KAO Milena, i Gaga ima uloge koje su odmah stavljene u bunker jer nisu bile po volji partijskim kritičarima koji su čuvali film od realne stvarnosti. "Mlad i zdrav kao ruža" prvi je film koji govori o sprezi policije i kriminala i završava se proročkim rečima mladog kriminalca: "Gledajte me, ja sam vaša budućnost."

Snimao je Dragan mnogo i raznovrsno, ali je ostao upamćen kao gradska ikona mnogih generacija. Iako je za ulogu Turčina Alije u "Banović Strahinji" dobio Zlatnu arenu u Puli, niko ga ne pamti po tom liku nego po "Nacionalnoj klasi", "Poslednjem krugu u Monci" i "Otpisanima". Gradski, urbani šmeker sa neprevaziđenim stilom, to je najrečitiji opis Dragana Nikolića. Iako bez dara za pevanje, vodio je najpoznatiju TV emisiju tog vremena, "Maksimetar", sa kojom je Beograd bio svet. Svojom pojavom uskovitlao je već pomalo učmalu gradsku sredinu i doneo nove obrasce, ne samo glume nego i ponašanja, nov model Beograđanina, šmekera velikog srca.

PRAVILO je da filmski glumac nije i pozorišni. Samo oni najbolji mogu da imaju uspešne karijere na filmu uporedo sa pozornicom gde se zahteva neka druga vrsta glume. Dragan je bio član Beogradskog dramskog pozorišta, ali i Ateljea 212, u kome je, od 1969, imao više od dvadeset sjajnih uloga. Činilo se da on može da uradi i da bude sve što poželi.

Uspešna pozorišna karijera odvela ga je i van granica. On je jedini naš glumac koji je gostovao u prestižnom pariskom pozorištu "Sara Bernar". Pariz ga je dočekao neočekivanom dobrodošlicom, nesvojstvenoj Parižanima. Izgleda da je Gaga poneo neki vilinski prah kojim je opčinio razmažene Parižane, pa su ga voleli i nudili mu da ostane i napravi karijeru. Milena je bila sa njim kada god su joj obaveze dozvoljavale i pričala je o tom velikom društvu koje se okupljalo oko njenog čoveka isto kao da je u Beogradu. On o tome nije mnogo pričao, nikada se nije hvalio ulogama, a ni uspehom.

DRAGAN u Gradu svetlosti glumi u nekoliko predstava, pa i u "Majstoru i Margariti", koja postiže veliki uspeh. Otvaraju se velika vrata, ali Gaga donosi iznenađujuću odluku. Milena je bila sa njim tih dana, družili su se sa Danilom Kišom, sve je bilo udobno i sjajno, ali on je samo rekao Mileni: "Dosta je, idemo kući." Da je bilo ko drugi rekao da se iz svetske metropole vratio zbog nostalgije za beogradskim asfaltom, ne bi mu se verovalo. Kada je Dragan Nikolić u pitanju, to je sasvim normalno i liči na njega. Lep je Pariz, i ima Senu, ali Gagi nedostaje njegov Krst, njegov čamac i Sava, Ada Ciganlija, miris tek polivenih beogradskih ulica kada se ujutru vraća kući sa neizbežnim burekom. U Parizu je bio dragi i cenjeni gost, ali ovde je domaćin, ovde je svoj, ovde su svedoci njegovog života. Više savske vode ima u njegovoj krvi nego što je mislio, i to ga vraća.

Kako su dve velike zvezde uspele da usklade svoje živote i brojne obaveze i izgrade jedan tako kvalitetan i zauvek odnos, kakav je bio njihov? Glumci i kad uspeju da izgrade čvrst brak koji traje, to bude sa nekim ko nije iz njihovog sveta. Trajni glumački brakovi su retki i zahtevaju mnogo tolerancije, prilagođavanja" i, najvažnije, mnogo ljubavi. One ljubavi koja je sigurna i ne podleže sumnjama, ljubomori, razdvojenosti.

