GDE SMO ONO STALI? Mere za izbeglice

Poštovana nepoznata instanco,

Kao što vam je poznato, brojni stanovnici egzotičnih zemalja čije je političko reformisanje i demokratsko unapređivanje podržavala Evropska unija, sada žele i lično da se zahvale na toj podršci - svojim trajnim boravkom u razvijenijim zemljama EU. Geografski baksuz omogućio je da se naša zemlja nađe na putu između Evropske unije (Grčka) i Evropske unije (Nemačka). I sad taj put ima nameru da pređe nekoliko miliona ljudi, što možda i ne bi bilo baš toliko strašno da Evropska unija (Mađarska, Rumunija, Bugarska) i Evropska unija (Hrvatska i Slovenija), kao i Evropska unija (Austrija) nemaju želju da svoju dobrodošlicu u Evropsku uniju iskažu podizanjem ograda, zatvaranjem granica, te policijom i vojskom. Ako je neka Evropska unija koja nam može zakomplikovati život izostavljena, dopisati.

Elem, ovaj skup činjenica proizvodi to da će, u jednom trenutku, reka ljudi kojoj smo se našli na putu imati odakle da dođe ali ne i kuda da ode. Da se to ne bi desilo - te da Srbija ne bi došla u situaciju da se samo vojnim napadom na okolne zemlje može oslobađati naglo nastalog viška stanovništva - mora se razmišljati o tome kako da se smanji priliv izbeglica i migranata u našu zemlju. U tom smislu, evo nekoliko predloga za sprečavanje te tragične situacije u možda bliskoj budućnosti.

* * * * *

Video-zid: S obzirom na to da je, manje neevropski a više neoriginalno, postaviti zid od nekog neprobojnog ili neprelazivog materijala, moglo bi se razmišljati da se duž čitave naše granice postavi ogromni video-zid. Na njemu bi se prikazivali domaći rijaliti sadržaji, šou-programi ili njihova monotona žanrovska podvarijanta - u vidu premijerovih konferencija za štampu ili predsedničkih mudrozborina u svečanim prilikama. Migranti i izbeglice će se ili panično razbežati ili ostati da sede na ničijoj zemlji, da sa nevericom i mazohističkim uživanjem posmatraju dogovštine virtuelnih junaka ovdašnje društvene ili političke kulture. Kako to mi već godinama činimo.

Beograd na granici: Putem manjeg urbanističko-arhitektonskog zahvata sve zgrade "Beograda na vodi" poređati jednu tik pored druge. Tako postavljenu barijeru izgraditi, za početak, prvo na granici između Srbije i Makedonije, a potom i svud uokolo po problematičnim graničnim linijama. Sav tim putem nastali stambeni i poslovni prostor ponuditi za kupovinu ili iznajmljivanje nadolazećim masama iz Sirije, Avganistana i srodnih stambeno i poslovno problematičnih zemalja. Prolaz sa jedne na drugu stranu ovog neprelaznog građevinskog poduhvata dozvoljavati samo vlasnicima ugovora za ove nekretnine. Drugim rečima: ko ima tapiju, može na kapiju.

Pogranične političke manifestacije: Sve predizborne mitinge, otvaranja novoizgrađenog čega god, govore najviših zvanica na svečanim skupovima, kao i ostale oblike ovdašnjeg političkog delovanja preseliti na granicu i prikazivati uživo pred nezvanim gostima sa Bliskog i ostalog Istoka. Onima koji izdrže ovu torturu ponuditi sendviče i dnevnice, a potom pasoše, partijske knjižice, možda i kompjutere. Da se pridruže svojim ovde odavno nastanjenim partijskim saplemenicima.

Otvaranja poglavlja: Ponuditi izbeglicama i migrantima da mogu da nastave svoj put ka Evropskoj uniji jedino otvaranjem 35 poglavlja, nastavkom briselskog procesa, ekonomskim merama štednje i promenom politike prema Rusiji. U slučaju da neko pristane na ovu torturu, pohvaliti ga i ostaviti da čeka i dalje, sa obećanjem da će čekanje prestati najranije 2026. godine, uz još neki sitan uslovčić oko Republike Srpske. Ako migranti i izbeglice pitaju čemu sve ovo, objasniti da se iz Srbije samo tim putem ide u Evropu. Ako ne veruju, razumeti. Nije lako u to verovati.

Poslednja mera: Svima koji izdrže sve prethodno primenjene mere ponuditi da trajno ostanu u našoj zemlji, sa zagarantovanim minimalcem ili penzijom kao jedinim izvorom prihoda.

Pa ko ostane, da vidimo kako će da opstane.