SRCE POD PRITISKOM: Široko otvorenih očiju

Kosovo da i ne pominjemo. Kacin je još dodao da je Crna Gora super i istakao da "Srbija guši susede"! Drugim rečima, Srbija guši Kosovo. Koje je super, nema nezakonitih privatizacija, državna uprava je fantastična, nema gušenja građanskih sloboda i nema etničkih tenzija, a Srbija neka se snađe oko naslova svojih odnosa sa Kosovom.

Pošto se propisno izvikao, Kacin je otputovao, ali je ovde mnogima postalo jasno da sledeći put kad bude došao donosi zakone o zabrani krivih štikli, upotrebi belog luka i ispravljanju krive Drine, a neka se niko ne čudi ako nekoga i išamara.

To je priča o Evropi i Srbiji.

Ovih dana je i jedna ministarka, do juče poznata kao evroentuzijasta, posle posete Briselu izjavila da ne treba da budemo evrofanatici. Kako se sve može čitati u jeziku - od entuzijazma do fanatizma samo je jedan korak, ali je očigledno da smo svakim korakom, to jest šta god uradili, dalje od Evrope. Uzgred, a šta bi sa onim silnim pohvalama za Srbiju "na dobrom putu" koje je prethodna vlast dobijala iz Brisela?

Ali, ovde se radi o nečem drugom. Priča o našem ulasku u Evropu postaje suvišna zbog same činjenice da Kacin, ili bilo ko drugi, dolazi ovde i postavlja uslove, deli lekcije, zahteva i predlaže. To samo znači da, paradoksalno, jesmo u Evropi, samo da to još uvek nismo shvatili. Sudeći bar po packama koje dobijamo, mi smo odavno u njihovom sistemu, samo što to još uvek niko nema petlju da nam saopšti.

Suverenoj državi ne dolazi izvestilac, nadgledač i disciplinator sa strane, da njenom predsedniku, premijeru ili ministrima javi šta treba da rade. Suverene države nemaju prokuratore Rimskog carstva koji su tu da kritikuju ili da pohvale stanje. O Kosovu da i ne govorimo. Drugim rečima, slobodna država nema tutora.

Ali, to smo tražili, i to sada gledamo. Nažalost, Srbija nema alternativu. Srbija neće dobiti pristupnicu EU nikada, ali ćemo biti maltretirani, ucenjivani i ponižavani kao da smo robovi novog Rimskog carstva. Spisak ucena koje stižu peške, ali i poštom, iz Brisela samo se proširuje. To, naravno, nikako ne znači da naša aktuelna vlast ne treba da se pozabavi skandaloznim privatizacijama, korupcijom i muljem u koji je ova jadna i tužna zemlja uvaljena već decenijama, a o srpskim putevima da i ne govorimo. Dakle, ako ćemo pošteno, svaki običan građanin Srbije složio bi se sa većinom ocena briselskog zvaničnika. Mi smo razvaljeni, i živimo sve lošije, te bi zbog nas samih, a ne zbog briselskog spiska, trebalo, već jednom, sami sebe da dovedemo u red.

Dakle, Kacin uopšte nije i ne treba da nam bude tema. On samo radi svoj posao. Činjenica da smo u gvozdenom zagrljaju Evrope, to jest da nas je Evropa ščepala svojom gvozdenom šakom, za nas može da znači samo jedno - povratka nam nema.

Mi smo okupirani, poraženi, potučeni do nogu, samo što nam to još uvek niko nije javio. Mi nemamo pojma o razmerama pritisaka kojima je izložena Srbija, kao što nemamo pojma šta su naši političari potpisivali i šta upravo potpisuju.

Da nije tako, valjda bi neko od njih imao hrabrosti da, ako već ne mogu da se slože gde je spisak firmi čije su privatizacije sporne, ovom narodu objasni ko je potpisao da se HAARP (uređaj koji utiče na promenu klime) postavi kod Barajeva, i zašto?

Možda će Ivica Dačić, koji je bio proglašen i NajEvropljaninom pre nekoliko godina, smoći snage da bude i NajSrbin - ali ne tako što će Kacinu odbrusiti da gleda svoja posla, nego što će sam pogledati Srbiju široko otvorenih očiju i javiti nam šta je tom prilikom video.