ZAŠTITA NOVINARA OD "NADUVANIH" PROCESA: Evropska direktiva o poslenicima sedme sile odnosi se i na zemlje na putu pridruživanja EU

DUGO očekivana direktiva Evropske komisije, koja je trebalo da reši problem takozvanih SLAPP tužbi, odnosno strateških parnica protiv javne kritike, naišla je na različite reakcije. Dok evroparlamentarci tvrde da će novinari u Evropi ubuduće biti više zaštićeni od arbitrarnog gonjenja i zastrašivanja, novinari su samo delimično zadovoljni. Domaći stručnjaci, pak, tvrde da će se ova direktiva vrlo malo odraziti na Srbiju, iako su očekivanja ovde bila velika.

Foto AP

Evropski parlament saglasio se, naime, u utorak u Strazburu velikom većinom s predloženom direktivom o zaštiti novinara i ombudsmana protiv neosnovanih ili "naduvanih" sudskih postupaka, koji imaju za cilj da naškode izveštačima i ućutkaju ih. Ovde je mahom reč o tužbama sa ogromnim odštetnim zahtevima, čiji je cilj da zastraše medije ili ih ugase.

Nova pravila, kako je navedeno, trebalo bi da se primenjuju na prekogranične slučajeve, u kojima optuženi, podnosilac tužbe i sud nisu u istoj zemlji, ili gde se učešće u javnoj raspravi, bilo da je reč o objavljenom članku, objavi na društvenim mrežama, videu, istraživačkom radu ili umetničkom delu, odnosi na više od jedne države članice i dostupan je na mreži.

Kako je za "Novosti" pojasnila portparolka EP Martina Vas, onog trenutka kad neki članak bude objavljen na internetu, on automatski spada u "prekogranične", čak i kada su svi akteri u istoj zemlji.

- Direktive mogu da se primenjuju samo na prekogranične slučajeve, ili bi to, u suprotnom, bilo protiv principa nacionalne suverenosti. Ali, parlament je proširio definiciju, u slučaju da se proces odnosi na više od jedne članice i dostupan je elektronskim putem, nije važno da li se tužilac, branilac i sud nalaze u istoj zemlji - pojasnila je Vasova.

Kada se budu završili pregovori EP sa zemljama članicama, do kraja godine, direktiva će moći da stupi na snagu. Ona nije obavezujuća, ali će je evropske instance uzimati u obzir kada se bude gledalo poštovanje demokratske klime.

Ovo će se odnositi na zemlje članice, ali i na sve koji pretenduju da uđu u sastav EU i trenutno su u procesu pristupanja. Dakle, moraće da ih se pridržava i naša zemlja.
- Dugoočekivana Anti-SLAPP direktiva Veća EU očito neće rešiti problem zloupotrebe strateških tužbi protiv učešća javnosti - kaže za naš list Saša Mirković, bivši pomoćnik ministra kulture i informisanja, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije. - Uzrok je u svojevrsnom razvodnjavanju inicijalnog predloga Evropske komisije, koji ne nudi lek za ovu pošast, a ona sve ozbiljnije ugrožava temelje novinarstva. Za Srbiju je indikativno nezadovoljstvo usvojenim odredbama koje stiže od koleginica i kolega iz Hrvatske, a koja je unutar EU negativni rekorder po broju SLAPP tužbi.

Mirković ne misli da će nam, kao državi koja je još u procesu pristupanja EU, ova Anti-SLAPP direktiva doneti neke vidne promene u ovom trenutku, i dodaje da su uticajne inostrane organizacije, koje se bave slobodom izražavanja, razočarane krajnjim ishodom. Zato ne treba očekivati ubrzanu transpoziciju odredbi direktive u domaće zakonodavstvo.
Prema nacrtu propisa usvojenog na plenarnoj sednici EP, novinari, medijske kuće, branioci ljudskih prava, aktivisti, istraživači i umetnici biće zaštićeni u EU od tužbi koje imaju strateški cilj da iskrivljuju javnu debatu, a novinare da zastraše ili kazne.

Kada direktiva bude usvojena, novinari i druge javne ličnosti moći će da traže bolju zaštitu od EU. Za žrtve ovakvih tužbi moći će da se zahteva i prevremeno obustavljanje suđenja, a oni koji tuže žrtve moraće da dokažu da predmet nije neosnovan. Moraće i da pokriju troškove sudskog postupka, uključujući pravno zastupanje okrivljenog. Žrtve "naduvanih" tužbi moći će da traže odštetu.

Da bi se ograničili slučajevi u kojima bi sud verovatnije stao na stranu tužioca, slučajevi klevete će, prema nacrtu, biti prihvatljivi samo u domaćem pravosuđu, dok države članice ne bi trebalo da priznaju takve presude koje su sudovi trećih zemalja doneli protiv pojedinaca ili kompanija na njihovoj teritoriji.

Poslanici EP žele da države članice uspostave jedinstveni kontakt sa žrtvama u okviru kojih ove mogu da dobiju informacije i savete. Uz to, pozivaju nacionalne vlasti da onima koji su mete ovakvog postupka pruže finansijsku, pravnu i psihološku pomoć. Pozivaju i države članice da prikupe relevantne podatke, posebno o sudskim presudama, a Komisiju da uspostavi registar EU na tu temu. Pregovori sa zemljama članicama već su započeli, a cilj je da se dogovor pronađe do kraja godine, da bi direktiva stupila na snagu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije