NEKE političke stranke i deo javnog mnjenja u Srbiji poslednjih godina traže da se otvore dosijei Službe državne bezbednosti i da se otkrije njena krvava tajna. Profesor Bogoljub Milosavljević sa Pravnog fakulteta „Union“ u Beogradu smatra da je neophodno obelodaniti zločine iz davne i skorije prošlosti, zaštititi ljudska prava žrtava, ali i njihovih likvidatora. U javnosti su objavljivani mnogi tekstovi sa imenima i prezimenima „patriota koje su ubijale zbog državnih interesa“, ali najveća tajna Službe državne bezbednosti i političkog vrha zvanično nije odgonetnuta.

Dugo se kod nas smatralo da su politički vrh i Služba državne bezbednosti ubijali narodne i državne neprijatelje. I kada se posle 5. oktobra 2000. godine pokazalo da ti neprijatelji nisu bili najopasniji politički protivnici države i naroda, pa su neki rehabilitovani, nova vlast u Srbiji je nastavila da dvanaest godina skriva istinu od naroda.

Srbija kao država nikada nije zvanično odgovorila na pitanja ko su bile ubice u ime države SFRJ i Srbije, koliko su i koje ljude oni likvidirali? Ko je donosio odluke o likvidacijama bez suda i presuda? Da li su tajni dosijei državnih ubica uništavani? Mogu li se dosijei rekonstruisati i da li se na osnovu tih tajnih dokumenata može suditi državnim egzekutorima? Mogu li se rehabilitovati žrtve ubica u ime države? To su pitanja koja će EU narednog proleća postaviti vlastima u Srbiji.

DUG SPISAK GROBNICA MITJA Ferenc i Želimir Kužatko, koji su napisali studiju „Prikrivena groblja Hrvata u Republici Sloveniji“, napisali su da su Srbi posebno pobijeni i zatrpani u mestima Brestanica, Dol pri Hrastniku, Kamniška Bistrica, Marija Reka, Onek u Kočevju, Setnica, Šoštanj, Trnovec i Vipava.

Duže od jedne decenije najmanje 100.000 dosijea Državne bezbednosti čeka svetlo dana. Šta se u njima skriva? Pre svega, istina je da su druga i treća Jugoslavija, kao i njeni vladari ubijali pripadnike vlastitog naroda masovno, grupno i pojedinačno punih sedam decenija. Te operacije tajnih službi mogu se podeliti u nekoliko razdoblja - ratni, poratni i demokratski period. U vreme Jugoslavije likvidacije su vršene po nacionalnom ključu - Srbi su ubijali Srbe, Hrvati Hrvate, Slovenci Slovence, Bosanci Bosance, Crnogorci Crnogorce, a Srbi su ubijali i Albance.

Istoričari i hroničari su saglasni da su likvidacije bile posledica političkog obračuna, koji je vremenom poprimio dimenzije prljavog i podzemnog rata. Istoričar Srđan Cvetković u svojoj studiji „Kratka istorija zatiranja političkih protivnika u Srbiji“ kaže da je od oslobođenja od Turaka i stvaranja korena moderne srpske državnosti, pa do kraja 20. veka društveni život u Srbiji bio obeležen žestokim političkim obračunima.

- Ipak komunistički revolucionarni teror koji je usledio neposredno po oslobođenju, prema intenzitetu, oblicima i metodama represije prevazilazi sve dotad viđene političke zločine. Po sistematičnosti, masovnosti i trajanju političkog nasilja period 1944-1951. godina predstavlja tamne mrlje u ionako mračnoj istoriji političkog nasilja u Srbiji. Tajna policija tada postaje svemoćna kao mač revolucije. Bila je potpuno u rukama partije, tužilac i sudija hiljadama narodnih neprijatelja, što je bila omiljena floskula za etiketiranje ljudi za odstrel - naglašava dr Cvetković.

Kao ilustraciju u prilog ove teze navodi paradoksalan podatak da je kroz KPD „Zabela“ između 1945. i 1951. prošlo oko 42.000 zatvorenika, isto koliko i u narednih pola veka u manje-više istom društveno-političkom sistemu. Likvidacije su izvedene u Srbiji u dva represivna talasa. Prvo kroz divlja čišćenja i ubijanje bez presude vojnih sudova 1944-1945. godine, a potom kao progon ibeovaca i građanskih neprijatelja 1949-1950. godine u uslovima međunarodne izolacije.

- Najnovija istraživanja su otkrila da je najmanje 60.000 građana Srbije likvidirano bez suđenja tokom 1944-1945. Po selima zaječarskog, smederevskog i čačanskog okruga taj broj se kreće do 40.000, a u Beogradu i Nišu i više desetina hiljada - kaže Srđan Cvetković, koji je bio na čelu Komisije za ispitivanje ratnih grobnica u Srbiji.

Svedočanstva o masovnim ubistvima koja su počinili pripadnici partizanskih jedinica postoje. Josip Kotnik, istaknuti antifašistički borac, obaveštajni oficir NOV, zapisao je u svojim memoarima neke detalje o masovnim likvidacijama u Sloveniji, preko koje su bežale ustaše, četnici, nedićevci i ljotićevci:

NARUDŽBENICA Knjigu sa popustom možete naručiti telefonom: 0800/323-323, 021/422-245 ili na mejl: prodaja@prometej.co.rs

- Tito je u vreme masovnih ubistava bio „u obilasku fronte“ na mestima gde su počinjeni masakri. Mnoge moje starešine su mi potvrdile da je Josip Broz naredio: „Likvidirati!“ I objasnio: „Drugovi, nakon rata mi vodimo rat nad pobeđenima!“ Broz i njegovi komunisti su taj rat vodili po Staljinovom receptu. U Sloveniji je registrovano oko 600 mesta na kojima su pobijeni pripadnici nacionalnih snaga. Ubijani su Slovenci, Hrvati, Srbi, Mađari, Italijani, ali i Rusi i Nemci. Srpske žrtve se najčešće, na 26 mesta vode kao žrtve „različite narodnosti“.

I istoričar Milovan Dželebdžić ocenjuje da je aktivnost tajne komunističke policije u Jugoslaviji bio deo građanskog rata koji je buktao od 1941. do 1953. godine. I da su Slovenci prvi još na početku rata imali sopstvenu kontraobaveštajnu organizaciju VOS (Varnostna in obveščevalna služba), koja se bavila tajnim likvidacijama. Njeni tvorci bili su Edvard Kardelj, Zdenka Kidrič, Franc Leskošek i Ivan Maček Matija.

Nastaviće se