SRCE POD PRITISKOM: Aprililili

U međuvremenu, najavljeno je iz Vlade, da nas čeka deset dana pakla, čime se verovatno htelo reći da je vreme do briselske presude, inače ispunjeno pritiscima, ucenama, dodatno otežano i teškom duševnom boli naših pregovarača koji moraju da odluče koje će od dva zla za Srbiju, planirana u EU, morati da private. Dodajmo tome i više nego ciničnu izjavu Jelka Kacina, objavljenu, poput vica, i na tviteru - da "Samo sloga Srbina spasava", aludirajući na bratimljenje Dačića i Slobodana Petrovića, poznatog i pod nadimkom i zanimanjem - "Tačijev Srbin".

Drugim rečima, Srbija nema čemu da se nada 2. aprila. Ne samo da će priznati Kosovo, nego će taj poraz morati da opeva u novom kosovskom ciklusu kao najveću političku, diplomatsku i moralnu pobedu. To nam neće biti teško, sa junačkim pesmama smo uvek umeli. Pesma nas je održala, njojzi hvala, zar ne?

Uostalom, i Volfgang Išinger, nemački diplomata, sa radošću je konstatovao da su "Srbi počeli više da misle o budućnosti nego o prošlosti", i već je "siguran da će u Beogradu preovladati realizam i da će spor oko Kosova biti ostavljen po strani, kako bi vrata Evropske unije mogla da budu širom otvorena... Fasciniran sam kada vidim da iz Beograda sada dolaze nove i uzbudljive ekspresije realizma".

Uzbudljive ekspresije realizma, njihove eksplozije i fascinacije sa tim u vezi, na domaćoj političkoj sceni vrlo vešto se garniraju pričom o boljem životu, radnim mestima i sveopštoj sreći, samo da Srbija dobije Datum. U isto vreme čitava armija javnih poslenika sada horski ponavlja propagandni usklik da se "već jednom završi sa pričom o Kosovu", i da je "došao trenutak da se prihvati realnost", dok aktuelni srpski pregovarači ovih dana muku muče kako da domaćoj javnosti objasne - ne da je Kosovo propala stvar i da će na toj propasti stajati srpski potpisi pristajanja - nego da nas u Evropi, i dalje čekaju med i mleko.

Težak zadatak za kreatore kolektivnog raspoloženja, pa se neko dosetio da je baš zgodno da se nacija u međuvremenu zabavi na najbolji mogući način. Dok čekamo famozni datum, u Srbiji ništa nije tako važno kao ko je kome opsovao mater na Farmi, i da li je hrvatska ruka u Velikom Bratu mazila srpski ponos pod jorganom. Moguće je da se "nove i uzbudljive ekspresije realizma" o kojima tako nadahnuto govori Volfgang Išinger, odnose na ekspresivni realizam aktuelne televizijske zabave koja je skoro u potpunosti obuzela pažnju građana Srbije.

Slogan "Evropa nema alternativu", uz neverovatne i sada već potpuno otvorene pritiske Evrope i Vašingtona, pretvorio se u tužnu istinu da, sada, Srbija nema alternativu. Famozni datum sve više liči na izricanje presude, a Brisel sve više liči na Hag. Uz dobro uvežbani hor briselskih dečaka, Srbija je otvoreno opomenuta da "ko ne sluša pesmu - slušaće oluju".

Imamo još dva dana do 2. aprila.

Ali, pre drugog dolazi Prvi. Šalićemo se još, kao da ne znamo da nas je briselski tribunal osudio na doživotnu robiju.