Dosije „Žuta kuća“ koji govori o trgovini ljudskim organima u Albaniji i na Kosovu tokom 1999. godine otvoren je po objavljivanju knjige bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, „Lov: Ja i ratni zločinci“.

U svojoj knjizi, Karla del Ponte je iznela podatke da je 1999. godine saznala od novinara da su 300 Srba i drugih nealbanaca poslužili kao zamorčići: oteti su i transportovani u Albaniju, gde su im vađeni organi, koji su zatim slati u Italiju, a odatle distribuirani u klinike širom Evrope. Ona posebno spominje naselje Burelj u Albaniji, gde su žrtvama vađeni organi u „žutoj kući“.

Afera trovine ljudskim organima na KiM otvorila je pitanje odgovornosti i uloge OVK i drugih kriminalnih grupa koje su bile „dobrovoljni donatori ljudskih organa“.

Bio je ovo znak ohrabrenja za srpsko Tužilaštvo za ratne zločine koje je imalo saznanja da su hirurški zahvati nad žrtvama izvođeni ne samo u „žutoj kući“ u selu Ribe, nedaleko od grada Burelja na severu Albanije. Kidnapovanim Srbima su bubrezi, jetre i srca, vađeni u domovima zdravlja ili bolnicama koji su tokom rata korišćeni za lečenje vojnika OVK.

Za monstruozne operacije korišćen je i deo bolnice u kasarni „Bajram Curi“, dom zdravlja u fabrici „Koka-kole“ u Tirani, neuropsihijatrijska bolnica u zatvoru broj 320 u mestu Burelj. Pored tih lokacija, srpsko tužilaštvo raspolaže podacima da je postojao i ilegalni zatvor u rudniku Deva koji se nalazi u pograničnom delu između Kosmeta i Albanije - jedan kraj tunela je na Kosmetu, a drugi u Albaniji.

Srpsko Tužilaštvo i međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava „Hjuman rajts voč“, posle ovih navoda, zatražili su od Albanije da pokrene istragu i javnosti saopšti istinu o otetim Srbima. „Zahtevamo punu istinu o sudbini kidnapovanih Srba i trgovini ljudskim organima“, stajalo je u zahtevu Srskog tužilaštva za ratne zločine.

Haški tribunal pokrenuo je još 13. januara 2005. godine istragu o trgovini organima, na osnovu predmeta koji su pronađeni u „žutoj kući“, u selu Ribe. Istraga Tribunala nosila je naziv „Don Kihot“. Istražitelji Haškog tribunala pronašli su u „žutoj kući“ razne predmete, za koje je postojala osnovana sumnja da su korišćeni za vađenje organa otetim Srbima i nealbancima.

Na zločin su ukazivali tragovi krvi po podu i zidovima, plastične posude, prazne boce s nazivima lekova koji se koriste pri hirurškim intervencijama kao i metalni delovi prekriveni blatom koji su podsećali na ostatke hirurških instrumenata. U neposrednoj blizini kuće pronađene su prazne flaše od infuzione tečnosti, sa sredstvima za opuštanje mišića, zavoji, igle...

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević 22. aprila 2008. pokrenuo je istragu povodom utvrđivanja istinitosti navoda iz knjige Karle del Ponte.

SRPSKO SRCE ŠEIKU Prvi podaci koji su poslužili Karli del Ponte za pisanje knjige, stigli su u Izveštaju jedne bliskoistočne obaveštajne službe. U izveštaju se navodi izjava šeika koji se javno pohvalio da je dobio srpsko srce. - Žalim što je srce srpsko. Ali sam živ, rekao je šeik.

U periodu od 1999. do 2001. pripadnici OVK su otimali Srbe, Rome i Albance i prebacivali ih u Albaniju. Njihova tela su najverovatnije u masovnim grobnicama na ovom području.

U izveštaju koji je 12. decembra 2010. pred Savetom Evrope podneo Dik Marti, kao organizator otimanja ljudi i trgovine ljudskim organima označen je Hašim Tači, vođa mafijaške „dreničke grupe“. Za Tačijeve plaćenike postojala je osnovana sumnja da su odgovorni i za trgovinu oružjem, drogom i ljudima.

Posle ovog ozbiljnog izveštaja koji je bio „prst u oko“ zloglasnoj „dreničkoj grupi“ i njihovom vođi, EU i Euleks su zatražili još dokaza.

Tači je, kako se i očekivalo, opovrgao sve optužbe i najavio tužbu protiv Dika Martija.

Ubrzo posle Martijevih optužbi, u Istanbulu je 11. januara 2011. godine uhapšen doktor Jusuf Sonmez, „glavni hirurg“ u operacijama vađenja organa na Kosovu.

Euleks je već 4. marta iste godine doneo odluku o pokretanju krivičnog procesa protiv optuženih za trgovinu ljudskim organima na Kosovu i Metohiji. Optužnice su podnete protiv Luftija Dervišija, Dritona Džilte, Sokola Hajdinija i Ilira Rečaja vezano za njihove aktivnosti u prištinskoj klinici „Medikus“. Među osumnjičenima su i bivši sekretar za zdravlje Rečaj koji je, kako je navedeno, protivzakonito izdao licencu prištinskoj klinici „Medikus“ za transplantaciju ljudskih organa. Na listi osumnjičenih našao se i „dr Mengele“, Jusuf Sonmez.

Zvaničnici Euleksa gotovo su pred odlukom da dve istrage koje se trenutno vode o trgovini organima na Kosovu spoje u jednu zbog sumnje da je u oba slučaja umešan isti kriminalni klan, a da „piramida“ tog zločina vodi sve do vrha prištinskih vlasti. Vilijams Berns, zamenik američkog državnog sekretara, i Euleks trenutno vodi dve istrage. Prva, poverena specijalnom tužiocu Klintu Vilijamsonu, bavi se događajima u „žutoj kući“ u Albaniji u periodu od 1998. do 1999. godine kada su navodne žrtve bili kidnapovani Srbi s teritorije Kosova. Druga istraga, koju vodi Euleksov tužilac Džonatan Ratel, bavi se trgovinom organima i ilegalnim transplantacijama u bolnici „Medikus“ na putu Priština - Kosovo Polje.

Istraga o „Medikusu“ i sudski postupak su od početka javni, a istraga o zločinima u „žutoj kući“ obavlja se pod oznakom „tajno“ zbog bezbednosti specijalnog tužioca i istražioca na terenu.

Zvanične albanske institucije nikada nisu sprovele ozbiljnu istragu o trgovini organima.


(Nastaviće se)