Pade kratka magla, nakjuče li beše, ono oko Gugla. Preciznije, oko toga je li nam to Gugl kao zemlji uskratio jedan bitan deo svojih usluga ili nije. Pa se ispostavilo - zasad - da nije reč o tome da je Guglo razumelo da Srbija treba da bude kažnjena jer se nalazi na nekoj listi zemalja kojima se da zameriti učestvovanje u propiranju kojekakvog prljavog novca, već je reč o čisto tehničkoj grešci. Promenili su nam nacionalnu šifru, takoreći, pa nismo mogli da uđemo u štagod nešto lepo i napredno, pa to onda i nemamo. I nije da nismo navikli, u mnogim drugim slučajevima.

Izgledalo je, nakratko, da smo bili u opasnosti da skraćenicu BDP počnemo razumevati kao Baš Debilna Politika. Te da će, zbog tog novog značenja te skraćenice, kojekakav informatički svet da popakuje kofere i ode odavde. Pritom se ne misli na mlade školovane ljude. Oni i onako odlaze u hiljadama na godišnjem nivou, privučeni nesavladivom gravitacionom silom od 400.000 slobodnih gastarbajterskih radnih mesta godišnje, a koliko se procenjuje da ih ima samo u Nemačkoj, na primer. Već se, dakle, misli na informatičke kompanije, kojima su napredne usluge Gugla i te kako potrebne za obavljanje posla. A taj posao, procenjuje se, u ovoj zemlji i ove godine donosi isto para koliko izvoz svih žitarica. I može da se desi da uskoro zarađuje koliko i kompletna poljoprivreda. Dakle, Guglu, nemoj da nas štrecaš, majke ti. A premijerku pogotovo.

Elem, rečene Guglove greške više nema, radi ta šifra ili šta li već, nimalo neozbiljno uzmuvavanje - od države pa do biznisa - utihnulo je i sve je po starom. Ali ipak ostaje jedna mala jeza, za one koji obraćaju pažnju na ove kolosalno nezanemarljive sitnice. Šta ako nam, stvarno, jednog dana ovde ukinu Gugl? Ili sve pretraživače i "oblake" u kojima se drže podaci? Šta ako onoga "et džimejl", ili "et čegagod" ne bude bilo kad diktiramo adresu svog elektronskog poštanskog sandučeta? Šta ako kojekoji vajberi, signali i ostale razgovaralice prestanu funkcionisati? Šta bez društvenih mreža, na poslu, u prijateljstvu, a i u principu? Kada se to i kako propustilo da se primeti kako postoje svetske sile veće od svake do sada poznate sile? I ko nije razumeo, evo malog plastičnog objašnjenja.

Zamislimo, na primer, kako je na sastanku u Vladi Srbije, ambasador Gugla (ili tako nečeg internetskog što ima nekoliko milijardi digitalnih državljana) izjavio da je Kosovo, što se njih tiče, nezavisna država. Pored njega ćuti ministarka. Dobro, to smo već imali. Ali ćute i svi ostali ministri, svesni da se od ovakve sile ne brani čak ni u dežurnom resoru za Odbranu. More i Predsednik, tradicionalno i frekventno govorljiv i sav usprkošen, ne želi ništa da komentariše. Opozicija, uz preliberalne izuzetke, ni mukajet. Tabloidi se prave mrtvi, neki od njih čak tog dana i ne izlaze, da Njegova Guglekselencija ne bi neki drugi naslov u vezi sa Kosovom pogrešno razumela i naljutila se.

I tako redom dalje, zamišljajmo. Ko bi smeo da odbije želju Tvitera i Fejsbuka, a ako bi oni putem svojih ovdašnjih zastupstava poželeli da se PKB proda njima: jer društvene mreže sigurno vole da kupuju čak i hektare, a kad su tako lepo em društveni em svakojako umreženi... Srećom, nadalje, da ove Nove Sile nemaju svoje ambasade ni u Regionu: da je ovo poslednje moguće, pitanje je da li bi se, na primer, ambasadi koju bi u Skoplju imao Ju Tjub dopalo to što exJu Makedonija menja ime. Ili kako bi svoje različite interese u različitim entitetima BiH propagirali i finansirali Viber, Vocap i Telegram. To bi bio rat, a ne onaj onomad, Mesindžere nas sačuvaj.

I eto, dakle. Oni bez kojih mi - kao ni svi - više ne možemo, u jednom danu i jednom popodnevu pokazali su nam, preko svog najvećeg predstavnika, kakva se sila može kriti iza svega onoga što i ne vidimo da je sila. Iliti, u prevodu na malo komplikovaniji jezik: ne želimo ni da mislimo u šta bi se pretvorilo sve ovo, a kad ne bi bilo svega što je omogućilo da se mi u sve ovo pretvorimo. Ništa sankcije, ništa bombardovanje, dovoljno je da Vrli Novi Svet zapreti da više nemaš ono "et". I u tom smislu ova magla oko Gugla, gusta skoro kao onomadnji dim kod Carske bare, sasvim je lepo pala da se razmisli šta zaista znači globalizacija. A zamalo i da je osetimo, u punoj meri i na svojoj koži. Ne ponovilo se.

Tako nam Gugla.