SRCE POD PRITISKOM: Građevinsko pitanje

Više ništa nije smešno.

U Novom Pazaru se, osim nelegalnog objekta, gradi još nešto. To nešto, najblaže rečeno, liči na rušenje države.

Naime, investitor nelegalnog objekta u centru Pazara je poslanik Muamer Zukorlić. Aida Ćorović, aktivistkinja NVO iz Novog Pazara, uputila je premijeru Srbije Aleksandru Vučiću početkom novembra otvoreno pismo pozivajući ga da reaguje: "Važno je da znate da neki bahati, cinični i bezočni ljudi siluju moj grad, siluju našu zajedničku imovinu, naše nasleđe, baštinu i tradiciju. I važno je da znate da ta siledžijska kamarila pripada krugu Vaših novih sandžačkih pulena i saradnika i da im taj status daje krila i podstiče na svakolika siledžijstva."

Tim povodom, investitor je na B 92 izjavio: "Poručujem Vladi da bude pametna kao što je bila do sada. Da ne bude glupa kao što je bila Tadićeva, da šalje žandarmeriju i da imamo razbijene glave građana i policajaca." Dodao je kasnije u "Politici" da njegova poruka Vladi Srbije da ne šalje žandarmeriju u Novi Pazar nije pretnja, već kompliment, i "da su i premijer i Vlada moje reči razumeli kao dobronamerni savet".

Premijer Aleksandar Vučić rekao je da će nastojati da mirno reši ovaj slučaj, ali da to ne želi da rešava tako da rezultat bude razbijanje glava. "Neću da pošaljem 1.000 žandarma da bismo se tukli sa muslimanima. Neću da imamo krvoproliće u Srbiji."

Partija čiji je osnivač Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i predsednik Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS), u saopštenju za javnost izrazila je "zaprepašćenje" izjavom premijera Aleksandra Vučića tvrdeći da su "definitivno pale maske i dobro je da se konačno zna da je SNS izabrao Muamera Zukorlića za svog partnera".

Nije neobično da investitori grade nelegalne objekte po Srbiji. Nije više, kao što znamo, neobično ni da se neki nelegalni objekti ruše noću, i nije neobično da se ne zna ko je rušio objekte u Savamali jer su akteri imali fantomke.

Neobično je, međutim, da jedan investitor preti državi koja pokušava da primeni zakon na svojoj teritoriji - da će biti krvi, čak i razbijenih žandarmskih glava, ako se neko usudi da objekte sruši. Neobično je da premijer, zatim, tu pretnju shvati kao realnu mogućnost, neobično je da potom investitor pohvali premijera da je mudar, i neobično je da premijer kaže: "Mislite li da će muftija da pusti da mu to tek tako neko sruši (objekat) bez prisutnih 5.000 ljudi? Pa neće, i već vam je to rekao, i sada ja pitam da me posavetujete kako da to srušimo."

Neobično je što se ova nelegalna gradnja ispostavila kao mogući rat između muslimana i Srba, kao što je neobično i da se ovim presedanom ispostavilo da zakoni ove zemlje nekako ne moraju da važe za sve. Takođe je neobično što se kao zdravo za gotovo uzima činjenica da muftija, osim što može nelegalno da gradi, može i legalno da preti, pošto niko ne vidi ništa neobično u tome da investitor, ako zatreba, ima svoju "paravojsku", šta li?

Muftijin nelegalni objekat tako se ispostavlja kao simbolički politički bunker prepun eksploziva.

Jasno je da je premijer Vučić dobro procenio da su Zukorlićeve pretnje realne, kao što nema zbora da Vučić ne želi ničije razbijene glave niti rat između muslimana i pravoslavaca.

Ali je neobično da je čovek koji preti krvoprolićem predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje i, kako se ispostavlja, garant stabilnosti u tom delu Srbije.

Neobično je da je jedna nelegalna privatna građevina postala metafora mnogo veće pretnje - otcepljenog Sandžaka u kome šerifuje moćni muftija.

Neobično je da je premijer prihvatio činjenicu da muftija ima svoju paradržavu čija se površina zasada meri kvadratnim metrima, i koja lako može da se pretvori u kvadratne kilometre.

Neobično je da je muftija svoju mufte gradnju ispostavio i Srbiji i Novom Pazaru kao gradnju nezavisnog Sandžaka.

Neobično je što je srpski premijer, komentarišući opasnu situaciju u Sandžaku, priznao da se radi o tamnom vilajetu: "Ako se ne umešaš, reći ćemo ti da država ne postoji, a ako pošalješ dole žandarmeriju, reći ćemo - napravio si rat i krvoproliće" - rezimirao je premijer. I bio je u pravu.

Ipak, neobično je da je ovaj prividno mali i beznačajni slučaj nelegalne gradnje otvorio jedno mnogo važno građevinsko pitanje - ko u Srbiji zida, a ko meša malter.

www.mirjanabm.com