Hapsolutistička reforma

Hapsolutističku reformu svesrdno su podržali i niži službenici poreske uprave, elektrodistribucije, tržišni inspektori, kao i brojni čitaoci elektronskih izdanja novina, koji u svojim komentarima uglavnom slave svake lisice stavljene na ruke lopova, uglavnom dajući podršku Prvom potpredsedniku vlade zbog hrabrosti da se uopšte upusti u tako veliki i obiman posao.

Fakat, Aleksandar Vučić, jer narod od njega to očekuje, ima pune ruke posla. Najavljivanje još nekih vatrenih hapšenja, suđenje Miškoviću i obećanje građanima da će održati reč i da niko u ovoj zemlji više neće biti izvan zakona, od Aleksandra Vučića su napravili hapsolutistu kome se veruje.

U ime te rešenosti da se Srbija dovede u red (što podržava većina građana) čitav aparat se ustremio na one koji su se usudili da budu izvan zakona - nadrljali su bili čak i Kinezi iz Bloka 45 - pa je „kinezi terapija“ bila jedno vreme uskraćena Beograđanima, a i građani koji nisu platili struju imali su ovih dana razloga da drhte. Dodajmo tome da su i u Kosovskoj Mitrovici imali razloga da drhte oni „kojima je Srbija dobra kad im nešto daje, a ne valja kad treba da glasaju“, kao i oni koji su pravili pometnju na izborima na Kosovu, protiv kojih je Prvi potpredsednik vlade hteo da pošalje i oružanu silu na 24 sata, za šta je tražio i dozvolu od NATO.

Hm. I tu dolazimo do tačke u kojoj nešto nije u redu. Meštani sela Trnovca, na jugu Srbije, godinama ne plaćaju struju. I, za pravo čudo, oni uopšte ne drhte. Tamo elektrodistribucija ima kome da piše, ali zna da odgovore neće dobiti. Tamo hapsolutistička reforma još uvek nije stigla, niti ih se to tiče. Tamo niko ne sme da uđe. Tamo je Tamo. Tamo se samo spominje u fusnotama, Tamo Srbija ne stanuje. Struja i neplaćeni računi Tamo, to je samo paradigma.

I hapšenja su, ispostavlja se, samo paradigma. Ako je na početku ove reforme izgledalo da ona čini da Srbija postane jaka i da izgleda kao jaka država koja se sama dovodi u red, sada sve više ta hapšenja i ta pozivanja na zakon i red čine da Srbija izgleda oslabljeno, i da njen suverenitet bude relativan. Jer, Tamo se ne ulazi. Jer, Tamo ne vladaju isti aršini. Jer Tamo Srbija više ne stanuje.

Buka oko hapšenja lopova, kriminalaca i mešetara, ma koliko (ta hapšenja) bila važna za stvaranje reda i uspostavljanje vladavine zakona, međutim, sve više izgleda kao zgodna tonska matrica koja pokriva zaglušujuću tišinu oko drugih, ništa manje važnih tema.

Sandžak, Vojvodina, Kosovo, i naravno - jug Srbije.

Iz nekog razloga, upravo na ove teme, Srbija je primorana da se brani - ćutanjem.