U PONEDELjAK 27. novembra rano ujutru, Mića je došao po mene oko 7.15 i mi smo već nešto pre osam bili u Pentagonu. Na prijavnici sam rekao da idemo u kancelariju generala Veslija Klarka. Narednik na portirnici mi je rekao da prema listi koju ima nisam najavljen, ali da je moguće da je to zbog praznika koji su prošli, i da sačekam. Vratio se posle desetak minuta. Došao je do čekaonice i rekao mi da je stupio u vezu sa sekretaricom generala Klarka i njegovim ađutantom, da će general Klark biti ovde tek negde iza devet časova, ali da mogu da uđem unutra ako želim da doručkujem u oficirskom restoranu ili da popijem kafu.

U 9.10 po mene je došla Klarkova sekretarica. Odvela me je do generala Klarka, koji se još jednom izvinio, jer je bio praznik, pa kartografi nisu mogli da urade mape, i zamolio me da dođem sutra, ali tek negde posle 9.30, Prihvatio sam, pa smo se pozdravili i ja sam se vratio u ambasadu. Sutradan sam već oko 9.15 ponovo bio u njegovoj kancelariji. On je ušao negde oko 9.40 i rekao: - A, tu ste.

- Tu sam. Čekam mape da bih krenuo za Beograd. - Evo ovako, mape još nisu urađene. Ja ću vam dati svoj original, pa ćemo mi posle sa softvera skidati. Imali smo veliku gužvu zbog pripreme odgovarajućih odluka Pentagona o upućivanju američkih mirovnih snaga u Bosnu, tako da nismo imali vremena. Složio je mape koje su još uvek stajale u njegovom kabinetu, na jednom većem stolu. Savio ih je i predao mi.

AMBASADI sam javio da mi odmah rezervišu kartu za Beograd, za taj isti dan. Otišao sam nazad do stana da se na brzinu spakujem i već oko podne krenuo sam na aerodrom. Letom "Nort-Vesta", otišao sam iz Vašingtona za Amsterdam. U Amsterdamu sam sačekao avion JAT-a koji je leteo za Beograd. Avionski embargo je ukinut kada je Srbija uvela sankcije bosanskim Srbima na Drini.

Tim avionom, s mapama koje sam pažljivo sve vreme držao kod sobe, sleteo sam u Beograd, gde me je sačekalo državno vozilo Ministarstva spoljnih poslova i odvezlo me odmah u kabinet predsednika Miloševića. Tamo me je očekivao Goran Milinović. Bilo je već negde oko 16.20 kada sam stigao i predao mu mape. Popili smo kafu, a on me je obavestio da će mi on ili Miloševićeva sekretarica Mira javiti kada će me predsednik Milošević primiti. Objasnio sam mu da je to jedini primerak mapa, koji sam, doslovce, samo upornošću preuzeo od Klarka.

NEGDE oko sedam, sekretarica se javila i saopštila mi da je predsednik u nekoj velikoj gužvi i da će me pozvati sutra, najverovatnije oko 12 ili posle podne. Otišao sam kod svojih roditelja da malo predahnem. Sutradan ujutru otišao sam u MIP, kod ministra Milutinovića. On je imao neki kratak sastanak s ambasadorom Grčke. Posle tog sastanka ja sam ušao u njegov kabinet i malo smo porazgovarali.

Preneo sam mu šta se dešava s mapama i rekao mu da će me zvati Goran Milinović ili Mira, Miloševićeva sekretarica, da me obaveste kada mogu da se sastanem s predsednikom. - Da, da, obavešten sam. Ima li šta drugo novo u vezi sa sankcijama? - upitao je. - Nema - rekoh. - Bili su praznici, Dan zahvalnosti, sve je bilo mrtvo. U ponedeljak su počeli da se ponovo okupljaju, a tek u utorak američka administracija je ponovo počela da radi. Svi su nekuda putovali. Dan zahvalnosti je praznik tokom kojeg 50 posto Amerikanaca putuje i posećuje svoju rodbinu, a 50 posto dočekuje goste. - Kada očekuješ podizanje sankcija? - Pa, očekujem u narednih nekoliko dana. Još uvek traju konsultacije.

