GDE SMO ONO STALI? Olimpijada u Jagodini

(Jagodina, 20. godine,

od našeg dopisnika)

POSLE dugih godina priprema, u Jagodini je - na velelepno jedinstvenom stadionu „Jedinstvena Palma“, izgrađenom da primi i više od jednog zdepastog gledaoca - održana svečana ceremonija otvaranja prvih Olimpijskih igara koje se održavaju u Srbiji. Stadion je bio dupke pun, a publika je od organizatora dobila dnevnicu i sendvič, kao i uvek, a u cilju boljeg popunjavanja kapaciteta ovog sportskog i kulturnog događaja. U nedostatku Betovena, Baha i Mocarta, muziku je na svečanosti izvodio neki drugi bend, uz vokalno vođstvo pevačice sa napumpanim usnama i velikim grudima, pa sad koje god. Pred početak svečanosti vatromet je na nebu prikazao stilizovani traktor pun goriva, a na putu ka Evropskoj uniji. Posle završetka vatrometa, hiljade aviona „Er Srbije“, jedinog svetskog avio-prevoznika, prekinuli su svoje lebdenje i nastavili letove iz Beograda ka nebrojenim svetskim destinacijama.

Otvaranje je započelo pojavljivanjem maskote preuzete sa Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu i posebno preparirane za ovu priliku. Simpatični planinski predator bio je obučen u tradicionalnu odeću Ujedinjenih Arapskih Emirata, najvećih prijatelja i delimičnih suvlasnika ove olimpijade. Najveći prijatelji su, za ovu svečanu priliku, svoju i olimpijadinu maskotu ukrasili sa nekoliko milijardi dolara hipotetičkih investicija. Maskotu je u daljem nastupu pratio jak vetar i još jači sneg, na atletskoj stazi su se pojavili zavejani automobili i helikopteri, a ogromni digitalni stadionski semafor je spektakularno prikazivao mnoštvo crnih kadrova, koji su simbolizovali neraskidivo prijateljstvo „Jutjuba“, bugarske agencije iz Beča, RTS i partijskog internet tima. Publika na stadionu se grohotom smejala u znak oduševljenja ovim kolosalnim početkom otvaranja Olimpijade. Na kraju ove tačke u programu, maskota skide nošnju, ostade u plavom trikou sa crvenim plaštom, uze neko dete pod mišku i odlete, ostavljajući iza sebe svetleće olimpijske krugove, od kojih jedan nije ni stigao da se upali.

Ceremonija je nastavljena svečanim predizbornim defileom srpskih političkih partija, stranaka i koalicija, koje su se međusobno svečano gurale, pljuvale i šamarale. Partije će nastupati u disciplinama preskakanja cenzusa, apsurdnosti koalicionog sastava, osvajanja komotne većine, uvlačenja u vladajuću koaliciju, prebijanju međusobnih neraščišćenih računa, mlaćenju praznog budžeta posle konstituisanja Vlade i daljem preskakanju prepona u procesu evropskih integracija. Pojedine partije se za ovo takmičenje spremaju od Osme sednice, gotovo sve od devedesetih godina prošlog veka, neke sve malobrojnije od Petog Oktobra, a neke tek od sastanka pojedinih ambasadora sa pojedinim biznismenima. Po stanju koalicionog potencijala, ucenjivačkog kapaciteta i političkog programa, izgleda da su partije počele pripreme od juče, što publika na stadionu nije bogzna kako pozdravila, jer i nije od juče. Iza ovog početka defilea nastupilo je nekoliko kamiona Gradske čistoće, da šmrkom saperu sa atletske staze rezultate prljave predizborne kampanje.

Defile tu nije stao, jer je odmah posle šmrkova na atletsku stazu kročilo mnoštvo zastava brojnih svetskih olimpijskih reprezentacija, gostiju olimpijski gostoljubive Srbije. Američki i nemački reprezentativci nosili su - što greškom, a što im se može - zastavu Kosova. Ruski reprezentativci nosili su zastavu NIS-a, evropski reprezentativci nosili su zastave sa brojevima poglavlja pristupnih pregovora, kineski reprezentativci nosili su jeftinu robu bez plaćene carine i poreza, a ostale reprezentacije se nisu ni pojavile jer nisu uspele da nađu Srbiju na mapi sveta, a među zemljama koje su izašle iz ekonomske krize.

Svečana ceremonija završena je paljenjem olimpijskog plamena, koji je potom nehotice zapalio publiku, koja se tim povodom prisetila koječega. Svog životnog standarda, neuspelih privatizacija, pokradenih Univerzalnih i ostalih Agrobanaka, ispražnjenih penzionih i zdravstvenih fondova, stabilnog dinara sa cenama koje rastu i platama koje padaju, naglo obogaćenih monopolista i brzo prezadužene tajkunerije, nevidljivih stranih investitora, partijskih kadrova u državnoj administraciji i javnim preduzećima, nesposobnih državnih ministara, presposobnih privrednih kleptomana... Setila se publika i otvaranja puteva, zavarivanja cevi, sečenja crvenih vrpci, mitinga i parola, reklama i slogana, reči i dela, obećanja i ispunjenja. I kad su se svega toga setili, pogledali su olimpijski plamen, uzeli svako po olimpijsku baklju i krenuli da plamen olimpizma rašire tamo gde mu je mesto i gde ima mnogo više smisla da se razbukti.

Pa je sve gorelo, baš onako kao što treba, za Olimpijadu.