PARTIZAN je u finalu Kupa šampiona u Briselu izgubio od madridskog Reala sa 2:1. Nikica Marinović postala je prva pratilja mis sveta. Svetski rekord u trčanju na 800 metara postavila je Vera Nikolić. Brižit Bardo se udala za Gintera Saksa, umro je Volt Dizni, a u Kini je počela istorijska Kulturna revolucija. Beograd se te 1966. godine tresao u rokenrol groznici, koja će uskoro zaraziti celu Jugoslaviju.

POPLAVA "električarskih" rok grupa, bezbroj igranki, matinea i koncerata i velika "Gitarijada" na Beogradskom sajmu, održana pre tačno pola veka, pokrenuli su muzički talas koji je dao sasvim novi tok tadašnjoj kulturi, zabavi i šou-biznisu. Rokenrol, muzika klinaca, buntovnika i Zapada na velika vrata ušla je u masovne medije i sve državne pore. Posleratne generacije tinejdžera tražile su svoje junake i pronašle ih u Elvisu Presliju, Klifu Ričardu, Dominu Fetsu, Bitlsima i Stonsima, ali i u njihovim beogradskim pandanima Zoranu Miščeviću, "Elipsama", "Zlatnim dečacima"...

KAKVA je veza glavnog grada i rokenrola posvedočio je i bilbord koji je početkom dvehiljaditih osvanuo kod "Merkatora" na Novom Beogradu. Omot jedne od ploča legendarnih "Silueta", sa članovima grupe, krasio je jedan od mnogobrojnih panoa postavljenih povodom 600 godina Beograda kao prestonice Srbije.

- Isprva sam mislio da je reč o reklami za neku novu kompilaciju. Kada sam video o čemu je reč, bio sam srećan i ponosan što su se "Siluete" našle u društvu istinskih velikana našeg grada - rekao je tim povodom u jednom video-serijalu o rok muzici Jovan Mišević Miške, nekadašnji bubnjar "Silueta".

EPOHA slatkih i gorkih šezdesetih godina u Beogradu nije bila naklonjena sviranju, niti slušanju muzike. Ploče su bile izuzetno retke, a samo malobrojne bi se našle u slobodnoj prodaji. Kupovale su se isključivo u dvadesetak komisiona u centru Beograda, ali ni njihov kvalitet nije bio na zavidnom nivou.

Kako su putovanja u inostranstvo, posebno u Englesku ili SAD, bila komplikovana i skupa, muzički ukus grada je dirigovao manji krug "pločara", zaljubljenika u muziku i sakupljanje vinilskih nosača zvuka. U ovom krugu je bilo najviše sportista - košarkaša i šahista - koji su često putovali na takmičenja u inostranstvo i odatle donosili nove albume. Veliki ljubitelj rokenrola bio je i proslavljeni Radivoj Korać koji se smatra čovekom koji je u Beograd doneo prvu ploču "Bitlsa". U ovom krugu bili su i piloti JAT-a, kao i zaposleni u tadašnjim spoljnotrgovinskim preduzećima poput "Intertrejda", "General-eksporta" i drugih.

PORED malobrojnih gramofonskih ploča, glavni izvor rokenrola bio je Radio Luksemburg, koji je na srednjim talasima u kasnim satima emitovao zabavnu i rokenrol muziku, ali i za to vreme neprevaziđena emisija Nikole Karaklajića "Devet i pet". I njen repertoar, takođe, zavisio je od priliva ploča iz sveta, pa se neretko dešavalo da se, u slučaju kašnjenja isporuke, u nekoliko emisija vrti ista muzika.

KOMPOZITOR Zoran Simjanović seća se da je u vreme njegovog školovanja od tridesetak klinaca kod kuće imalo gramofon samo deset, a svega dvoje magnetofon. Jedan od njih bio je i potonji filmski reditelj i profesor na FDU Branko Baletić, čija je porodica imala masivni i teški aparat "grundig".

- Sestre Lela i Sonja Njegovan, po povratku iz Burme gde im je otac bio ambasador, donele su i ploču Elvisa Preslija na kojoj je bila i pesma "Fiver". Pozajmile su mi je na dva-tri dana da je preslušam. Kod kuće sam u to vreme od štapa i kanapa pravio sopstveni muzički "kabinet". To je bio originalni uređaj, nalik ormanu, u koji su ozbiljne firme kao što su bili "Grundig", "Blaupunkt" i "Filips" ugrađivale radio-aparate, gramofone i zvučnike. Lepo je izgledalo, a zbog masivnosti konstrukcije i zvuk je bio odličan. Isti efekat sam postigao jednom običnom komodom u koju sam stavio moj poljski gramofon i lampu. Ispao je veliki problem, jer sam zaboravio da ugasim sijalicu, pa je ona na jednom delu istopila dragocenu ploču - priseća se danas Simjanović svog pokušaja sustizanja tehničkih noviteta.

