SVI smo oduševljeno očekivali Sofiju Loren i Karla Pontija, slavni bračni par koji je Titovim brodom doplovio od Fažane do Briona. Sofija je divno izgledala: fantastična figura, duga kosa, krupne crne oči, graciozan hod. A ni Karlo, kako reče moja supruga, “nije bio za potcenjivanje”.

Brozovi su ih sačekali kod mola, susret prijatelja bio je vrlo srdačan. Tito je blistao od sreće u društvu svetske filmske dive. Lično ih je odvezao svojim “fićom”-kabrioletom do “Bele vile”.

Sofija i Ponti su bili oduševljeni malim “fićama”. Ponti je upitao Tita gde ih je kupio, a on mu je objasnio da je dva unikatna primerka ručne izrade, dobio od direktora “Zastave” u Kragujevcu, kao poklon njemu i Jovanki.

Sofija Loren je bila prava diva i odlična kuvarica.

Povremeno je sama kuvala i pravila razne italijanske specijalitete. Tito je često zalazio u kuhinju da joj asistira, što pre toga nije bio njegov običaj. Jovanka je bila pomalo ljubomorna, ali ne kao na Liz Tejlor, jer je Sofija nju posebno uvažavala.

Pošto je to primetio, Tito je, onako “šmekerski” pogleda, i reče:

- Znaš, Jovanka, ova Sofija me neodoljivo podseća na tebe iz vremena kada sam te upoznao. Nisi bila ništa manje lepa od nje. Ali, eto, ne ode u glumice, nego se udade za maršala. Tebi bi i njeno ime pristajalo - mislio je: Sofija - boginja mudrosti.

Jovanka se posle toga razgalila, Tito je bez problema dolazio u kuhinju da sa Italijankom pravi razne specijalitete. Čuvali su svoje recepte u tajnosti. Niko osim njih dvoje nije smeo da bude u kuhinji, a samo smo Mira i ja imali privilegiju da jednom probamo ukusne špagete koje je pripremala lično Sofija Loren. Čak nam je dala i recept za njih.

Brozovi, Sofija i Karlo, voleli su da provode vreme plivajući u bazenu. Dok su plivali, ja sam spuštao plutajući sto sa rupama u kojima su stajale čaše vina i šampanjca, jela od jastoga i škampa. Stolovi su bili ukrašeni anturijumima crvene boje, omiljenim cvećem Jovanke Broz, i belim orhidejama koje je obožavala filmska diva.

Tiražni list “Korijere de la sera” objavio je slike Tita i Jovanke sa Sofijom i Karlom u bazenu uz naslov: “Ovako živi crveni car”. Nikada se nije saznalo ko ih je slikao i ko je fotografiju dao Italijanima.

Poznata četvorka je svake večeri gledala filmove, pošto je Tito bio veliki filmofil. Jedne večeri, dok su napolju gledali neki film, Sofija se požali da joj je hladno. Jovanka mi reče:

- Savo, idi i donesi nešto da se utopli.

U brzini sam našao samo ćebe. Jovanka se malo namršti, ali kad vide koliko mi se Sofija zahvaljuje, splasnu joj grimasa na licu.

- A i milije joj je da je umotavaš ti, nego Tito - rekla mi je moja supruga.

- Ti, Miro, nisi ljubomorna?

- Taman posla. Ali, priznaj da je tvoja najveća simpatija Žaklina Kenedi. Svakog jutra si za nju cedio sok od mandarina i lično je služio. Na rastanku ti se dugo zahvaljivala.

UMEĆE DOKTORA KURJAKA TADA čuveni doktor Kurjak obogatio se zahvaljujući pomoći koju je pružio Sofiji, iako od nje i Karla Pontija ništa nije tražio. Sofija nije mogla da ima dece i zbog toga je mnogo patila. Tito i Jovanka su joj preporučili našeg doktora Kurjaka koji je došao na Brione da je pregleda i kasnije je izlečio od steriliteta. Rodila je dva divna sina.

I Žaklina je bila gošća na Brionima. O tome je pisala sva naša pa i svetska štampa.

Jedne večeri, na Vangi je Žaklini priređen program jugoslovenskih igara i pesama. Tito joj je objašnjavao čija je koja nošnja. Posebno je hvalio zagorsku i slovenačku. Žaklina reče da joj se najviše sviđa srpska, i to ona iz Šumadije. Onda mene hitno strpaše u helikopter da letim u Srbiju i da joj pronađem srbijanske opanke. Doneo sam i muške i ženske. Opanke mi je tast pronašao u Kraljevu. Reče mi, kad smo već pazarili ženske, da kupimo i muške. Neka ih nosi mužu Onazisu u Grčku, na ostrvo Skorpios.

Gošća Brozovih, glumica Đina Lolobriđida, udala se za našeg običnog momka iz Jugoslavije, Milka.

Lepa žena, vitka, graciozna, ljupka. Svakog jutra sam joj servirao meko kuvano jaje i svež sok od grejpa. Smatrala je da joj to čuva liniju. Đina je imala odličan odnos sa personalom i poslugom. Jednom prilikom sam joj predložio zapečeni sladoled sa ulupanim belancima - “omlet surpriz”, kao i voćnu salatu u kori od kokosa. Bila je oduševljena i zatražila mi recept. Italijan, Meaci, namučio se dok joj je to preveo i zapisao.

Jednog lepog dana servirali smo joj ostrige na ledu iz specijalnog gajilišta na Vangi. Poslati su vojnici, da uberu ostrige tamo gde je more najčistije. Skoro svake večeri je zahtevala da joj se priprema buzara od mušula, uz koje je pila hladno crno vino. Bila je prelepa, ali i mnogo zahtevna. Svi su oko nje morali da trče. Jedino se Milko nije previše trudio i baš se u njega zaljubila. Tito je to primetio, pa mu jednom prilikom reče:

- Bravo, momčino, vidi se da si ti naše gore list!

Jedne noći je obezbeđenje hitno reagovalo na poziv Đine Lolobriđide koja se uplašila od rike jelena blizu njene vile, a njih je bilo mnogo na Brionima. Tito je odmah sutradan naredio da se postavi montažna ograda, kako jeleni ne bi više uznemiravali nju i Milka.

Pre odlaska s Briona, priređena im je oproštajna večera na kojoj je bilo i dosta novinara.

Serviran je švedski sto.

Tada mi je Tito rekao:

- Ma, šta je ovo, Savo? Sve sami morski specijaliteti!

Ja se zbunih i ništa ne odgovorih, a on me upita:

- Ima li gde kakve švargle? Daj donesi ti mene neko meso. Neću da ostanem gladan.

Nisam imao šta da mu spremim na brzinu, nego mu narezah pun oval njeguške pršute.

- Bravo, Savo, ti znaš šta voli tvoj vrhovni komandant - potapša me po ramenu Tito.

On stvarno nije voleo ribu i đakonije spravljene od nje. Ali, zato je mnogo voleo meso. I to sve vrste. Najviše svinjsko i ćureće.


(Nastaviće se)