DOPISNIK lista "Politika" Predrag Milojević, koji je, kao i Vinaver, od 1929. boravio u Nemačkoj, opisao je i jednu anegdotu tokom predizbornog skupa komunista, za vreme predsedničkih izbora 1932. godine, na kome su prisustvovali on i Vinaver. Kada su prišli sali u kojoj se držao skup, redari im nisu dozvolili da prođu. "Ali Vinaver je bio uporan. Onako impulsivan, izvadio je pasoš i mlatarajući njime vikao je prema redarima: - Jugoslovenski diplomata! - Vinaverova diplomatija je bila efikasna." Redari su ih odveli u ložu za goste. Međutim, nisu se baš lepo proveli. Pre zvaničnog govora, jedan komunistički funkcioner je objavio da je "monarhofašistička jugoslovenska vlada na mučki način ubila dva borca radničkog pokreta Đuru Đakovića i Hećimovića... Efekat saopštenja je bio snažan... Svi prisutni su skočili na noge i dvoranom se razlegao urnebesni urlik: Osveta! Osveta!... Nas dvojica se nismo osećali ugodno... Sedeli smo u loži šćućureni... Nisam mogao da ne bocnem Vinavera. - Evo ti tvoj jugoslovenski diplomata... Tako nam i treba... Vinaver i ja smo se tiho izvukli iz lože i izgubili iz dvorane što smo brže mogli."

PLAŠEĆI se komunističkog udara, desne parlamentarne grupe, na čelu s kancelarom Fon Papenom, predložile su da se formira koaliciona vlada u kojoj bi Hitler postao kancelar, ali u kojoj bi nacisti bili u manjini. Hitler je, tako, januara 1933. godine potpuno legalno od strane Hindenburga bio imenovan za nemačkog kancelara. Trebalo mu je samo nekoliko meseci da potpuno preuzme vlast i da na osnovu zakona o vanrednim ovlašćenjima prvo zabrani komunističku partiju a zatim uguši svaku opoziciju. "Talas nasilja, zlostavljanja i svakojakih zloupotreba zapljusnuo je Nemačku", beležio je Vinaver koji se, umesto kulturom, sve više bavio političkom situacijom u Nemačkoj koja se više nije mogla prepoznati. Hitlerova propaganda pokazuje veliku okretnost i genijalno shvatanje nemačkog mentaliteta u sadašnjem teškom vremenu", pisao je. Prenosio je Geringove ostrašćene govore protiv policije koja čuva jevrejske izloge: "Mi nismo Nemačka Gustava Štrezemana i Hajnriha Brinunga, mi smo Nemačka Adolfa Hitlera i mi ćemo svoje pravo zadobiti borbom", urlao je preko radija Gering.

VINAVER, koji je poznavao nacistu broj 2, prenosio je da ovaj gori od žeđi da se osveti revolucionarima iz 1918. godine i da uz ostale naciste ne ostavi ništa od parlamentarne i demokratske Vajmarske Republike. Vinaver je pisao o paljenju Rajhstaga i političkim posledicama, o neuspesima preostalih republikanskih političara da se suprotstave Hitleru, o bekstvu iz Berlina poznatih intelektualaca, poput Tomasa Mana, o najavama nacističke Vartolomejske noći i dolaska Trećeg rajha, o napadima protiv Jevreja, o nacističkim smotrama na kojima su spaljivane knjige Jevreja i slobodoumnih intelektualaca. "Umesto mozaika raznih volja, želja i političkih tendencija, sada postoji samo jedna politička direktiva", naslovio je Vinaver svoj izveštaj prikazujući hitlerovsku Nemačku iz 1934. godine.

U PRVO vreme Hitlerove vlasti, koja je u svom početnom naletu bila usmerena na unutrašnja pitanja, nisu se toliko osećale spoljnopolitičke posledice novog totalitarnog režima. Nemačka se oktobra 1933. povukla iz Društva naroda, ali većina stranih posmatrača još nije bila u potpunosti svesna stepena Hitlerove destruktivnosti. Kada je u pitanju Jugoslavija, u kojoj je o pitanjima spoljne politike u potpunosti odlučivao kralj Aleksandar, nacistička politika je uglavnom posmatrana u kontekstu njenih posledica na jugoslovensko susedstvo. Kralj Aleksandar je delio Hitlerovu antipatiju prema boljševicima. U avgustu 1933. godine kralj je nezvanično posetio Minhen, gde se susreo s Geringom (koji je imao titulu upravnika Bavarske), a kružile su nepotvrđene priče da se tajno susreo i sa Hitlerom. Nakon posete, kralj je izjavio da "Jugoslavija ima više poverenja u Hitlera nego u Vajmarsku Republiku". Kralj je računao da će jačanje Nemačke ograničiti pretnje Italije prema Jugoslaviji. Sve dok Italija bude težila da razbije Jugoslaviju, "on mora da drži otvorena vrata prema Nemačkoj", govorio je Aleksandar. U razgovoru maja 1934. Aleksandar je dobro procenio da će Nemci "jednog dana sigurno uzeti Austriju", što nije smatrao najvećom opasnosti po svoju zemlju koja se u prvom redu plašila revanšizma Mađarske i Austrije i obnove Habzburške monarhije.

IAKO je poslanik u Berlinu Balugdžić dolazak Hitlera na vlast doživeo "kao ličnu nesreću" (P. Milojević), nastavio je svoje diplomatske aktivnosti. Marta 1934. posetio je Hitlera kome je govorio "o stvaranju dobre atmosfere" u međusobnim odnosima. Hitler mu je uzvratio "uz česta prekidanja od strane Balugdžića" da "srpska vlada" ne treba da sumnja u dobre namere Nemačke.

S novim nemačkim režimom menjao se metod rada u jugoslovenskom poslanstvu u Berlinu, a samim tim i način rada atašea za štampu je bio drugačiji. Policija je nadzirala sve telefonske razgovore, kao i poštanske pošiljke, pa su diplomate morale da još više vode računa o kontaktima i o tome kako i šta javljaju. Vinaverova misija u Berlinu se uskoro približila kraju. U Beograd se vratio 1934. godine. Na njegovo mesto će 1936. doći (po drugi put) njegov književni prijatelj Miloš Crnjanski. Berlinski dani ostavili su dubok trag na Vinavera.


novinar, prevodilac i esejista

POČETKOM Drugog svetskog rata Vinaver je bio zarobljen kao jugoslovenski vojnik. Proveo je rat u nemačkom logoru. Njegova majka Ruža kao Jevrejka bila je ubijena od Nemaca. Nakon rata, ostatak života Vinaver je proveo u Beogradu radeći kao novinar, prevodilac i esejista. Uz brojne tekstove, tada je napisao i svoje najobimnije, "životno delo"- monumentalni prikaz života i dela pesnika Laze Kostića pod nazivom "Zanosi i prkosi Laze Kostića", objavljeno tek nakon njegove smrti. Umro je 1955. godine.