GDE SMO ONO STALI? Autobuski vodič

Poštovani putnici, dobro došli na naše autobusko putovanje, a u organizaciji Bankrot Travela, naše renomirane agencije za transport putnika na relaciji od prekasnog socijalizma do preranog kolonijalizma.

Tokom našeg puta ukazivaćemo na znamenitosti na koje treba da obratite pažnju, zarad vašeg uspešnijeg putovanja. Udobno se smestite, vožnja će trajati tri do četiri puta duže no što bi to bilo uz upotrebu službenih automobila i rotacionih svetala, a primedbe na dužinu putovanja možete uputiti PR konsultantima koji su ovu vrstu putovanja osmislili. Ako osetite mučninu, to je ništa spram onog što mi osećamo.

Na samom početku putovanja želimo da vam obratimo pažnju na veliku grupu ljudi koji trče za našim autobusom. To su brojni potencijalni savetnici i konsultanti, zatim mnogi eventualni direktori javnih preduzeća ili članovi upravnih odbora, kao i pojedini biznismeni u teškim finansijskim problemima. Oni su svi pripadnici jednog te istog društvenog sloja, razumećete kojeg, a pokušavaju da uskoče u naše vozilo i osiguraju sebi sigurnu budućnost u narednih nekoliko godina. Kako odmičemo, mogućnost uskakanja je sve manja i manja, a pogotovo za one koji su u ovakvu sličnu prethodnu vožnju uskočili onomad, davnog petog oktobra. Ta karta više ne važi.

Primetićete, takođe, da sa istočne i zapadne strane našeg autobusa neki ljudi mašu i izvikuju nešto na stranim jezicima. To su emisari istočnih i zapadnih zemalja, koji zbog novonastalih okolnosti oko Ukrajine pokušavaju da - i u ovakvoj prilici - saznaju kakav je naš stav o tom pitanju. Da li podržavamo bombardovanje gradova sa manjinskim stanovništvom, a od strane većinske vojske, što nam je ranije rečeno da ne treba da se podržava ni da se radi? Da li osuđujemo otcepljivanje od matične države putem referenduma, a što nam je onomad rečeno da treba da se podržava i da se potom harmonizuju odnosi, šta god to značilo? I da li i mi uvodimo sankcije, jer su ih i nama nekada uvodili, pa vidi kako nam je sada lepo i kako je sve to bilo veoma korisno...

U nastavku našeg puta primetićete ruševine pored kojih upravo prolazimo. One predstavljaju ostatke Titove poodavno zaostale privrede, i na njima se još uvek mogu videti takozvani privredni giganti, nešto malo bivše kulturne elite, dobar deo državne administracije i veći deo penzionisane glasačke mašine. Onim putnicima koji žele da vide nove fabrike, investicije ili povećanje konkurentnosti ekonomije, preporučujemo da spuste zavese na prozorima. Jer na zavesama su odštampani lepi plakati sa tim sadržajima, ilustrovani maketama i prigodnim sloganima. Možete ih do mile volje razgledati, bez straha da će išta biti sagrađeno ni za vašeg mandata ni u dogledno vreme.

Putnike koji pate od vrtoglavice upozoravamo da u nastavku puta paze kada gledaju kroz prozore, što nizbrdo što uzbrdo. Naime, upravo se nalazimo iznad provalije u koju je, sad skoro, pao procenat zaposlenih, bruto nacionalni proizvod i likvidnost države i preduzeća. Sa druge strane autobusa je ogromna uzbrdica, uz koju se ubrzano penje zaduženost, troškovi života, a uskoro će i porezi i doprinosi - kako izgleda kad se malo pažljivije pogledaju i budžetski i spoljnotrgovinski deficit, pored kojih takođe upravo prolazimo. Slobodno ih pogledajte, nemojte se mnogo plašiti, nije sve toliko ni strašno ni veliko, kakvo će tek da bude u nastavku Vašeg a samim tim i našeg puta.

Naše putovanje odmiče, a prizori koji će se pred Vama ređati biće prilično teški za gledanje. Iako je činjenica da se nalazimo na putu za Evropu, manje ćemo videti temeljnih evropskih vrednosti, a mnogo više temeljnog nedostatka novca u penzionom i zdravstvenom fondu. Ružičastu perspektivu integracija smeniće izgledne perspektive sive ekonomije i manjka u poreskim prihodima. Toplinu prijema u briselsku zajednicu smeniće izgledne hladnoće novog hladnog rata, dušu dale za ovo balkansko podneblje. Te u tom smislu, iako to možda i ne primećujete, naš autobus ulazi u krajeve nimalo lepe za gledanje i nimalo prijatne za putovanje. Tako da vam toplo preporučujemo da izvadite foto-aparate i napravite selfije, izvadite gitare i otpevate pokoju pesmu, te odigrate koju partiju društvenih igara. Vremena za tu vrstu bezbrižnosti kasnije sigurno nećete imati.

Nemate ni sada, al’ ko će to vama da objašnjava.

Vozi, majstore!