DECENIJA TELEVIZIJE Televizija je, uprkos skromnim tehnološkim uslovima za emitovanje programa, šezdesetih godina doživela veliki uspon. Broj TV pretplatnika 1957. godine vrteo se oko skromnih 4.000 ljudi. Deceniju kasnije ovaj broj narastao je na 777.000 građana. Najgledanije emisije tokom tih desetak godina bili su večernji dnevnici, igrane humorističke serije, prenosi fudbalskih utakmica i muzički šou-programi. Koncept zabavnih emisija bio je baziran na pop i šlager muzici, ali i rokeri su se ubrzo izborili za svoje mesto. Prvi električarski sastav koji se pojavio na malim ekranima bile su beogradske "Iskre", koje su pratile Ivanku Pavlović.

BEOGRAD je tih godina živeo u ritmu pesama Đorđa Marjanovića, "Male Šejle" Ivanke Pavlović i "Čudne devojke" "Zlatnih dečaka", u kojima je pevao Boba Stefanović. Grad se budio iz posleratnog sivila, širio se i razvijao. Njime su počeli da tutnje novi "lejlandovi" autobusi i "bredini" tramvaji. Beograd i Zemun postali su jedan grad, a počela je i gradnja Novog Beograda. Centralne ulice počele su da se pune robnim kućama, prodavnicama televizora, samoposlugama...

SMENU epoha pokazalo je i otvaranje prve jugoslovenske diskoteke "Kod Laze Šećera" 1967. godine. Podrum u kući Jevrema Grujića, srpskog ministra i političara iz 19. veka, naslonjen uz Atelje 212, godinama je bio centralno mesto za izlazak rokera, ali i svih gradskih lica željnih novih trendova, popularnosti i urbanog života.

- Otvorimo diskoteku! - predložio je pre gotovo 50 godina braći Milanu i Lazaru Šećeroviću i zajedničkom prijatelju Brani Samardžiću Beograđanin Saša Nikolić, koji je u to vreme studirao u Parizu.

NjEGOVA ideja je prihvaćena, a Beograd se svrstao u društvo Pariza, Londona i Milana, koji su jedini u Evropi u to vreme imali ovu vrstu klubova. I u ovom slučaju pokazala se bliskost veza između rokenrola i sporta.

- Otvaranje privatnog lokala u to vreme bila je nemoguća misija, pa nam je Nikolićev otac, koji je radio na Malom Kalemegdanu, pomogao da diskoteku registrujemo kao Društveni klub Košarkaškog kluba Crvena zvezda. Nije imala zvanično ime, ali je ubrzo prozvana "Kod Laze Šećera" - ispričao je kasnije Šećerović.

PRVA diskoteka od Trsta do Vladivostoka brzo je izazvala veliko interesovanje. Već na otvaranju bio je prisutan kulturni krem Beograda - Mira Trailović, Jovan Ćirilov, Ivan Tabaković, Dušan Matić... U diskoteci su lansirani modni trendovi i slušale su se najnovije ploče snimljene u Londonu i Parizu.

- Devojke su mogle da dođu same, sa drugaricom ili sestrom, da igraju i da se lepo provedu. Nije morao da ih prati dečko ili brat. Prvi put se nije plesalo u paru. Bila je to prava revolucija - kaže Šećerović.

Presija vlasti i štampe koja je pisala da se tu kvari omladina bila je neizdrživa i posle godinu dana diskoteka je zatvorena. Iz tog vremena zapamćeno je i da su službenici gradskog Sekretarijata unutrašnjih poslova napali upravnika diskoteke sa tvrdnjom da su videli da se pojedni gosti slobodno ljube uz muziku. To, ipak, nije bio kraj ovog mesta. Kada god je Beograd ugostio zvezde svetske muzike, filma ili intelektualne i kulturne elite, kod "Laze Šećera" su organizovane žurke. Gosti podruma u Svetogorskoj (u to vreme Ulici Ive Lole Ribara) bili su Šarl Aznavur, Antoan, Omar Šarif, Mariza Berenson, Alen Delon, Pako Raban, Pjer Karden, Džuli Kristi...