PERIOD Informbiroa spada u najdramatičnije razdoblje Titove Jugoslavije, obeleženo velikim patnjama, porodičnim i ličnim tragedijama. Partizani i revolucionari, koji su iz Drugog svetskog rata izašli kao heroji i pobednici, zbog stava njihovih ratnih drugova da su odani Staljinu i Rusiji, našli su se na raspeću. Dojučerašnji saborci i partijski drugovi proglašeni su za "petu kolonu", ljute neprijatelje i kontrarevolucionare. Usledile su brutalne čistke, izolacije, sumnjičenja, prokazivanja i hapšenja...

Panika u jugoslovenskom komunističkom vrhu zbog "izdaje" u svojim redovima, zaziranja od stvarnih i umišljenih sovjetskih špijuna i pritajenih simpatizera, poslužila je za do tada neviđeni teror ravan Staljinovim gulazima u Sibiru. Lični obračuni i osvete usledili su odmah.

Da bi se donekle bolje razumeli suština i početak sukoba, trebalo bi imati u vidu da je krajem 1947. godine u Kremlju bila jugoslovenska delegacija koju je predvodio Milovan Đilas, a u kojoj su bili Koča Popović, Mijalko Todorović i Svetozar Vukmanović Tempo.

STALjIN je odmah po dolasku delegacije pozvao Đilasa u Kremlj, gde su razgovarali oko pola sata. Prisutni su bili Molotov i Ždanov. Staljin je odmah prešao na razgovor o Albaniji:

"Vama se tamo ubijaju članovi CK, i to je vrlo nezgodno... Mi nemamo nikakvih posebnih interesa tamo. Slažemo se da Jugoslavija proguta Albaniju..."

Đilas je uzvratio da se tu ne radi o gutanju, već o ujedinjenju...

Međutim, Staljin je, na iznenađenje članova naše delegacije, nekoliko dana kasnije, u razgovoru sa njima i na večeri, izrekao mnogobrojne primedbe na račun jugoslovenskog puta i celokupne politike.

To je bio dovoljan razlog za uzbunu u Beogradu. Tito se izgovorio bolešću i odmah, kao pojačanje, u Moskvu poslao Edvarda Kardelja i Vladimira Bakarića, koji su dočekani veoma hladno. Zajedno sa Đilasom morali su u Moskvi da čekaju novi sastanak sa Staljinom, skoro mesec dana. Tek 10. januara 1948.godine, ruski oficiri su ih odveli u Kremlj. Na sastanku kod Staljina, sa ruske strane bili su još Molotov, Ždanov, Maljenkov, Suslov i Zorin, sa jugoslovenske Đilas, Kardelj i Bakarić, asa bugarske Dimitrov, Kostov i Kolarov. Tema je bila "kritika Dimitrova i razgovor o navodnim federacijama na Balkanu i u istočnoj Evropi".

PRVI čovek prve komunističke zemlje je žestoko kritikovao jugoslovensku delegaciju: "Između nas postoje ozbiljna razmimoilaženja. Niste nas uopšte konsultovali u vezi sa uvođenjem vojske u Albaniju."

Kardelj mu je odgovorio da je za to postojala saglasnost albanske vlade. "Nije tačno! Vi se uopšte ne konsultujete. To nije kod vas greška, nego stav", zaključio je veliki hazjajin.

Na iznenađenje svih, posle sastanka nije bilo uobičajenog Staljinovog poziva na večeru.

Očito je bilo da se veliki Koba nije slagao sa Titovom zamisli o ujedinjenju Jugoslavije sa Albanijom, a u tom kontekstu je i pominjana Bugarska, čak i balkanska federacija.

MILOVAN Đilas se tom prilikom sastao i sa visokim oficirima Jugoslovenske armije koji su bili u Rusiji na školovanju. Među njima je došlo do ozbiljnih trvenja i razmimoilaženja. Tinjao je otvoreni sukob između generala Arsa Jovanovića i Peka Dapčevića, koji je Đilas pokušao da izgladi...

Sovjetsko rukovodstvo je kritikovalo Tita i jugoslovenske komuniste da idu u kapitalizam, da im Partija slabi; da je uveden Narodni front, da su se u jugoslovenske redove infiltrirali agenti zapadnih službi...


REZOLUCIJA

NA Titovu adresu stigla su dva pisma iz Moskve, čiji su potpisnici Staljin i Molotov - prvo 27. marta 1948, a drugo, mnogo žešće, 4. maja iste godine. Tita su optuživali da služi imperijalizmu, da je odustao od komunističkih principa... Odmah nakon toga Broz je pozvan u Bukurešt na sednicu Informacionog biroa komunističkih partija (Informbiro), na koju nije otišao.

Sa tog sastanka u Bukureštu, 28. juna 1948. godine, Titu i jugoslovenskom rukovodstvu pristigla je "rezolucija Informbiroa", u kojoj su Jugosloveni pozvani da ustanu protiv "slugu imperijalizma".