U finišu Drugog svetskog rata, kada se Čerčilu učinilo da Tito nije puki Staljinov pion na Balkanu, anglo-amerikanci su počeli vazdušnu kampanju uništavanja Hitlerovih komandi, trupa i postrojenja u Srbiji, ali već od samog početka ove operacije njeni efekti su bili suprotni. Što zbog nasumičnog bombardovanja, što zbog grešaka u planiranju, što zbog slučajnog ili namernog ubacivanja civilnih ciljeva na listu njihovih napada, nemački nacisti su u svemu ovome prolazili najbolje, a Srbi najgore.

Vazdušna kanonada Srbije je sistemski produžavana iz meseca u mesec, iako se od samog početka znalo da Nemci u Srbiji i Crnoj Gori “nemaju gotovo nikakve gubitke”, a da je njen jedini efekat “hiljade naših mrtvih ljudi”. Ove poslednje reči napisaće Edvard Kardelj, čovek velikog Titovog poverenja, u pismu Centralnom komitetu Komunističke partije Slovenije, 29. jula 1944. godine. Kardelj se ljuti na Glavni štab Slovenije što je predložio da se bombarduje Ljubljana. Između ostalog piše: “Ne razumem koje vas potrebe teraju na to i u čiju korist bi bilo to bombardovanje. Nema sumnje da bi u Ljubljani bilo na hiljade naših ubijenih ljudi, a neprijatelj ne bi pretrpeo gotovo nikakve gubitke. Cela stvar bi nam politički mnogo štetila. U tome imamo mnogo iskustva iz cele Jugoslavije. Dajte da se bombarduju takve tačke gde bi bombardovanje bilo potrebno iz vojnih razloga, i to što manje. Imajte na umu da saveznički avioni bombarduju na poseban način tako da pokrivaju cele površine. Možete zamisliti kako bi to izgledalo u Ljubljani. Bilo bi krajnje lakomisleno i neodgovorno pred svojim narodom nemati u vidu sve momente. To važi ne samo za Ljubljanu već i za druge tačke ako nemaju za nas i saveznike posebnog vojničkog značaja. Ne dopustite da vas zavedu takvi politički momenti, kao “Videće belogardisti”.

NIŠ PUST GRAD U vazduh su leteli čak i posmrtni ostaci onih nesrećnika koje su ti isti Englezi i Amerikanci pobili prilikom ranijih bombardovanja Niša. Gradsko groblje bilo je potpuno razrovano, krstovi sa kolektivnih grobnica oskrnavljeni. Preživelo stanovništvo odmah je napustilo grad, pa je Niš narednog dana, na Uskrs, 16. aprila, bio potpuno pust.

Na kraju ovog pisma, Kardelj je rukom dopisao par rečenica uz molbu da se preda njegovoj supruzi Pepci Kardelj, kojoj sugeriše: “Dogovarajte se sa Englezima o saradnji njihove tektičke avijacije u vašim akcijama (mitraljiranje kolona, manja bombardovanja konkretnih ciljeva). Oni na takav način sarađuju u celoj Jugoslaviji. BOMBARDOVANjE GRADOVA I UOPŠTE VEĆA BOMBARDOVANjA ODOBRAVA SAMO VRHOVNI ŠTAB. Prilažem i uputstva za sudstva.”

U međuvremenu, dok Kardelj ne da da se bombarduje Ljubljana, Englezi i Amerikanci, prema odluci Titovog Vrhovnog štaba, pored Niša, kojeg su razarali čak 15 puta, i Beograda, na koji su se obrušili 11 puta, istraumirali su i masakrirali praktično sve veće gradove i naselja po Srbiji i Crnoj Gori. Kraljevo su mitraljirali šest puta, Podgoricu, Zemun i Alibunar četiri puta, Novi Sad tri puta, Smederevo, Nikšić, Ćupriju i Popovac kod Paraćina po dva puta.

