IAKO odnosi sa Rusijom prvih godina nakon demokratskih promena u Srbiji nisu bili na visokom nivou, kao tokom 90-ih, predsednik Rusije Vladimir Putin bio je u zvaničnoj poseti novim srpskim vlastima već 18. juna 2001. godine.

Putin je u Beogradu proveo dva dana i imao dve runde višečasovnih razgovora sa novim predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom. Najpre su o najvažnijim temama razgovarali 16. juna 2001, na radnoj večeri, a glavna tema bila je situacija na Kosovu i Metohiji i bezbednost na Balkanu. Putin i Koštunica diskutovali su i sutradan u Palati federacije (danas Palata "Srbija"), a u salonima zdanja na Novom Beogradu ruski predsednik sreo se i premijerom Zoranom Đinđićem. On je kasnije novinarima rekao da su razgovori sa ruskom delegacijom bili uspešni i da se uglavnom razgovaralo o ekonomskim temama.

- Dobili smo obećanje predsednika Putina da će predstavnik Rusije u Pariskom klubu podržati naš zahtev za napuljskim uslovima za reprogramiranje naših dugova. Dobili smo obećanje da će obim isporuke gasa ostati konstantan - rekao je tada Đinđić, uz poruku da o Hagu nije bilo reči.

Značaj razgovora Putina i Koštunice bio je utoliko veći što je šef Kremlja u SRJ doputovao direktno sa "decenijskog samita" sa američkim kolegom Džordžom Bušom, održanog na Brdu kod Kranja.

Jedan od prvih "stranaca" koji su došli u Srbiju nakon pada Miloševića bio je Kris Paten, evropski komesar za međunarodne odnose, koji se s Koštunicom sreo 23. oktobra. On je obećao paket hitne pomoći Beogradu u energentima, lekovima i robi.

Odnosi s Amerikom obnovljeni su u prvim danima posle demokratskih promena, a Vilijam Montgomeri je stigao iz Vašingtona da preuzme funkciju ambasadora već u novembru 2000. Interesantno je da je Montgomeri na početku svog mandata bio zagovornik ostanka Crne Gore u SRJ, uz poruke da je to najbolje za Podgoricu, da bi kasnije okrenuo ploču. Mesec dana pre dolaska Montgomerija, u oktobru 2000. sa Koštunicom u Palati federacije sreo se Džejms O`Brajan, savetnik američkog predsednika Bila Klintona.

Već početkom 2001. Beograd je pohodila delegacija američkog Kongresa, na čelu sa Džonom Mekejnom i tada počinju nova uslovljavanja Srbije: tražili su izručenje Miloševića, generala Ratka Mladića i ostale optužene za ratne zločine pred Tribunalom u Hagu. Mekejn je vlastima u Srbiji jasno poručio da je saradnja sa Hagom uslov za američku pomoć.

Koštunica je u prvoj godini svog predsedničkog mandata bio domaćin i izaslaniku generalnog sekretara UN za Balkan Karlu Biltu, sa kojim je razgovarao u četiri oka. Sreo se i sa poljskim i makedonskim kolegom Aleksandrom Kvašnjevskim i Borisom Trajkovskim.

U aprilu 2001. i London je poslao svog izaslanika na razgovore sa rukovodstvom SRJ. Šef diplomatije Robin Kuk posebno se interesovao za odnose Srbije i Crne Gore i insistirao na razgovorima dveju strana.

I narednih godina Beogradom su "špartali" zapadni zvaničnici, doduše ne iz prvog ešelona. Tako su se Koštunica i Đinđić juna 2002. sreli sa pomoćnikom državnog sekretara SAD Elizabetom Džons, nekoliko meseci kasnije sa britanskim šefom diplomatije Džekom Stroom...

Ostaće upamćeno i da je u junu 2001. Koštunica izbegao susret sa glavnom haškom tužiteljkom Karlom del Ponte. Iz njegovog kabineta tada su poručivali da ona taj sastanak nije na vreme tražila, a iz Haga su se žalili da je "imao vremena da primi Emira Kusturicu, ali ne i tužiteljku".

Tadašnji portparol DSS Aleksandar Popović ovako je objasnio potez predsednika:

- Kusturica je za naš narod značajniji od Karle del Ponte.

Koštunica se 2005, ovoga puta kao premijer, sreo sa još jednim američkim podsekretarom, Nikolasom Bernsom, koji nije krio razočaranje što su Mladić i Radovan Karadžić i dalje na slobodi.

U srpsku prestonicu posle demokratskih promena više puta je dolazio i predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, koji je bio generalni sekretar NATO u vreme bombardovanja Jugoslavije. Njegova misija ovog puta bili su razgovori sa srpskim i crnogorskim funkcionerima o preuređenju odnosa u Federaciji. Razgovori sa Koštunicom, Đinđićem i Milom Đukanovićem vođeni su u Palati federacije.

Među prvim gostima iz inostranstva demokratskih vlasti bio je i francuski predsednik Žak Širak. On je u Beogradu bio u decembru 2001, i tom prilikom je otvorio obnovljeni Francuski kulturni centar u Knez Mihailovoj. On se tada sreo sa Koštunicom, Đinđićem i Milom Đukanovićem. Širak se javno založio protiv izlaska Podgorice iz Jugoslavije i poručio da EU nije spremna da prizna nezavisnost Crne Gore.


BEZ DOČEKA NA AERODROMU

Predsednik SRJ Vojislav Koštunica kasnije se našao na meti kritika jer gosta iz Kremlja nije dočekao na aerodromu, što su mnogi ocenili nesvakidašnjim diplomatskim gafom. Koštunica je Putina čekao u zgradi SIV, gde su vođeni zvanični razgovori. Na aerodromu su bili savezni premijer Zoran Žižić, šef diplomatije Goran Svilanović i ministri odbrane i finansija Slobodan Krapović i Dragiša Pešić, kao i savetnik predsednika SRJ Predrag Simić i gradonačelnica Beograda Radmila Hrustanović.

Prilikom posete Putina 2001, mediji su izveštavali da se videlo da je u Beogradu u posetu došao prijatelj i po tome što su mere obezbeđenja bile jake, ali gotovo neprimetne. Tome u prilog navodili su i činjenicu da su u neposrednoj blizini Palate federacije, gde su vođeni razgovori, održavane velike auto-trke.