POLOVINOM marta 1938. godine versajska Evropa više ne postoji. Jugoslavija je na severnoj granici dobila novog komšiju. Treći rajh okupirao je Austriju i započeo stvaranje nemačkog hiljadugodišnjeg carstva. Poslednjeg dana juna iste godine u Minhenu Adolf Hitler, Benito Musolini, premijeri Francuske i Britanije, Eduard Dalađe i Nevil Čemberlen, potpisali su Minhenski sporazum kojim je zapečaćena sudbina Čehoslovačke i ona je "mirnim putem" predata Nemačkoj. Na svakom koraku se osećaju bubnjevi rata. Sledeći na meti Berlina je Balkan. Pre svega Jugoslavija. Ali, u tom trenutku, nacistički stratezi planiraju da kraljevinu najpre dovedu u potpunu ekonomsku zavisnost i privole je da postane njihov saveznik.

Investicije u jugoslovenska preduzeća brzo su rasle. U martu 1936. godine koncern "Krupov" potpisuje ugovor da zeničku livnicu pretvori u savremenu čeličanu za proizvodnju oružja. Sledećih meseci nemačke firme ulaze u prvu srpsku fabriku oružja u Kragujevcu. Krajem 1938. investicije u Jugoslaviji su iznosile oko 1.270 miliona dinara.

UPRAVI jugoslovenskih poljoprivrednih zadruga nudi se otkup ukupnog roda šljiva po ceni od 2,30 dinara za kilogram, mnogo, mnogo više nego što je u tom trenutku iznosila na evropskom tržištu - 1,40 dinara.

Suočavajući se sa činjenicom da Nemci uspostavljaju kolonijalan odnos u njegovoj zemlji, knez namesnik je pokušavao da iskoristi svoj uticaj na dvoru u Londonu ne bi li Velika Britanija zauzela primat u trgovini i privredi Jugoslavije. Taj njegov napor nije naišao na razumevanje, i to ne samo kod Engleza, već i kod drugih saveznika. Svi su ostali nemi na vapaje iz Beograda. Britanci će čak na uporno insistiranje kneza Pavla, za Božić 1935. godine, na svoj ciničan način, pokazati dobru volju i povećati uvoz ćuraka, verovali ili ne, za 60 komada!

FRANCUZI i Englezi, uljuljkani profitom koji su donosili Bor (Francuzima) i Trepča (Britancima) i nekoliko banaka, kao da nisu primećivali da Nemci sve više raspolažu prirodnim resursima i rudnim blagom. Knez brzo shvata da nijednom bloku svetskih sila ne odgovara da Jugoslavija ostane neutralna. Predosećajući da se bliži rat velikih razmera, pokušava da koliko-toliko ujedini zemlju. Hrvatska dobija svoju banovinu sa ogromnom teritorijom. Formira se vlada Dragiše Cvetkovića i Vlatka Mačeka.

Početkom Drugog svetskog rata 1. septembra 1939. godine, nemačkom invazijom na Poljsku i potonjom britanskom i francuskom objavom rata, još više je zakomplikovan položaj Jugoslavije. Hitler je držao sve adute u Evropi i hteo je po svaku cenu da Beograd primora da pristupi Trojnom paktu. Iako je imao potpune informacije da će većinski Hrvati i jedan deo Slovenaca pozdraviti ulazak njegovih trupa, zazirao je od buntovnih Srba. S druge strane saveznici su, takođe, činili velike diplomatske napore ne bi li ubedili kneza Pavla da nedvosmisleno priđe njihovom taboru.

U JUGOSLAVIJI je tinjalo, a Evropa je gorela. Beograd je pokušavao da dobije na vremenu. Najpre knez namesnik 1. marta proširuje listu zahteva koju je uputio Hitleru. Sedam dana kasnije to isto čini i premijer Dragiša Cvetković u razgovoru sa Viktorom fon Herenom. Obojica veruju da je to mnogo više od onog što je Hitler bio spreman u tom trenutku da prihvati. Dodatni zahtevi su bili:

- Poštovaće se politički suverenitet i teritorijalni integritet Kraljevine Jugoslavije.

- Od Kraljevine Jugoslavije se neće tražiti vojna pomoć niti prolaz ili transport trupa kroz zemlju za vreme trajanja rata.

