GDE SMO ONO STALI? Dobro došla, Rekonstrukcijo!

Nije Te bilo od marta 2011. godine, kada Te je u Vladu pozvao tadašnji premijer, kome baš - kao ni njegovoj sada omalenoj partiji - i nisi previše pomogla da ostane na vlasti. Moguće je da se to tada tako završilo zato što nisi bila tako temeljna, tako spektakularna i tako neophodna kao što ćeš to biti sada. A ovo sada je jedan odlučni istorijski trenutak, kada smo skoro opkoljeni Evropskom unijom na severu, delu zapada i istoku, a na delu juga uz pomoć te iste Evropske unije pregovaramo sa samima sobom, o normalizaciji odnosa i regionalnoj saradnji.

Elem, moguće je da se pitaš otkud Ti ponovo među nama? Pa, teško je to jednostavno objasniti, a da se upotrebi više od dve reči: nema para. I kad nema para, onda nema ni finansijera smarajućih partija, ni kreditora prikrpljenog državnog budžeta, ni investitora u propalu privredu, ni ikakvog vidljivog bonusa za seljake, penzionere i državne službenike. Nema, dakle, izbora. I to ne samo parlamentarnih, nego nema izbora ni u principu. Te u trenutnom nedostatku sasvim izgledne revolucije, dobismo Tebe, neizglednu rekonstrukciju. Koja, ako skroz propadneš, dovodiš do novog izlaženja na birališta. A pošto novog izlaženja na izbore nema, makar do datuma kada ćemo znati da li je datum koji smo dobili stvarno Datum, onda ne možeš ni da propadneš, kakva god da si.

I eto nas, eto Tebe. Ti, vidimo, nisi baš u punom sjaju. A i nas je malo manje nego obično, jer smo se većinom rastrčali po odmaralištima i kupalištima u regionu, u želji da poslednju podnošljivu i prehrambeno izvesnu godinu krize zapamtimo makar po letovanju. Tako da, izvini, deo nas baš ni ne prati dinamična događanja oko sastava koalicionim dogovorom zacementirane Vlade, kao ni licitaciju imenima ministara koji će to prestati da budu čim se sa tim složi partija koja ih je na to mesto i dovela. Oni koji su ostali novčanikom prikovani za letovanje u Srbiji takođe Ti duguju izvinjenje, jer ne mogu da se baš sa dužnom pažnjom i u potpunosti samo Tebi posvete.

Treba, naime, nešto koncentracije odvojiti za pitanje Starog Hrasta: on se našao na putu srpske putne modernizacije i azerbejdžanskih građevinskih radnika, i preti mu da bude okovan betonom ili posečen testerom, samo dok se vladajući partneri dogovore o tome šta je zvaničan stav. Određeni deo mentalnih kapaciteta građanstva takođe zauzima i finalizacija seksualnih odnosa između starlete i manekena, koji su taj seks davno utanačili, ali nikako da njime smire ustreptalu naciju i takoreći oplode raspaljenu kolektivnu maštu. Kad smo već kod te kolektivne mašte, valja nam maštati i o vrsti i karakteru novog, upečatljivo skladnog, gotovo slatkog odnosa između dela privrede i dela državnog rukovodstva. I na sve to, valja imati snage i za sukob između produkt dizajnera i portfolio menadžera, sa jedne, te prosvetnih radnika sa druge strane. Ko god izgubi, preuzeće na sebe krivicu za sveukupnu ovdašnju propast, na radost svih ostalih domaćih i stranih, živih i preminulih doprinosilaca ovoj problematici.

U tom smislu, draga Rekonstrukcijo, sa ne preteranim nestrpljenjem očekujemo Tvoj dolazak. Ravnodušni smo i otupeli, mada je moguće da nas samo neznanje odvaja od Tvoje prave uzbudljive prirode. Moguće je, a da ne znamo, da se u Prištini zaustavljaju planovi o ucenama, a na pomen Tvoga imena. Moguće je da su u Briselu odložili godišnje odmore, svesni značaja Tvoga dolaska. Moguće je da su NATO i Rusija povećali stepen pripravnosti i bojeve gotovosti, u očekivanju Tvojih neminovnih posledica. Moguće je da je Snoudenov Prizma program sve svoje softverske pipke usmerio ka pregledanju ovdašnjeg Interneta. Moguće je da su se Turci, Egipćani i Sirijci smirili izgovarajući rečenicu „Sačekajmo malo, sam Alah zna šta će biti sa tom srpskom rekonstrukcijom“. Moguće je, dakle, da su svi u svetu, a ne samo 17 i kusur poslanika u srpskom parlamentu, zagledani u Tebe i da su za tu istu Tebe vezali svoju neizglednu sudbinu. Moguće je, al’ ne znamo, eto baš.

Bilo kako bilo, tu smo gde smo i tako nam je kako nam je. I nama i Tebi. Mi sem Tebe malo šta i imamo, a Ti sem kod nas nemaš kud ni da odeš. Pa kad je tako, dobro Ti nama došla. I ostala nam bar do zime.

Kad ćemo saznati a što si uopšte i dolazila.