršaj, a ukoliko je počinjen u grupi od tri i više osoba, kazna je od 20.000 do 50.000 dinara. No, mnogo značajniji je Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini kojim je propisano da će se kaznom od 200.000 dinara kazniti ugostitelj ako emituje buku iznad propisanih vrednosti.

Čest slučaj je da neodgovorni vlasnici pasa svoje ljubimce izvode bez korpe i povodnika da trče po parkovima i ulicama, iako tamo uvek ima dece, starih, drugih životinja...

- Ispostavilo se da su se vlasnici pasa pokazali kao izuzetno odgovorni i savesni u postupku, te većina njih uglavnom odmah prihvati odgovornost za prekršaj i plati novčanu kaznu. Imali smo i situacije da je vlasnik psa okrivljen zato što nije držao životinju pod kontrolom pa je izazvala saobraćajnu nezgodu. Međutim, ni postupanje građana i odnos prema ovakvim pojavama nije uvek isti. Nekima ne smeta da vide psa bez povoca, a drugi se plaše. Inače, posebno je propisano vreme kada se pas može izvoditi bez povoca na javnu zelenu površinu, dozvoljeno je uvođenje psa i mačke u lift stambene zgrade ukoliko je prazan, a prilikom korišćenja lifta, stepeništa i hodnika stambene zgrade, pas mora biti na povocu. Za kršenje ovih odredaba kazna je 10.000 dinara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije