Fakultet života

Poznata je stvar da što je zemlja siromašnija, bednija, bananizovanija i banalizovanija, to je veća Meka za muljatore i mešetare svih vrsta. Vučićev pohod na istragu 24 sporne privatizacije koje je označila EU, i afere koje preplavljuju medije, osim moralne poslastice za narod koji je željan hleba i pravde, predstavljaju i svojevrstan kurs, srpski master klas iz oblasti biznisa, aviona, kamiona i miliona. Iz svake od ovih afera i iz svih zajedno, proizlazi jedna jedina činjenica - dvadeset i kusur godina ekonomske i političke izolacije pretvorilo je Srbiju u zemlju brloga, bezakonja, pljačke i kriminala, zaogrnutih u fantastične sintagme „uspešnog biznisa“, tajkuna, „sposobnih menadžera“.

Prva lekcija ovog fakulteta života glasi: biti u pravom trenutku na pravom mestu sa pravim ljudima. Ne postoji bogaćenje i uspeh u biznisu bez političke stranke - političke stranke su tako postale sredstvo, put, način i plašt za otimanje, mešetarenje i pljačku.

Čak i potpuni laik za trgovinu, ekonomiju i tržište, samo iz ovih pljačkaških afera u novinama može da zaključi da je najveća pamet uspešnih biznismena ležala u pametnom odabiru stranke ili tajne službe sa kojom je bio blizak. Ispostavlja se da se ni jedan ozbiljan posao u ovoj zemlji ne može napraviti bez politike. Što je veći zalogaj u pitanju, to su ozbiljniji stranački igrači uključeni. Otuda, maglovita sintagama „finansiranje političkih stranaka“ dobija svoje konkretne obrise tek kad se razotkrije neka ovakva afera.

Svaka politička garnitura u ovoj zemlji imala je svoje tajkune, i svaka je pride napravila armiju svojih novih „uspešnih biznismena“, tako da se ispostavlja da druga lekcija iz kursa o srpskoj uspešnosti glasi: čovek koji želi da postane bogat, postaje neuporedivo pametniji tek kad se upiše u odgovarajuću stranku.

Kada se tome doda činjenica da firme i preduzeća dobijaju tendere, novac iz fondova, kredite i ostale pogodnosti isključivo preko ličnih (partijskih veza), priča o srpskom sunovratu, i srpskoj ekonomiji, dobija tragikomične obrise. Slobodno tržište u stvari - ne postoji. Pošto je sve stvar privatnog dogovora moćnih, pošto je dobijeni posao rezultat naplate dugova za usluge, jedino što običan čovek može da zaključi jeste da je ovo zemlja koja je postavljena na korupciji i partijski upakovanom kriminalu, te da je Srbija još uvek bogata, i pored toga što je rasprodata u bescenje, kada još uvek u njoj ima šta da se pljačka.

Možda će onom nesrećniku stvarno da iseku struju, sigurno je da ćemo plaćati poreze na drugu kiflu za dete, verovatno je da će neki od aktera mnogobrojnih afera završiti u zatvoru, ali pitanje koje muči svakog običnog čoveka glasi - gde su te pokradene milijarde? Na Kipru, i posle Kipra? Ako je EU mogla da sa neverovatnom preciznošću utvrdi da su 24 privatizacije sporne, logično je pretpostaviti da sa još većom preciznošću može da utvrdi gde se nalazi plen iz Srbije.

Ili to pitanje ne sme da se postavi, jer pare koje su iznete iz Srbije nisu više srpske? A Srbija je ionako pohvaljena kako se hrabro suočava sa sopstvenim sunovratom.