NASTAVLjAJUĆI svoja tajna putovanja i istraživanja kao carski agent, grof Raguzinski 1729. donosi u Rusiju poverljiva dokumenta "Tajni opis Kine po obalama i po putevima i po utvrđenjima i po vojnim bazama" i "Tajne informacije o snazi i stanju kineske države".

Izveštaj o Kini stvarao je godinama prevaljujući hiljade kilometara na konjima i kamilama, ploveći jedrenjacima i tabanajući pešice. Usput je stvarao modernu obaveštajnu mrežu gradeći karavanske stanice, gradove i manastire iz kojih su mu saradnici slali informacije, analize i predviđanja.

Vladislavić je na taj način zaokružio evroazijsku obaveštajnu mrežu, pošto je još početkom 18. veka stvorio rusku agenturu u Sredozemlju angažujući čuvene dubrovačke trgovce i pomorce. Zahvaljujući špijunskim i diplomatkim igrama Raguzinskog moćna Turska gubi podršku Švedske, koja je pod Poltavom doživela težak poraz. Time je utvrđena ruska hegemonija na Baltičkom moru. Bio je to jedan od razloga da Raguzinski 12. februara 1710. od cara Petra I dobije titulu tajni dvorski savetnik za pitanje pravoslavnog istoka.

Ovaj Srbin, koji je bio prvi carski špijun u Rusiji, pokrenuo je takozvano "istočno srpsko pitanje", koje je zatim dva veka bilo jedno od najvažnijih pitanja evropske politike. Raguzinski dovodi u direktnu vezu Petra Velikog sa vladajućim knezovima Moldavije i Vlaške, sa vladikom Danilom, knezom Crne Gore i sa Dubrovačkom republikom. Ruski car Petar Veliki zato naziva Savu Vladislavića "ilirskim plemićem".

DVORAC NA POKLON NA osnovu prava na trgovinu na moru i na suvom Raguzinski je otvarao agencije i vodio poslove preko posrednika širom Rusije. Oženio se i dobio sina Luku Vladislavića. Za obaveštajne spise o Crnom moru i Kini car Petar Veliki mu je poklonio dvorac na reci Pokrovki u Moskvi, palatu u Petrogradu, 325 rubalja plate, pravo za slobodni izvoz u inostranstvo i pravo za trgovanje u Azovu i Maloj Rusiji. Imao je imanja Topal, Parafejsku i Višenku, kao i firmu u Veneciji.

Ali kako ga je opisao njegov rođak Jovan Dučić, Sava Vladislavić je cara Petra Velikog gledao kao pravoslavnog idealistu, kao čoveka koji može da srpstvo oslobodi od 300-godišnjeg turskog ropstva. Prvo što je uradio, odveo je svoju majku Simu Vladislavić da je predstavi caru Petru Velikom.

Tad joj car ruski reče: "Uzmi, bako, za spomen od mene ono što ti se u ovoj riznici najviše dopalo". Savina majka odgovori ruskom caru, stavivši najpre svoju britvicu na carevo blago: "Moj sinko da se odavde dizalo, a ne ovde mećalo, vjeru ti dajem, davno bi ovog blaga nestalo".

Odsustvo iz domovine je izgleda još više vezivalo Savu Vladislavića za srpstvo. Vidi se to i iz pokušaja da uz pomoć Petra Velikog oslobodi pravoslavni Balkan od Turaka. "Grof Sava Vladislavić je utemeljivač srpsko-ruskih duhovnih veza", pisao je Jovan Dučić, koji je otkrio da je grof za rusku državu obavljao izuzetno važne finansijske i diplomatske poslove:

"Za četvrtinu stoleća bio je umešan u sve važne događaje ruskog carstva: zaključivao je vojni savez sa vladajućim knezom Moldavije u Jašu, mir sa sultanom na Prutu, konkordat sa papom u Rimu, i pakt o prijateljstvu u prvom konačnom razgraničenju Rusije i Kine sa kineskim carem u Pekingu. Ali je Vladislavić, što je do sad ostalo nepoznato srpskom narodu, a što je za nas najvažnije, bio i prvi Srbin koji je još na isteku našeg tamnog VII stoleća zadobio pravoslavnu Rusiju i lično Petra Velikog, za oslobođenje srpstva i Balkana. On je i prvi postavio srpski problem u Rusiji kao glavni problem Balkana", napisao je Dučić u biografiji svog rođaka.

Odmah po objavljivanju tursko-ruskog rata, grof Raguzinski iz Petrograda je inspirisao ustanak Crne Gore i Hercegovine. Ustanak je trebalo da krene uporedo sa ruskim operacijama u Moldaviji i da se tako na Balkanu oslabi pozicija sultana. U prvom planu ove Vladislavićeve strategije je bio njegov lični prijatelj vladika i knez cetinjski Danilo, koji je na Vidovdan, na Cetinjskom polju, pred narodom održao vatreni govor i pročitao proklamaciju cara Petra I, ruskog, koju je napisao Sava Vladisavić. Crnogorci su otišli u Dubrovnik da kupe barut i olovo.

Petar Veliki pokrenuo je rat protiv Turske za oslobođenje Balkana, jer ga je grof Raguzinski ubedio da će se ruskoj vojsci, čim izbije na Dunav, pridružiti svi pravoslavni južni Sloveni. Mreža Vladislavićevih agenata-kaluđera u srpskim krajevima je razvila zavereničku i ustaničku aktivnost. Lutajući monasi, koji su neprestano špartali između Rusije i srpskih zemalja, bili su grofovi agenti.

Vladislavić je znao da je pismenost presudna za očuvanje nacionalnog identiteta i zato je slao manastirima knjige i učitelje, a na njegov zahtev Petar Veliki traži od Habzburga da se Srbi školuju na svom jeziku. Oslobodilački pohod je propao zbog izdaje vlaškog vojvode Brankovana. Međutim, Vladislavić nije odustao i svoju mrežu špijuna i saradnika je uposlio na održavanju nacionalne svesti i buntovnog duha.

Kao tajni savetnik Petra Velikog grof je od 1716. do 1722. godine imao poverljiv zadatak da u Rimu sklopi Konkordat sa papom Klementom I za uređenje odnosa katoličke crkve u Rusiji. Da bi to uradio Sava Vladislavić je 1720. godine i zvanično postao poslanik Petra Velikog kod pape Klementa I, u Rimu.

Grof Sava Vladislavić Raguzinski je preminuo 17. juna 1738. godine u Petrogradu. Sahranila ga je u carskoj grobnici, u kripti Blagoveštenske crkve, carica Katarina Velika uz najviše počasti, jer ga je kao i car Petar Veliki smatrala najbližim saradnikom i prijateljem. U njegovu slavu po nalogu Vlade Rusije 2009. podignuta su tri spomenika. Identične bronzane figure grofa Raguzinskog postavljene su u rodnom Gacku, u poslednjem mestu života Sankt Peterburgu i Sremskim Karlovcima, gde je slao pomoć.


(Nastaviće se)