- Interes Kraljevine Jugoslavije za slobodan izlaz na Egejsko more uzeće se u obzir prilikom političke reorganizacije Evrope nakon rata.

Međutim, Hitler i Ribentrop prihvataju ove uslove. Poslanik Heren javlja Ribentropu da se, i pored toga, u Beogradu odlaže odluka o pristupu paktu. I bio je u pravu.

CVETKOVIĆ i Vlada imali su dobar razlog: nekoliko nedelja ranije dobili su informaciju da će Nemačka napasti Rusiju. Strategija je bila jednostavna - ako budu zatezali, Nemci će se, zauzeti ratom na istoku, sve manje baviti Jugoslavijom.

SA OVOM prvorazrednom informacijom pojavio se pukovnik Vladimir Vauhnik, koji se našao usred neviđene špijunske igre nacističke Nemačke, Kraljevine Jugoslavije i Velike Britanije.

Kada je Dragiša Cvetković započeo sa formiranjem svoje vlade 6. februara 1939. godine Čehoslovačka je prestala da postoji. Moravska i Češka su priključene Trećem rajhu. U Berlinu se na dužnosti jugoslovenskog vojnog, pomorskog i vazduhoplovnog atašea već nalazio Vladimir Vauhnik, generalštabni pukovnik, izuzetno sposoban obaveštajac koji će ostaviti dragocena svedočanstva o događajima koji će uslediti.

POSLE pada Čehoslovačke svi posmatrači u Berlinu su se pitali šta će biti sledeći Hitlerov zahvat: Poljska, Litvanija, Jugoslavija ili Belgija i Francuska. Stvaranje Velikog rajha bilo je u toku i više se nisu mogli prikriti nemački osvajački planovi nazvani "proširenje životnog prostora". Pukovnik Vauhnik je vrlo brzo došao do podataka o broju divizija od 92 do 96, koje bi Nemačka mogla imati ako rat izbije do jeseni 1939. godine. Od tada, jugoslovenski Generalštab je imao najpreciznije moguće izveštaje o potencijalu i namerama Nemaca, a preko jugoslovenskog konzulata u Pragu sve informacije iz Berlina stizale su do Londona i Pariza.

IZ RAZGOVORA sa generalom Bekom, koji je zbog neslaganja sa Hitlerom bio uklonjen iz vojske, pukovnik Vauhnik je saznao da u nemačkom glavnom štabu postoji bojazan zbog manjka divizija od rata na dva fronta. I da bi u takvoj jednoj situaciji treći front na Balkanu doveo Nemačku u gubitničku poziciju.

Zbog toga je bio shvatljiv napor vojne industrije Rajha da se što pre proizvede dovoljno oružja za opremanje što većeg broja divizija, to jest, na osnovu toga moglo se zaključiti da Hitler sigurno priprema Nemačku za borbu na dva fronta. Hitler je čekao da broj njegovih divizija dosegne stotinu, kako bi tek onda izazvao sukob. Pukovnik Vladimir Vauhnik je krajem proleća 1939. jugoslovenskom Generalštabu poslao dužu analizu u kojoj je predvideo i nemački napad na Poljsku.


ATAŠE I OBAVEŠTAJAC

VLADIMIR Vauhnik je bio Slovenac i veliki Jugosloven prosrpske orijentacije. Rođen je 24. juna 1896. u selu Svetinje pri Gorici u Sloveniji u porodici seoskog učitelja. Imao je dva brata i sestru. U Mariboru je pohađao vojnu gimnaziju kada je izbio Veliki rat mobilisan je u austro - ugarsku vojsku, u 17. pešadijskom puku. Ranjen je i povučen u pozadinu.

Po stvaranju zajedničke države završio je generalštabnu školu u Beogradu, a zatim čuvenu Ecoles superieures de guerre (Višu ratnu školu) u Francuskoj. Šest godina je bio, od 1930, profesor strategije na Vojnoj akademiji u Beogradu. Potom će biti imenovan za načelnika štaba Drinske divizije. Govorio je šest jezika - slovenački, nemački, srpski, francuski, italijanski i engleski. Za vojnog atašea u Berlinu odlazi 1939. godine. Oficirsku karijeru će završiti u činu brigadnog generala, kao zamenik komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini u Sloveniji, odnosno Draže Mihailovića! Sa Dražom je komunicirao preko tri pseudonima: Vlajko, potpukovnik Vasić, general Račić...