Na njihovoj meti našli su se i bespomoćni civili Sremske Mitrovice, Rume, Velikog Bečkereka, Kruševca, Peći, Kragujevca, Kovina, Pančeva, Velike Plane, Bijelog Polja, Prijepolja, Kuršumlije, Prokuplja, Vučja, Lebana, Grdelice, Podujeva, Raške, Stalaća, Mitrovice, Prištine, Novog Pazara, Podgorice, Nikšića...

Peko Dapčević se šifrovanom porukom javio svom vrhovnom komandantu 30. marta 1944. On je maršalu prijavio svoju želju:

Treba tražiti da saveznici što prije bombarduju Nikšić”.

Nedelju dana kasnije, 7. i 8. aprila, Nikšić je sravnjen sa zemljom. U ovom gradu, koji je tada imao 5.000 stanovnika i oko 10.000 izbeglica, nastupio je pravi pakao.

- Pod ruševinama je nađeno 500 muškaraca, žena i djece, što mrtvih, što ranjenih, dok su drugi dijelovi stanovništva bez krova i pomoći - javio je Međunarodnom crvenom krstu u Ženevi gradonačelnik Nikšića Jevrem Šaulić.

- Neprijateljski avioni - izveštavao je Šaulić - ne samo da su zasuli grad bombama najtežeg kalibra, nego su još gađali civilno stanovništvo iz mašinskih pušaka i vatrenog oružja iz aviona.

Sutradan, 9. aprila, progovorio je i Radio London:

- Prilikom napada britanskih “velingtona” na Nikšić bačene su na razne objekte blok bombe od 2.000 kilograma. Porušeno je ili oštećeno pola varoši. Nikšić je bombardovan na traženje maršala Tita.

Šest dana kasnije, 15. aprila, na Veliku subotu, engleski i američki bombarderi, po nalogu sa Visa opet seju smrt po Srbiji.

Na meti je ponovo, četvrti put, bio Niš. Razaranje ovog već duboko ucveljenog grada trajalo je, sa kraćim prekidima, ravno pet časova. Počelo je tačno u 11 časova, baš u vreme kada su, pet i po meseci ranije, 27. oktobra 1943. godine, u crkvama širom Srbije održavani pomeni žrtvama prvog anglo-američkog bombardovanja ovog grada.

- Dojučerašnji naši saveznici - izjavio je predsednik niške opštine Jovan Čemerikić - svojim bezumnim držanjem i grubim terorističkim napadima iz vazduha u crno zaviše ovaj grad. Stvoriše mu oreol mučeništva. Pobijeni svet je većinom sirotinja.

Tog dana kao da je i Beograd, više nego ikad, slutio opasnost koja dolazi. Gradom su kružili zloslutna upozorenja:

Postaraj se da u podrumu uvek imaš više sudova napunjenih vodom.

Ponesi vunene pokrivače u sklonište!

Pripremi namirnice i vodu za piće, i to za više časova, u sklonište!

Proveravaj svakodnevno da li su ti prostorije potpuno zamračene. Svetlost je najsigurniji cilj za bombe. Ukloni sa tavana sve zapaljive predmete! Da bi se uspešno mogao boriti protiv požara, treba da imaš dovoljno peska i vode na stepeništu i u stanu.

Vazdušni napadi dolaze u većini slučajeva iznenada. Zato imaj uvek na dohvat ruke svoj prtljag, koji nosiš u sklonište. Taj prtljag treba da sadrži: najpotrebnije rublje, vunene pokrivače ili ćebad, važna porodična dokumenta, namirnice za nekoliko časova, tanjire, čaše i pribor za jelo.

Čim čuješ znak za uzbunu, otvori ulazna vrata od kuće!

Zaključana vrata sprečavaju da ti sused pomogne!

Čuvaj disciplinu!

Čim čuješ znak za uzbunu napusti odmah ulicu i potraži zaklon u najbližem skloništu ili rovu.

Budi spreman da pomogneš onome koji traži zaštitu!

Nemoj uzeti ništa što je svojina tvojih suseda!”