U DANIMA koji su usledili posle atentata na prestolonaslednika Ferdinada antisrpsko raspoloželje se osećalo na svakom koraku u celoj Austrougarskoj. U Bosni i Hercegovini oformljena je specijalna milicija, pretežno od muslimanskog življa, sa jednim jedinim zadatkom da progoni Srbe.

Posebna umotvorina austrougarske kaznene politike bilo je hašenje talaca i njihova bezrazložna likvidacija. Naravno, taoci su bili najviđeniji i najugledniji Srbi:učitelji, sveštenici, trgovci,činovnici... Među njima su bili i nacionalne veličine, kao što su književnici Aleksa Šantić i Svetozar Ćorović. Uhapšeno je i proterano oko 5.500 viđenijih Srba, 460 je osuđeno na smrt.

Surovost austrougarskih okupacionih vlasti najbolje se vidi preko više iskonstruisanih suđenja intelektualcima, učiteljima, nastavnicima, đacima i studentima, u Sarajevu 1914, 1917, u Banjaluci 1915-1916, u Bihaću...

Sve srpske štamparije su razrušene, a mašine skrhane, kako bi se onemogućilo bilo kakvo izlaženje srpskih listova.

Jedna poslovica veli: kad bog hoće nekoga da kazni, on mu prvo pamet oduzme. Tako će ovi zločini, vandalizmi i pogrom jednog naroda biti uvod u nestanak jedne od najmoćnijih evropskih monarhija.

Cela monarhija je pretvorena u ludu kuću - piše tih dana beogradski ”Trgovinski glasnik“ - "pored strašne krize, koja stalno tamani trgovce i zanatlije i uveličava vojsku besposlenih, sada na svim linijama vlada potpuni darmar, koji će ovu nesretnu državu zaviti još u crnji veo i ubrzeti njenu konačnu propast.”

U novosadskoj “Slobodi” mogao je da se pročita i ovaj zapis:

“Policaji su se smejali, dok su mangupi rušili, a vojska je bila ravnodušna. Štaviše, jedan je oficir izjavio jednom mađarskom novinaru ‘da vojsci nije bilo ni na kraj pameti da spreči zulume ogorčenog naroda’. Protiv nekoliko Srba vojnika poveden je postupak, jer su hteli sprečiti pljačkanje mangupa. Isto ovako shvatanje ima i sarajevska policija, koja ravnodušno gleda sve što čine mangupi. Uhapšen je jedan Srbin policaj, jer je hteo zadržati mangupe od rušenja. Sve srpske štamparije su razrušene, a mašine skrhane, te zasada ne može nijedan srpski list izlaziti.

Sarajevska vlada je proterala preko 4.000 Srba iz Srbije i drugih krajeva, koji su se nastanili u Bosni i Hercegovini. Proterani su čak i muzikanti Cigani, iako si imali svoje kuće u Bosni, samo zato što im je neko od predaka bio rođen u Srbiji. Desilo ono najgore: Srpski narod pravoslavne veroispovesti u Bosni proglašen je van zakona.

SVE DO TEMELjA U SVOM prvom naletu pomahnitala rulja je najpre zapalila srpsku zastavu i onda krenula prema kući oca jednog od atentatora Nedeljka Čabrinovića, kafani i trgovini samlevene kave, Vase Čabrinovića, u Ulici Franje Josifa. Usput su polupali sav nameštaj i prozore kafane “Park”, koja je bila vlasništvo jedne udovice Srpkinje i stolarsku radnju “Stanišić”. U Čabrinovićevoj kući sve je uništeno.

Njegova imovina postala je meta pljačkaša. Sliku svakodnevne pustoši i vandalizma nisu mogli da sakriju ni austrougarski listovi. Iz dana u dan navodili su primere “mahnitosti mržnje”. Opisivali su kako je razularena masa “upala u veliku trgovinu pokućanstva braće Vekić. Demonstranti su i tu na kući porazbijali prozore, a od silnog i skupocenog pokućanstva nije ostao ceo ama ni jedan sto. Sve je uništeno, porazbijano i izbačeno na ulicu. Vele, da tu ima štete oko 20.000 kruna".