MILUTINOVIĆ mi je tada rekao da Francuzi na svakom sastanku u SB - javio mu je Vladislav Jovanović - pokreću pitanje dvojice pilota. Zatim me je ponovo upitao: - Da li će biti ukinute sve sankcije? - Neće - uzvratio sam.

- Imam utisak da će biti ukinute samo trgovinske sankcije, ne samo zato što mi je to u Dejtonu uporno ponavljao ruski zamenik ministra spoljnih poslova, nego i zbog toga što ih mnogo dobro poznajem, pa sam siguran, da će spoljne sankcije držati kao sredstvo pritiska za ponavljanje istog scenarija kao u Dejtonu ako budu hteli da šalju mirovne snage i na Kosovo. - Dobro vodi računa kako ćeš to da preneseš Miloševiću - rekao je Milutinović. - Nemoj da ga iznerviraš. - Dobro - odgovorio sam.

GORAN Milinović mi se javio oko pola dvanaest i rekao da će me Mira zvati tek oko četiri-pet po podne. Telefonirala mi je oko šest da dođem u vilu u Tolstojevoj 2A. Tamo je Milošević bio u društvu Mirka Marjanovića i Vlajka Stojiljkovića.

Prethodno, na vratima sam se sudario sa Stanišićem, koji je upravo izlazio. Pitao sam ga da li ima nešto novo u vezi s dvojicom francuskih pilota. U svom stilu kratko je reagovao: - To pitanje će biti rešeno. - Doneo si mape - upitao je zatim. - Jesam. - Uđi, čeka te Sloba da te vidi. Ušao sam unutra i pozdravio se sa Stojiljkovićem, Marjanovićem i s predsednikom Miloševićem, koji mi je čvrsto stisnuo ruku i rekao: - Ovo je taj čuveni-nečuveni Vujović, koji je odlično obavio svoj deo zadatka u Dejtonu. Zahvaljujući njemu sve je funkcionisalo, a i uvek je imao sveže informacije koje nam je prenosio na vreme. Zahvalio sam i seo.

MILOŠEVIĆU sam mu uručio poklon, pet vestern filmova na ve-ha-es kasetama. Inače je malo poznato da je Milošević bio veliki ljubitelj vesterna. Rekao sam da sam mape ostavio kod Gorana Milinovića u kabinetu. - Znam. Rekao mi je Goran - kazao je Milošević. - Dao sam mape našim vojnim i policijskim stručnjacima da ih detaljno izanaliziraju i da utvrde da li je to u skladu s onim što smo se dogovorili, da ne bi bilo nikakvih prevara u budućnosti.

Zatim smo iz francuskog salona prešli u manji salon, na večeru s jagnjećim specijalitetima koju je Stajić pripremio za mene kao svog prijatelja iz Dejtona. - Bez kuvane rakije ovog puta - rekao sam. Nasmejali smo se obojica. Dok sam izlagao svoje analize i procene i posebno objašnjavao politiku administracije u vezi sa sankcijama, rekao sam da sam uveren da će rezolucijom SB biti podignute trgovinske sankcije, ali da neće biti ukinuta Rezolucija SB 777 (spoljni zid sankcija). Zastao sam, imajući u vidu šta mi je rekao Milutinović. Bio sam spreman da nastavim ukoliko Milošević bude pitao dalje, ali on nije reagovao.

Posle večere opet smo se vratili u francuski salon. Mirko Marjanović me je zamolio da mu za sutra, do kraja radnog dana, spremim jednu malu poslenicu, kako je rekao, informaciju o Dejtonu, koju bi on izneo u kabinetu, na sastanku Vlade, koji je bio predviđen za sutradan, kasnije po podne. Da ne bude duga, dve stranice. "Poslenica" - tako je rekao.

Prema instrukciji ministra Milutinovića, sledećeg dana vratio sam se u Vašington. Tako je moj boravak u Beogradu trajao svega tri-četiri dana.