PROŠLO je gotovo pola veka od krvavog stradanja trojice beogradskih momaka Miloša Miloševića, Stevice Markovića i Uroša Milićevića, a istina o njihovoj smrti i danas predstavlja misteriju. Ovi momci su doneli duh Beograda u svetleći Pariz i postali omiljeni prijatelji velikog glumca Alena Delona i francuske elite. Umrli su mladi u Francuskoj, SAD i Belgiji, a da se ne zna ko je naredio i ko je izvršio zločine.

Istina o Miloševiću, Markoviću i Milićeviću je i danas zabranjena u Francuskoj, samo zato jer se u Parizu misli da su ovi mladi Srbi hteli da sruše Petu republiku. U Parizu je prošle godine sprečeno emitovanje filma „Afera Marković - Delon“ na francuskom Kanalu plus. Istovremeno je zabranjena i biografija slavnog francuskog glumca. Glavni razlog za ove zabrane bio je pokojni Stevica Marković i tajne koje je ovaj lepi i opasan mladić odneo sa sobom u grob.

Beogradski novinar i publicista Milomir Marić prvi je odlučio da otkrije ko su u stvari bili Milošević, Marković i Milićević i zašto su Francuska i njeni predsednici Šarl de Gol i Žorž Pompidu drhtali pred Stevicom Markovićem.

- Ubistvo Stevice Markovića krajem septembra 1968. godine u Parizu bilo je samo epilog jedne teške političke drame koja je potresala Francusku pune dve godine. Marković je kao miljenik pariske elite bio toliko razuzdan i opasan da je ugrožavao Alena Delona i njegovu porodicu, predsednika Žorža Pompidua i njegovu suprugu Klod. Zamerio se i korzikanskoj mafiji. Za njega su se jako interesovali i Šarl de Gol i Josip Broz Tito, ali i francuska, ruska, američka i britanska tajna služba - kaže Miomir Marić, autor TV serijala „Lepi i mrtvi“ na Hepi televiziji.

FILM O SLAVI I STRADANjU POSLE 44 godine od ubistva Stevice Markovića u Parizu, srpska javnost biće u prilici da sazna istinu o ovom zločinu. Hepi televizija od ponedeljka 28. maja počinje emitovanje televizijskog filma „Lepi i mrtvi“ Milomira Marića. Gledaoci će petnaest dana zaredom gledati jednočasovne epizode o trojici Beograđana koji su uzbudili Francusku i bili ubijeni.

Sudbina Miloševića, Markovića i Milićevića već je opisana u romanima Duška Savkovića „Gorila“ i Miodraga Bulatovića „Ljudi sa četiri prsta“. Tako je stvorena legenda o srpskom podzemlju u Francuskoj krajem šezdesetih godina. Na toj legendi odrastao je i Marić, koji je posle tri decenije istraživanja odlučio da napravi prvu, kako reče, običnu priču o mladim Srbima koji su uplašili Francusku.

- Moj film „Lepi i mrtvi“ je prva objektivna priča o generaciji mladih Srba u Francuskoj. Oni nisu bili gangsteri, jer nikog nisu ubili ili opljačkali. Miloš, Stevica i Uroš su bili mladi intelektualci željni burnog zapadnjačkog života, koji su postali žrtva korzikanske mafije i francuske politike - nudi Marić potpuno novo tumačenje njihove sudbine.

Film je ujedno i priča o toj urbanoj generaciji, koja je hrlila na Zapad. Mnogi od njih su uspeli da stvore zavidnu karijeru, ali su Miloš, Stevica i Uroš doživeli ružnu smrt i još ružnije ćutanje o njihovom životu.

- Ovo je priča o srpskom mentalitetu i našem tragičnom nesporazumu sa Zapadom, koji traje od davnina do danas. Nikad nismo hteli da se pomirimo sa činjenicom da Zapad neće da igra po našim pravilima, već da ima svoja, kojih se vekovima strogo drži. Miloš Milošević i Stevica Marković, iako su bili na pragu tridesetih godina života, pomislili su da mogu da rade šta hoće. Čak i da ucenjuju taj moćni svet. Ubijeni su po nalogu države Francuske, a likvidaciju je obavila korzikanska mafija, da bi spasla Petu republiku od opasnih Srba - otkriva suštinu ove tragedije autor serijala „Lepi i mrtvi“.

U filmu će se prvi put čuti svedočenja kako su ova trojica Beograđana pobegla u svet, kako su stigli do društvenog vrha Pariza i kako su pobijeni. Imena naredbodavaca ubistva i ubica Miloša Miloševića, Stevice Markovića i Uroša Milićevića su i danas nepoznata.

OPASNI KORZIKANAC ŠEF korzikanske mafije Fransoa Markantoni, koji je bio optužen za ubistvo Stevice Markovića, pod pretnjom smrću nije dozvolio Zorici Milošević, sestri pokojnog Miloša i Urošu Milićeviću da javno govore o tome. Zorica Milošević posle 44 godine prvi put za srpsku televiziju govori kako i zašto su ubijeni, prvo njen brat Miloš, a potom Stevica Marković.

Poznanstvo francuskog glumca Alena Delona i srpskih mladića započelo je 1958. godine kada se glumac našao u Beogradu na snimanju filma „Marko Polo“.

U to vreme se Miloš Milošević sa porodicom doselio iz Knjaževca u prestonicu, dobio nadimak Miško Mercedes i zanosio se da postane glumac.

Stevan Marković, rođeni Beograđanin završio je Petu beogradsku gimnaziju i studirao arhitekturu. Prvi je skakao sa Brankovog mosta u Savu. Društvo mu je pravila školska drugarica Olivera Petrović, danas poznatija kao Olivera Katarina. Njen otac je bio kapetan rečnog broda, i zato su često bili na Savi. Miloš i Stevan su se tu upoznali, a prijateljstvo su iskovali sredinom pedesetih u uličnim tučama sa „divljacima“, kako su zvali momke sa Krsta i Zvezdare, koji su dolazili na Kalemegdan.

- Milošević je bio đak profesora Jove Putnika, filmski statista, kaskader i glumac početnik, vrlo tih i povučen momak. Stevan Marković je bio odličan sportista i rvač. Njihov idol je bio Boža Soda, snažni momak sa Palilule. Alen Delon, koji je rođen 1935. godine u Parizu bio je na početku karijere i nešto stariji od Miška. Milošević je bio njegov dubler, pa pošto je snimanje filma nastavljeno u Veneciji, Delon ga je poveo sa sobom - seća se Slavko Marković, kasnije šef sale restorana „Raspućin“, koji je tih godina maštao da se domogne inostranstva.


(Nastaviće se)