“Preko puta od Vekića nalazi se ‘Mis Irbijin zavod’, gde je i ‘Zadruga Srpkinja’. I ova je sva kuća demolirana, a sve, što je bilo u njoj, uništeno. Pedest koračaja odatle leži Pešutov raskošno uređeni ‘Hotel Imperijal’, koji drži udova Maksima Prnjatovića. Sve su, što se tu nalazi, demonstranti razbili: stolove, stolice i drugi nameštaj, prozore itd. I odatle je sve izneto na ulicu i slomljeno."

Ausrijskim listovima pridružuje se i budimpeštanski “Mađarorsag”:

“Sarajevski Hrvati, Muslimani i Jevreji uništili su otprilike hiljadu srpskih trgovina i privatnih stanova. Šteta je ogromna. Neki je cene na deset miliona kruna. Značajno je da se sve to desilo u prisustvu vojske i policije. Rulja je u svome neobuzdanom besu mogla da ruši i razorava, a nisu je sprečile vojska ili policija. Čak i onda, kada je već bio proglašen preki sud, rulja je napala kuću Srbina Katića i tamo počinila grdnu pustoš!”

Dopisnik iz Budimpešte posetio je krojača Dušana Besarovića kome su sve uništili. Nijedna stvar u stanu nije ostala čitava! Šteta je preko 80.000 kruna. “I trgovina Srbina Prnjatovića posve je uništena. Sva roba je izvučena i pobacana na ulicu. Šteta iznosi do po miliona kruna.”

Dopisnik “Mađarorsaga” je bio zaprepašćen kada je video kako se razaraju sve srpske škole, pa čak i dom za srpsku siročad.

"Neki Srbi su se žalili odeljnom predstojniku Zuruniću i tražili da se srpsko stanovništvo zaštiti", piše mađarski novinar i nastavlja: “Zaštita” je najzad došla: proglašen je preki sud. No i posle toga je rulja nasred ulice napala vladinog poslanika dr Vasića. Vasić se spasao samo tako što je jedan školski nadzornik uspeo da uveri rulju da je Vasić - katolik. Rulja je uništila i sav nameštaj u srpskom klubu, a taj nameštaj je nabavljen tek prošlog meseca za 20.000 kruna. Nameštaj je sav iskrhan i pobacan na ulicu. Sa sprata bačen je čak i bilijar.

- Uhapšeni zlatar Nikola Mitričević pušten je na slobodu, jer se dokazalo da je samo iz puške pucao u vazduh (bio je optužen da je bacio bombu), kada je rulja navalila, da mu opljačka zlatarnicu.

- Trgovac Jovičić je sa revolverom u ruci dočekao rulju, kada je navalila u radnju mu. Neki Krajna je poginuo, a dva demonstranta su ranjena.

- Prekjuče se po Sarajevu bio proneo glas da Srbi spremaju protivdemonstraciju. Tada je zapovednik vojnog kora pozvao k sebi nekolicinu uglednih Srba i rekao im: ’Gospodo, upozoravam vas, da su moji topovi napunjeni!‘ - Uhapšen je neki bolničar, Srbin, što je navodno tešio ranjene Srbe u bolnici da ne tuguju, već neka se raduju, jer Bog svagda pomaže Srbima, pa će im i sad pomoći. Uhapšen je i policaj br. 65. što je hteo da razgoni rulju, kada je napadala Srbe.

- U Sarajevu je danas mir. Samo ruševine podsećaju na počinjena divljaštva. Ali u vazduhu miriše barut.”

Posle nezapamćene pohore u dotadašnjoj civilizovanoj Evropi, i ako je koja radnja ili kuća u Sarajevu slučajno ostala nedirnuta, njen vlasnik nije smeo da se vrati.

Ivo Andrić je te dane opisao kao “sarajevsku mahnitost mržnje”.