CRNA ruka je bila organizovana po sistemu trojki. Običan član poznaje samo još dva pripadnika zavereničke organizacije; od te dvojice jedan je povezan sa članom druge, na lestvici organizacije, više trojke, i tako redom sve do samog vrha. Sistem je izuzetno efikasan jer do maksimuma smanjuje mogućnost izdaje ili namerne provale. Uhvaćeni član pod torturom i batinama može izdati svoje drugove. Ali on poznaje samo dvojicu pa je šteta za organizaciju vrlo mala. Na isti način, izdajnik ili ubačeni agent ne može dublje da prodre u strukturu organizacije. Sistem trojki izmislili su ruski nihilisti, a prihvatile su sve tajne organizacije sveta. U "Crnoj ruci" svaki član je imao svoj broj po kome su ga, a ne po imenu, poznavali svi ostali zaverenici. Koliko je "Crna ruka" bila uspešna u svojoj organizaciji, pokazuje i podatak da za njeno postojanje, u vreme kad se desio atentat u Sarajevu, nisu znale ne samo srpska policija i tajna služba, već ni policije i tajne službe okolnih zemalja i velikih sila. Za sve njih postojanje srpske zavereničke organizacije bilo je dobro zaključana tajna. Kad danas zastupnici tzv. teorije zavere događaje u bivšoj Jugoslaviji objašnjavaju delatnošću nekih tajnih organizacija, pa onda izlažu redom njihove ciljeve, vođe i metode i istaknute članove oni pokazuju jedno suštinsko nerazumevanje stvari o kojoj pišu. Jer, kakvo je to tajno društvo čije članstvo može da sazna svaki publicista i čija se adresa da tako kažemo, može naći u svakom telefonskom imeniku. Prava tajna organizacija je, kao "Crna ruka"; o njoj se u času njene aktivnosti ne zna ništa, a i kasnije se, kada vreme, kao najbolje rešeto, ponešto ipak iznese na svetlo dana, o njenoj pravoj prirodi i delima samo nagađa.

"CRNA ruka" je imala svoje novine "Balkan", "Pravdu", "Pijemont" pre svega, ali urednici i saradnici nisu ni slutili ko je zapravo njihov pravi gazda: crnorukci su imali svoje omiljene kafane "Kolarac", "Pozorišnu kafanu", bife "Amerika"; ali konobari ni u snu nisu mogli da pretpostave ko su njihovi gosti, mada je i njih, kao i svakog čoveka, ponekad hvatalo piće. Major Tankosić se sretao sa članovima "Mlade Bosne", učiteljem Ilićem, studentima i gimnazijalcima Principom, Grabežom i drugima, ali oni nisu nikada bili članovi "Crne ruke" niti su, kako je posle pokazalo suđenje, uopšte i čuli za nju. Pomalo čudi da su Srbi, koje bije glas da su balkanski aljkavi i nemarni ljudi, bilu u stanju da stvore jedno tako elitno tajno društvo.

ZAKLETVA CRNORUKACA Kasnije, kada je sve prošlo, kada se slegla čelična grmljavina svetskog rata, a čelnici "Crne ruke" legli u grob, do javnosti su došle reči zakletve. Novi član, ispred raspeća, upaljene sveće, noža i revolvera, izgovarao je sledeće reči: "Ja, koji od ovog časa pripadam organizaciji 'Ujedinjenje ili smrt'. Zaklinjem se pred Bogom, suncem koje me greje, zemljom koja me hrani, krvlju svojih otaca, čašću i životom da ću ovog časa pa sve do smrti verno slediti pravila ove organizacije i biti spreman da se žrtvujem ako se to od mene bude tražilo. Kunem se pred Bogom, svojom čašću i životom da ću sa sobom u grob poneti sve njene tajne. Ako prekršim ili izneverim ovu zakletvu, neka me kazne svemoćni Bog i moji drugovi, članovi ovoga bratstva."

