ALOJZIJE Stepinac o katoličenju Srba šalje izveštaj Svetom ocu papi Piju HII trećeg decembra 1941. godine i izveštava da su nastupili najbolji dani za „preveravanje šizmatika (srpskopravoslavnih otpadnika) u vjeru i crkvu katoličku...“

Sada se još aktivnije pristupa prisilnom katoličenju Srba uz prećutnu saglasnost nadbiskupa Stepinca. Odbor trojice dobija o tome izveštaje sa svih strana: u đakovačkoj biskupiji - štampariji štampan je letak za Srbe „Prijateljski savet“, u kome je pisalo: „Stanovnici grko-istočne vjere, čujte ovaj prijateljski savjet: biskup đakovački primio je do sada u svetu katoličku crkvu na hiljade građana... Ugledajte se na svoju braću, pak se prijavite što prije za prelaz u katoličku crkvu. Vi ćete kao katolici moći ostati u svojim domovima. Vi ćete nesmetano unapređivati svoje gospodarstvo i odgajati svoju omladinu za Boga i državu Hrvatsku“.

Đakovački biskup Akšamović izveštava da šalje misionare u udaljene župe u kojima su se prijavili mnogi prelaznici na katoličku veru, da u župi Vukovar čeka na prelaz selo Bršadin sa 200 kuća i 1.200 Srba, a u selu Pačetin sve ih se više prijavljuje. Njih će pokatoličiti časni otac P. Dobić uz pomoć podžupana velike Župe Vuka.

U selu Trpinja čeka na pokatoličenje 550 obitelji sa 2.200 osoba; u selu Bobota oko 570 kuća sa 2.920 osoba. Njih će pokatoličiti otac S. Rade. Apostolski administrator križevačke biskupije dr Janko Šimrak tražio je da se odmah urede i posebni crkveni odbori koji će župniku pomagati u celom poslu, ne samo kod organizacije prijelaza, nego i kod osnivanja župa prelaznika“. On svoj izveštaj završava rečima: „...na djelu se ima pokazati ono što smo kroz stoleća u teoriji govorili... Naš rad je legalan u smislu odluke Sv. Stolice. Zatim u smislu odluke Sv. Kongregacije kardinala za Istočnu crkvu. I napokon, u smislu Okružnice Vlade Nezavisne Države Hrvatske od 30. srpnja 1941. godine, koja želi da grkokatoličnjaci prelaze na katoličku vjeru“.

PRISILA CRKVE SLUŽBENI stav Vatikana ne ostavlja nikakve dileme: „Krivoverce koji su nekada pripadali crkvi, može crkva prisiliti telesnim kaznama, pa i kaznom smrću, da opet prime pravu veru“!

On žali što se do tada vrlo malo učinilo u katoličenju Srba, jer su bili neodlučni i jer su se bojali malih zapreka i prigovora. I odlučno kaže: „Svako veliko delo ima svojih protivnika, ali zato ne smijemo klonuti duhom, jer se radi o svetoj uniji, o spašavanju duša i najvećoj slavi Krista Gospodina“. Zato on daje zadatak župnicima: „Svaki župnik neka ima pred očima, da su došli povijesni dani naše misije, koje se ne možemo i ne smijemo ni pod koju cijenu odreći, nego za koju moramo raditi svim silama“.

I do Stepinca dolaze izveštaji o prisilnom katoličenju Srba, ali on na to ne reaguje. Naprotiv, tome se raduje u duši i čita ih po nekoliko puta: verbalnu notu nemačkog poslanika Kašea u Zagrebu Ministarstvu spoljnih poslova NDH o nasilnom prekrštavanju Srba u Brčkom 2. decembra 1941. godine. Zatim pokatoličenje Srba u opštini Obudovac pod pretnjom sreskog načelnika Većeslava Montanija, koji im je govorio da imaju tri mogućnosti: ili preći u katoličku veru, ili će biti proterani, ili će bežati u šumu. U slučaju bežanja u šumu „kuće će im biti zapaljene, a svi članovi porodice, koji se budu zatekli u kući, biće pobijeni“. To je on učinio u selima Čović i Gornji Žabari. Srbi su primorani da potpisuju izjave da svojevoljno i bez ikakvog pritiska prelaze na pravu veru.

Štampa NDH piše o masovnom prekrštavanju Srba. Tako „Nova Hrvatska“ prigodom krštenja povratnika s grčko-istočne vere iz Popovića Brda 12. januara 1944. godine piše: „Ovo je krštenje obavio župnik i dekan na Kamenskom Kučmanić, koji je već prije toga izvršio sa povratnicima sve crkvene obrede... Činu krštenja prevere 400 povratnika prisustvovao je veliki župan Velike župe Pokuplja dr Ante Nikšić, ravnatelj županijskog redarstva Ivan Betlehen, pouzdanik stožer Družak, u ime zapovedništva Ustaške Mladeži iz Zagreba Rudolf Pavlek, župski providžbeni izvestitelj prof. Franjo Mikšić...“.

Veliki župan Posavje Brod na Savi dr Vladimir Sabolić u pismu ispostavi kotarske oblasti Bosanski Brod 22. januara 1941. godine navodi da su mnogi Srbi podneli molbe za prelaz, ali ne prelaze:

Na području naslova od 10.000 grkoistočnjaka najavilo je verski prelaz oko 7.000 i dobilo potvrde, no nakon tog sa tim potvrdama ne dolaze župnim uredima“.

On traži od župske redarstvene oblasti da preduzme potrebne mere i najstrože korake da prisili te Srbe da se jave župnim uredima, „a koji se ne jave u određenom roku, kazniti i staviti u koncentracioni logor“. Antonija Žarića, koji unosi smutnje i zabune i buni narod da ne prelazi u katoličku veru, treba odmah ubiti. Pošto su preduzete mere, počeli su masovno da se javljaju svojim župama naročito iz sela Lišća i Polija, Zborišta, Grka i Gor Klakara.

Predsednik ustaške kotarske ispostave ispravlja ovog velikog župana da na teritoriji ove kotarske ispostave nema 10.000 Srba, jer su mnogi odselili, a mnogi se nalaze u logorima. Kotarska oblast Dervente izveštava župsku oblast o prelazu 3.095 Srba u katoličku veru 1. januara 1941. godine.

Ti Srbi „dobrovoljci“ prelaznici čak šalju telegram o svom prelasku: lično Stepincu. Tako je poslat brzojav iz Voćina u kome 2.300 prelaznika, skupljenih u Slatinskim Drenovicama, pozdravljaju nadbiskupa kao svog crkvenog poglavara. Prelaznici iz Kutjeva prigodom svog prekrštavanja izražavaju „vruću sinovsku ljubav i odanost“. Isti ili slični telegrami od prelaznika iz sela Paka, Imbrijevaca (kod Požege), Požeškog Brestovca, Popova i dr.

(Nastaviće se)