LIČNI STAV: Ataturk bio britanski agent?!

Dopisnik iz Ankare tokom devedesetih godina minulog veka i vrsni poznavalac turskih prilika, iskusni novinarski bard Vojislav Lalić, mnoge je 1997. godine iznenadio naslovom svoje knjige „Turska bez Ataturka“. Svikli na predstavljanje Turske kao jedine stvarno sekularne republike u muslimanskom svetu, čitaoci su s nevericom vrteli glavom, iako je autor kroz svoje pronicljive zabeleške pružio obilje uverljivih argumenata u prilog opravdanosti naslova za koji se opredelio.

Danas smo, pak, stigli dotle da predsednik Srbije, obrazlažući razloge koji su ga naveli da posle Erdoganovog nediplomatskog verbalnog ispada u Prizrenu zamrzne učešće u trilateralnim susretima lidera Turske, BiH i Srbije, pored ostalog navede i da ideje Kemala Ataturka „više nisu ideje rukovodstva Turske“! Period između objavljivanja Lalićeve knjige i Nikolićeve političke potvrde ispravnosti njene osnovne teze u Turskoj je obeležio uzlet neoosmanizma, praćen dvosmernom revizijom percepcije prirode i istorijske uloge Osmanskog carstva, s jedne, i ranije neupitnih vrednosti kemalizma, s druge strane.

Veličanje osmanske prošlosti i reafirmisanje civilizacijskih vrednosti osmanlijske kulture teklo je javnije i glasnije, dok se reviziji kemalizma pristupalo opreznije i selektivnije, ali ne i manje delotvorno. Neprikosnovena Ataturkova ikona ne samo da nije doticana, već se neoosmanistička restauracija retorički čak i zaodevala u ruho nepokolebljive vernosti njegovim idealima. Izgleda, međutim, da se polako ulazi u novu fazu, u kojoj ni ličnost i delo Oca nacije neće biti pošteđeni neoosmanističkog i islamističkog preispitivanja.

Nedavno se, tako, pojavila knjiga bezazlenog naslova „Uvod u istoriju Republika Turske“, delo poznatog publiciste, pisca i konzervativnog kulturnog poslenika Mehmeta Dogana. U njoj se, ni manje ni više, nastoji dokazati da je Ataturkovo proglašenje republike 1923. godine bilo državni udar u skladu s britanskim tajnim političkim projektom! Prema ovoj verziji nastanka turske republike, učinjeno je bilo sve da britanski plan uspe - komandanti za koje se pretpostavljalo da bi se mogli pobuniti upućeni su na zadatke daleko od Ankare, ispred kuća nepouzdanih poslanika postavljena je policija, kako ne bi mogli doći na zasedanje, a promena ustavnog poretka izglasana je tesnom natpolovičnom parlamentarnom većinom...

Izričito se baš ne kaže da je Kemal Ataturk bio britanski agent, ali... Zaključite sami. Da li će naslov knjige nekog Lalićevog naslednika možda biti „Ataturk bez Turske“? Nije isključeno, ali još uvek ne i izvesno.