GLAVNE tačke Ustava i Pravilnika organizacije "Ujedinjenje ili smrt" odnosno C. R. bile su: Čl. 1. U cilju ostvarenja narodnog ideala, ujedinjenja Srpstva, stvara se organizacija, čiji član može biti svaki Srbin, bez obzira na pol, veru, mesto rođenja, kao i svaki onaj, koji iskreno bude služio ovoj ideji. Čl. 2. Organizacija pretpostavlja revolucionu borbu kulturnoj, stoga joj je institucija apsolutno tajna za širi krug. Čl. 3. Organizacija nosi naziv "Ujedinjenje ili smrt". Čl. 4. Za ispunjenje ovoga zadatka, organizacija, prema karakteru svoga bića, utiče na sve službene faktore u Srbiji, kao Pijemontu, i na sve društvene slojeve i celokupni društveni život u njoj.

Ostali članovi obuhvataju ove najbitnije odredbe: na vrhu organizacije stoji Vrhovna centralna uprava, čije su odluke punovažne za sve članove i koja ima pravo raspolagati životima, smrću i imovinom svih svojih članova. Interesi organizacije stoje nad svima drugim interesima, i njeni članovi su dužni dostavljati organizaciji sve, što saznaju, bilo u svojoj službenoj funkciji, bilo kao privatni ljudi, znači sve što se tiče organizacije. Vrhovna centralna uprava ima pravo izricanja smrtnih osuda, čije se izvršenje poverava najpouzdanijim njenim članovima ili agentima. Nijedan član organizacije, pošto je već uveden u nju, ne može izaći iz nje, dokle god je živ, niti mu ko može uvažiti ostavku. Članovi, koji bi svojim izdajstvom naneli štete organizaciji, kažnjavaju se smrću.

Prvi članovi i potpisnici Ustava bili su: Ilija Radivojević, Bogdan Radenković, Čedomilj A. Popović, Velimir Vemić, Ljubomir S. Jovanović, Dragutin Dimitrijević Apis, Vojislav Tankosić, Ilija Jovanović Pčinjski, Milan Vasić i Milan Gr. Milovanović.

VEĆINA tajnih društava osnivala su se radi ostvarivanja nekog pojedinačnog, nacionalnog, staleškog ili nekog drugog cilja. Međutim, neka od njih sebi su sasvim ozbiljno postavljala zadatak usavršavanja ljudskog roda kao celine. Ovaj cilj je istinski veliki i mesijanski, ali reklo bi se daleko iznad ljuskih snaga. Ipak ljudi su i tako nešto pokušavali i još pokušavaju da učine.

Jedno od takvih društava su i rozenkrojceri. Ime ove tajne organizacije dolazi od dve reči - ruža i krst. Ruža je kraljica cvetova. Svojim prefinjenim oblikom, zanosnim mirisom, i pre svega čudnim i tajanstvenim rasporedom latica, ona je oduvek u ljudima, bar nekim, budila svest o višem smislu sveta i ljudskog života. Ruža je tako postala simbol, vidljiva slika nevidljive i uzvišene lepote, i ljubavi koju ova lepota izaziva. Čini se da je Kristijan Rozenkranc upravo ovo imao u vidu kada je za jedno od obeležja svog tajnog bratstva uzeo ružu. Kažemo "čini se" jer kada je u pitanju ovo tajno društvo gotovo sve je obavijeno tajanstvenom maglom legende i mita.

DRUGI simbol rozenkrojcera je krst. Za hrišćane kojima je, bar u početku, pripadao i osnivač ovog tajnog bratstva, krst je simbol stradanja Bogočoveka i spasenja ljudskog roda. Krst je u samom žarištu ljudske istorije koja se od njega deli na doba pre i posle Hrista. Međutim, Rozenkranc je u krstu video ne samo simbol stradanja već pre vidljivu sliku savršene mudrosti.

Tako su ruža i krst u viziji Kristijana Rozenkranca postali slika ljubavi i mudrosti neophodni za usavršavanje sveta za njegovo oslobođnje od laži, zla i ružnoće.