KOLIČINA vesti koje se danas proizvode, emituju i primaju devalvira njihovu vrednost, guši svest njenih primaoca i čini nemogućim usvajanje potrebnih podataka, objašnjavaju stručnjaci. Štaviše, to onemogućava kritičko osmišljavanje i korišćenje informacija.

- Jasan dokaz mrežnog rata je upravo ideja da se mi dezorijentišemo - kaže Slobodan Stojičević, član Izborskog kluba i prevodilac knjige "Mrežni ratovi". - Čovek ogugla kad takve vesti pređu granicu naše tolerancije. Projektuju se dileme kako bi se odvukla pažnja od drugih, mnogo važnijih vesti, ili da bi nam jednog trenutka sve dojadilo, toliko da kažemo da nas ništa više ne zanima i da hoćemo da živimo svoje male živote.

Stojičević kaže da se "zagušivanje etra" vrši umišljeno i osmišljeno. Laž postaje istina, a medijski proizvedena realnost može da dobije status stvarnosti. Internet, odnosno digitalni mediji u celom svetu, iz korena menja prirodu i etiku novinarstva.

- Ova situacija se koristi da bi se iz opšte lavine informacija prosejala i izvukla ona koja zaista ima neki značaj - objašnjava on. - U ovakvom zagušenom i zaprljanom informacionom prostranstvu se odvijaju mrežne operacije. Informacije koje imaju strateški značaj se ne prenose šifrovano, već otvoreno u medijima. Može ih čuti svako, ali nije svako sposoban da iz ogromnog informacionog talasa proseje, izdvoji i pravilno dešifruje određenu informaciju.

SMISAO mrežnog rata je uspostavljanje potpune kontrole nad informacijama, što predstavlja centralni elemenat ratovanja. Niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko portala deluje u Srbiji, a i svetu. Pojava lažnih medija je masovna i, ukoliko se ništa ne poduzme, u budućnosti će ih biti sve više.

- Amerika je proizvođač velike količine informacija, ali samo oni koji poseduju određene kodove, ključeve za dešifrovanje, sposobni su da ih pravilno koriste - kaže Stojičević. - Za određivanje tih svojevrsnih rešetki kroz koje se propušta informaciona lavina i odbacuje nepotrebno, u novoj teoriji rata se koristi termin mrežni kod. To je sito koje odvaja informaciju od značaja iz opšte bujice i usmerava je dalje po mreži.

BORBA PLIŠANIH LUTAKA U MREŽNOM ratu postoji pojam "fingirana borba plišanih lutaka" - kaže Stojičević. - U izfingiranom sukobu iz jednog centra se upravlja i jednom i drugom stranom koje se svađaju i stvaraju lažnu dilemu. Na primer, jedna strana kaže "Treba da prodamo Kosovo", a druga "Ne treba da ga prodamo, nego da bolje živimo". To ljude sklanja od ideje da se može bolje živeti a ne prodavati Kosovo. Međutim, u ovom isfingiranom sukobu ne postoji ta alternativa.

Taktika "roja" predstavlja napad mnogih malih "čvorišta mreže" protiv jednog "cilja". Kreće se u naizgled neorganizovan napad na istog neprijatelja sa svih strana. Napad nije organizovan, ali je raznim sredstvima stvorena "klima" za određenu vrstu "linča". Jedan od primera "taktike roja" su tzv. obojene revolucije. Postoji instrukcija po fazama za ove prevrate: masovna psihoza, izražavanje motivacije, mirni protest, demonstracije, regrutacija domaće i mobilizacija međunarodne javnosti, politički gnev i političke promene.