SVOJE dece nisu imali, ali su zato imali otvoreno srce za one kojima je potrebna pomoć. To su radili tiho i anonimno pa mnogi ljudi ni ne znaju da su, pre dvadesetak godina, Gaga i Milena sakupili novac za novi auto jer se stari stalno kvario i morali su da ga guraju. Nekako u to vreme, Milena je bila u gostima kod novinarke Tanje Peternek, i gledala prilog o dečaku kome je potreban novac za operaciju očiju. Tada je Dragan rekao: "Pa njima treba para koliko mi baš imamo u kući" - i stvar je bila rešena. Oni su i dalje gurali auto kada neće da upali i njime su otišli u selo odakle je bio taj dečak i sav novac dali za operaciju.

Jednom je, za neki od brojnih intervjua koje je dao, na pitanje o Mileni Dragan rekao: "Milena? Ona je žena za sva vremena." Oboje su bili takvi - ljudi i glumci za sva vremena.

KAKVA god da je bila magija među njima, prenosili su je na druge ljude i na celu naciju. Četiri i po decenije ljubavi, podrške i prisutnosti nekoga ko ti znači sve na svetu. Njihova ljubav, iskrenost, odanost i posvećenost nikada nisu dovedeni u pitanje, nikada čaršija, koja ume da izmisli ako nema povoda i čija je radoznalost nemilosrdna, nije pustila ni najmanjeg glasa koji bi doveo u pitanje izuzetnu vezu ovo dvoje ljudi.

Milena i Dragan bili su sinonim za nešto što ide jedno uz drugo, što se razdvojeno ne može ni zamisliti. Jer, šta god da su oni bili za javnost, kada zatvore vrata svoga doma bili su samo dvoje ljudi koje spaja ljubav. Milenin svet je zavisio od Dragana, a njegov od nje. Kako jednom reče Dragan: "A ona, jednim pogledom uspe da mi pomeri svet i jednim osmehom popravi dan, i onda me pitaju zašto je volim."

Ne postoji lepša definicija ljubavi. Ljubav je upravo to. Kada ti nečiji pogled pomeri svet i osmeh popravi dan.

KADA se Dragan razboleo, cela nacija je bila bolesna. Spadao je u one koje svi vole. Ne voleti Gagu bilo je kao ne voleti najbolji deo Beograda, onaj koji izumire kao retka vrsta. Svi smo strepeli za njega, ali niko nije verovao da on može da nas napusti. Da ode iz ovog grada koji je bio deo njega, a on ga svim onim što je živeo i što mu je dao u umetnosti učinio boljim, lepšim, većim, otmenijim". Svojim korakom obeležio je beogradske ulice i one će ga dugo pamtiti.

Posle 44 godine, Dragan je ostavio Milenu jedinim ostavljanjem koje je bilo moguće kada su oni u pitanju. Jednog hladnog martovskog jutra 2016. pustio je Mileninu ruku i otišao u neka daleka sazvežđa.

I MILENA nas je napustila u jesen 2018. Doživela je da dobije dve velike nagrade - Dobričin prsten, za životno delo, i ovacije filmske publike u pulskoj Areni. Bila je pozvana na 65. otvaranje filmskog festivala koji je nekada bio najznačajniji jugoslovenski festival i na kome je Milena mnogo puta bila nagrađena. Publika je dugo stajala i aplauzom ukazivala poštovanje jednoj pravoj divi koja nikada i ničim nije okrnjila oreol istinske harizme.

Nepune dve godine poživela je bez Gage. Nikada nije govorila koliko joj je teško bez njega, samo joj je korak postao težak, a glas tih, kako nismo navikli da vidimo kod nje. Gasila se polako i dostojanstveno, ništa ne radeći da to spreči. Ima se utisak da je želela da što pre ode kod svog čoveka.