DUGA ruka Ozninih ubica stigla je i generala Milana Nedića. Njega je progutao zatvor Ozne u Beogradu. Po zvaničnoj verziji, skočio je kroz otvoren prozor sa trećeg sprata tog zatvora - podseća istoričar Bojan Dimitrijević.

Tokom druge polovine 1945. godine, saveznici su đenerala Nedića izručili tajnoj službi Jugoslavije. Misterija oko smrti Milana Nedića, predsednika srpske vlade tokom Drugog svetskog rata, traje i danas. Nema dokumenata kako je čovek zvani „srpska majka“ stradao.

Direktni potomak, Aleksandar Nedić, sumnja da je negov predak ubijen:

- Deda Milan je likvidiran u zgradi Ozne u Zmaj Jovinoj broj 21, početkom 1946. godine. Po zvaničnoj verziji od 5. februara 1946, Milan Nedić je skočio sa balkona, mada ga ta zgrada uopšte nije imala. Kako to da je starac od skoro 70 godina, sa 120 kilograma, bio toliko snažan da se otrgne mladom stražaru, skoči preko radijatora, probije staklo prozora, padne na asfalt i pogine.

Komunisti su Nedića osudili kao kolaboracionistu, jer je pod uticajem svog brata od tetke Dimitrija Ljotića prihvatio kapitulaciju zemlje. Lično je tvrdio da je time spasavao srpski narod. Krajem 1944. godine Nedić je sa članovima Vlade prebegao u Austriju. Uhapšen je u Kicbilu i prebačen u beogradsku Glavnjaču. Odatle je doveden na saslušanje u zgradu Ozne. Anđelija Nedić Vukić, generalova kćerka, sećala se tih poslednjih dana života svog oca:

- Otišla sam u direkciju Ozne, u zgradu Tanjuga, da tražim da vidim oca. Partizanka mi je rekla da mu donesem posteljinu i cigarete, jer je otac mnogo pušio. Stražar mi je posle rekao da otac blagodari i da je pitao koja kćerka mu je donela paket. Posle nekoliko dana pekar je majci rekao da je otac nastradao. Mi kao porodica nikada nismo dobili službenu informaciju Ozne i države o smrti našeg oca Milana Nedića. Niti smo mu grob našli.

Predrag Sarić, penzionisani pukovnik Ozne, pričao je svejevremeno kako su se 21. decembra 1945. komunisti dokopali živog Nedića, pa je bilo planirano da mu se sudi zajedno sa Dražom Mihailovićem, ali je on sve pokvario izvršivši samoubistvo. Potvrdio je i mesto tog događaja, Zmaj Jovina 21, vreme 2. januar 1946. godine, oko 13 časova.

- U trenu, đeneral Nedić iznenada je skočio sa stolice, u nekoliko koraka pretrčao sobu i, zakoračivši desnom nogom, oslonio se na radijator, a zatim bacio kroz prozor. Bio je to treći sprat. Niko od nas prisutnih nije stigao da reaguje, bili smo zatečeni i iznenađeni - tvrdio je Predrag Sarić.

ČIŠĆENjE U NEMAČKOJ TAJNA policija je za šest decenija likvidirala ukupno 128 emigranata i javnih ličnosti. Najviše ubistava u emigraciji bilo je u Nemačkoj - 28, u Francuskoj i Italiji - po sedam. U Belgiji je izvršeno šest ubistava, a po dva u SAD, Argentini, Austriji i Švedskoj. Najmanje atentata SDB je izvršila u Velikoj Britaniji, Kanadi, Španiji, Južnoj Africi, Australiji i Švajcarskoj - po jedno. U Srbiji je ubijeno deset javnih ličnosti.

Dijasporom je, međutim, kružila priča da je Milan Nedić ubijen zato što je mnogo znao o pojedinim najvišim funkcionerima nove komunističke vlasti. Zna se da je sahranjen na tajnom mestu u Beogradu.

Bivši kapetan Ozne Miodrag Mladenović je na samrti otkrio dugo čuvanu tajnu kada je rekao da je „lično odvezao telo nepoznatog, debelog čoveka, koji je odgovarao Milanu Nediću“:

- Dobio sam naređenje da odmah dođem u Centralu policije, u Zmaj Jovinu ulicu... Rekoše da je čovek ispao kroz prozor, pa da preuzmemo leš iz dvorišta i vozimo ga na Centralno groblje. Zapovediše i da se javimo grobaru, a onda vratimo i izvestimo da li je naređenje izvršeno. Skrenuli su nam pažnju da nikome ništa ne govorimo...

Novinari su na Centralnom groblju pronašla parcelu za koju je Miodrag Mladenović tvrdio da je Nedićeva, ali tamo nema ničega. Zvanično, iz JKP „Pogrebne usluge“ u Beogradu, gde se uredno vode knjige svih sahranjenih ljudi, kažu kako đenerala Milana Nedića nemaju u evidenciji.

Unuka Radmila Pavković, koja je rođena 1928. godine kao prvo i jedino dete Desanke Nedić i njenog muža Milorada Petrovića, beogradskog arhitekte, kaže da posle smrti Milana Nedića, članovi đeneralove porodice nisu imali problema sa novim vlastima. Niko ih nije uznemiravao, niko ih nije prozivao. Pravi prijatelji su ostali, neki su se, istina, i distancirali.

- Moja majka je ubrzo umrla, a njena sestra Branka Nedić se odselila u Australiju. Sem požutelih fotografija i prepune grobnice na Novom groblju nemam više nikog - tužna je Radmila Pavković.

I pored toga, porodica Nedić je istrajna u zahtevima da se njihov deda đeneral Milan Nedić politički i sudski rehabilituje, kao i da jedna od ulica u srpskoj prestonici dobije ime Milana Nedića. Unuk Aleksandar Nedić priznaje da se i posle šest i po decenija spekuliše sa mestom gde je Milan Nedić sahranjen. On potencira činjenicu da niko od članova familije Nedić nije imao priliku da vidi leš, već su samo šturo obavešteni o suicidu, dok su detalje o dedinoj smrti u Ozni saznavali iz novina.

- Uveren sam da nije istina da je on tajno pokopan negde na Centralnom groblju, već pretpostavljam da su komunisti njegov leš odneli u porodičnu grobnicu na Novom groblju, gde su mu sahranjeni sin Dušan, snaha i unuk. U pisanoj formi, od kabineta bivšeg premijera Mirka Cvetkovića tražio sam informaciju gde je grob Milana Nedića. Odgovorili su da se obratim Ministarstvu pravde, odakle su me uputili na Ministarstvo unutrašnjih poslova. Sada čekam odgovor od novog premijera, koji je, inače, skinuo sliku Milana Nedića sa zida, tamo gde su se nalazili portreti svih predsednika srpskih vlada, od 1804. godine do danas - priča Aleksandar Nedić.


(Nastaviće se)