FENOMEN Arapskog proleća, posebno dešavanja u Libiji, Tunisu, Siriji, pa i Egiptu, treba posmatrati i kao obračun globalnog korporativizma sa državama čiji su društveni i politički sistemi bili zasnovani na koncepciji "islamske solidarnosti i socijalizma". Reč je o planetarnoj pojavi koju je preminuli ruski filozof Aleksandar Panarin opisao kao svetsku socijalnu kontrarevoluciju, odnosno planetarni rat globalističke elite protiv ustanova socijalne države u svim kulturama i tradicijama, bez izuzetka. Korporativna elita takve procese podstiče i u sopstvenim društvima.

- Uglavnom su Sjedinjene Američke Države naručilac ovakvih promena - kaže Stojičević. - I druge države pokušavaju da vode mrežni rat, ali nemaju tolike resurse kao Amerika i nemaju dovoljno upornosti. Dolaskom Donalda Trampa pojavio se pojam "duboka država". To je rezultat nevladinog, možda je bolje reći "vanvladinog" ili "mimovladinog", ultraliberalnog mrežnog povezivanja i mrežnih tehnika i u samom američkom društvu. Uz pomoć priključivanja mreža društvenih zajednica u svoje tehnološke modele, američki stratezi postižu unapred projektovane i zadate rezultate.

KORIŠĆENjE unutrašnje energije društva za rušenje države i osvajanje teritorije glavni je mehanizam mrežnog rata, koji se još naziva "rat šeste generacije".

- Rat se vodi neprimetno, a pobeda je tako efektna i očigledna da nikakvo oružje, pa čak ni najsavremenije, ni vojna tehnika nemaju realnu primenu - objašnjava Stojičević. - Svrgavanje vladajućih režima, "obojene revolucije", kontrola nad teritorijom, instaliranje vojnih baza i promena društvene svesti masa samo su neki od rezultata mrežnih operacija koje se vode do početka odvijanja nekog događaja, za vreme njegovog trajanja i posle trenutka kada se on odigra.

Rusija i Kina već godinama traže da se organizuje međunarodni pravni sistem koji bi regulisao internet, kao što je urađeno sa pitanjima svemira ili međunarodnih plovnih puteva.

- Amerika opstruiše ove inicijative. Kičmu mreže internet čini sedam "pršljenova", i svi su u vlasništvu i pod potpunom kontrolom Amerikanaca - objašnjava Stojičević. - Međunarodni komitet za domene je formalno postao "nezavisan", ali i dalje je pod potpunom indirektnom kontrolom Amerikanaca. Oni mogu, po svojoj volji, u bilo kom trenutku, da isključe neki od domena, a Kina je čak bila prinuđena da napravi svoj "veliki kineski internet zid" - projekat "Zlatni štit".

OD POČETKA 1990. počela je masovna "grantomanija" na prostorima bivšeg Varšavskog bloka i Balkana. Razni "grant operatori", Soroš i drugi vladini i nevladini donatori počeli su masovno da daju poklone u novcu i na druge načine. Na taj način su "vezali" za sebe ogroman broj organizacija.

- Aktivisti ovih društava praktično su kupljeni, jer su dobijali materijalnu pomoć od atlantističkih mreža - tvrdi Stojičević. - Hiljade naizgled nevinih istraživanja javnog mnjenja, konkursa za studentske i naučne radove, grantova za naučna istraživanja, studijskih putovanja, humanitarnih akcija, ponekad čak i "istraživačko novinarstvo", kupovina su obrađenih informacija i instaliranje "senzora" u napadnutom društvu, koji će predano i neprestano sondirati društvenu klimu i društvene tendencije, a da najčešće toga i nisu ni svesni.

Određene snage u napadanom društvu se manipulišu i angažuju u potrebnim smerovima.

- Ovo ne mora obavezno biti konkretan "angažman" na proatlantističkoj strani - kaže Stojičević. - Moguće je pažljivo i nejavno, na primer preko "inkognito donatora iz dijaspore", podržavati i stimulisati ultranacionalističke snage u društvu, a njihovo delovanje će već izazvati reakciju i mobilizaciju nacionalnih manjina i građanskog društva u potrebnom smeru.