POČETKOM avgusta 1948. godine, ratni načelnik Generalštaba Jugoslovenske armije general-pukovnik Arso Jovanović, s general-majorom Brankom Kađom Petričevićem, zamenikom načelnika Političke uprave Jugoslovenske armije, i pukovnikom Vladom Dapčevićem, inspektorom pešadije, zaputili su se ka državnom dobru Sočice, nedaleko od Vršca, u lov na divlje svinje. Očito da im je namera bila da prebegnu prema Sovjetima.

Jovanović, Petričević i Dapčević su oko podneva krenuli prema Beloj Crkvi, gde se nalazila Tenkovska brigada, čiji je komandant bio pukovnik Dukljan Vukotić, Arsov kum i komšija iz Pipera, čiji su se oficiri izjasnili za IB. U Vršcu se nalazila i Konjička brigada JA, čiji je komandni kadar takođe bio na liniji IB. Zatim su se u noći između 11. i 12. avgusta 1948. godine uputili prema lovištu Sočica, nedaleko od Vršca, blizu jugoslovensko-rumunske granice.

Agenti Udbe, ne znajući ko su, pokušali su da ih zaustave, a kada nisu stali, zapucali su i ubili generala Arsa Jovanovića i Arabjanca, upravnika dobra "Sočice". Petričević i Dapčević su pobegli. Branko se vratio za Beograd, gde je odmah uhapšen, dok se Vlado neko vreme krio po Banatu, pa po Beogradu, ali je na kraju uhapšen povodom pokušaja bekstva za Mađarsku.

Još 1947. godine, sećao se kasnije Dapčević, Tempo mu je skrenuo pažnju: "Vlado, nemoj ti mnogo sa ovim Rusima." Dok mu je Đilas tražio da iz armijskog obrazovnog programa izbaci pet-šest lekcija posvećenih Crvenoj armiji.

Kada je 1948. izbio sukob sa Rusima, Tempo je savetovao pukovnika Dapčevića: "Pripazi Arsa, izgleda da je na liniji IB."

Pre toga, generala Arsa Jovanovića je Udbi prijavila svastika koja je doputovala iz Sarajeva, i sve što je od njega čula ocinkarila je sarajevskoj Udbi. Protiv Arsa je prijavu Udbi dostavio i pukovnik Dušan Dozet, iz Tempove političke uprave, koji je bio prisutan na jednom sastanku generala u Miločeru, gde se Jovanović saglasio s rezolucijom IB.

NAIME, posle povratka iz Moskve, gde su bili na usavršavanju u Vojnoj akademiji "Vorošilov", grupa jugoslovenskih visokih oficira, među kojima je bio i Arso Jovanović, bila je na odmoru u Miločeru. Tih dana je i počeo sukob sa Kominformom, i svi oni su bili iznenađeni i zaprepašćeni. Naravno, u uskim krugovima vođeni su razgovori i razmenjivana mišljenja o svemu tome. Po povratku u Beograd, Svetozar Vukmanović Tempo, tadašnji načelnik Političke uprave JA, sazvao je sastanak sa oficirima na kojem se diskutovalo "o izjašnjavanju za vreme odmora u Miločeru". Na sastanak je pozvao i potpukovnika Dušana Dozeta, koji je počeo da ih cinkari i teško optužuje. Zaprepašćeni Dozetovim optužbama, oficiri su tražili da bude udaljen, tvrdeći da je provokator i teški klevetnik.

Ispravan "Titov stav" na tom sastanku imala su samo trojica - Peko Dapčević, Slavko Rodić i Radivoje Jovanović Bradonja. Iako se Tempo hvalio da je danonoćno razgovarao sa oko 200 generala i pukovnika u sali u Topčideru i svaki čas o tome obaveštavao Tita, istina je da je sa generalima posebno razgovarao i ubeđivao ih u ispravnost Titovih stavova Aleksandar Ranković. Sa trojicom najtvrđih i nepopustljivih razgovarao je lično Broz.

TAKO je general Arso Jovanović 5. avgusta 1948. godine razgovarao nasamo sa šefom jugoslovenske partije i države u vrtu Titove vile na Brdu kod Kranja, i to, kako je Dedijer zapisao, u kasnim popodnevnim časovima. Razgovor je po svemu bio dug i mučan.

Posle Jovanovićeve likvidacije, nastupio je pakao za njegovu porodicu i rodbinu. Prva je nastradala sestra Miljuša, čuvena partizanka, prvoborac i učesnica Igmanskog marša, s promrzlim nogama, koja je prošla pakao Golog otoka. Sličnu sudbinu je doživeo i Arsov zet, major Luka Stojanović, koji je uhapšen i deportovan na Goli otok.

Iako se pričalo da se Arso povodom bekstva dogovarao sa pukovnikom Dukljanom Vukotićem, to nije tačno. Pukovnik Vukotić je tih dana sa suprugom Vojkom bio na odmoru u kući tasta Milete Simonovića u Kolašinu. Agenti Udbe i Kosa su banuli u kuću Simonovića i uhapsili Dukljana, koji nije hteo da se odrekne kuma, a Miletu Simonovića odveli u Bogdanov kraj, u zatvor na Cetinju, gde je izdržao sedmomesečnu torturu.

Porodicu generala Arsa Jovanovića izbacili su iz kuće u Beogradu i smestili u mali stan. Suprugu Senku su otpustili s posla jer nije htela ni po koju cenu da se odrekne muža.