ENGLESKA kolonija Kenija. Obala divljeg jezera Naivaša. Kneza Pavla su sa celom porodicom doveli u divljinu. Kuća je zapuštena, skoro da je sve osvojila džungla. Jezero je puno nilskih konja. Najrobi je daleko, ali zato su engleski stražari tu da paze na kažnjenike. Samo je bolestan um mogao da smisli ovakvu kaznu za srpskog kneza.

Zna se da je Entoni Idn još iz vremena studija gajio tihu mržnju prema knezu Pavlu, ali da je taj Britanac, osim izrugivanja na račun kneza, mogao da smisli takvu kaznu, i to za čitavu porodicu, teško je i danas shvatljivo.

Postoje svedočanstva o boravku kneza Pavla i njegove porodice u Keniji. Dosta toga je knez ispričao i Nilu Balfuru. Ipak, kako je on sve preživeo i danas je za nevericu.

Prvo pismo knez je uputio Džordžu, vojvodi od Kenta, svom pašenogu. Između njih dvojice postojalo je iskreno i duboko prijateljstvo. Knez Pavle piše ne skrivajući patnju:

Zašto su morali da nas proteraju u ovu pustinju, gde nema ni crkve, ni apotekara, zubara, frizera? Ti koji me poznaješ, shvatićeš šta za mene znači to što me smatraju neprijateljem Engleske.”

A onda je došla najgora od svih vesti: vojvoda od Kenta je izgubio život u avionskoj nesreći iznad Škotske, 25. avgusta 1942. Govorilo se da je išao na sastanak sa Rudolfom Hesom koji je zagovarao separatni mir sa Britanijom, a nešto kasnije pojavile su se verzije da su ga ubili agenti SOE po naređenju Čerčila. Kneginji Olgi je uspelo da dobije dozvolu da ode u London kako bi se našla pored svoje sestre Marine, vojvodine udovice, koja tek što je rodila sina.

ODBIJEN BROZOV ZAHTEV PO završetku rata, za kneza Pavla nastaju nove brige. Engleska štampa ga i dalje naziva ”kvislingom” i zahteva da mu se sudi u Nirnbergu (1946). I Broz šalje svog izaslanika u Nirnberg da traži od suda izručenje kneza Pavla ali sud je odbio taj zahtev. Knez Pavle tada nije znao da ga je u Beogradu Državna komisija proglasila za ”ratnog zločinca”. Čini se da su akcije engleske štampe i Josipa Broza bila simultane.

Kneginja Olga se posle šest meseci vratila u Keniju i zapisala u svoj dnevnik da je ”Pavle bio u užasnom stanju”.

Ipak, 11. juna 1943. iz Londona je stiglo odobrenje da napuste Keniju. Novo odredište: Johanesburg u Južnoj Africi.

Krajem 1947. godine, knez Pavle je dobio dozvolu da se vrati u Evropu. Prvo je stanovao u Montreju na Ženevskom jezeru. Potom je uz pomoć Dragiše Cvetkovića, koji je već živeo u Parizu, uspeo da dobije boravak u Francuskoj. Kupio je neveliku kuću u ulici Šefer (nedaleko od Trokadera) i u njoj živeo do smrti.

Dragiša Cvetković ga je o svemu redovno obaveštavao o čemu svedoči obimna prepiska, koja se nalazi u Arhivu kneza Pavla.

A onda, još jedna, možda najveća nesreća snašla je kneza Pavla i kneginju Olgu. Njihov voljeni sin Nikola je izgubio život 12. aprila 1954. u Engleskoj. Automobil kojim je on upravljao, izleteo je iz krivine i prevrnuo se, u neku baru, dovoljno duboku da se onesvešćeni vozač u njoj udavi.

Nil Balfur je zapisao: ”Porodica se od ovoga nikada nije oporavila. Bez Nikija, koji je tako dobro razumevao svog oca, veze između roditelja i dece nikad više nisu bile kao pre.” Mesecima posle njegove sahrane knez Pavle je napisao Berensonu: ”Sezona je u punom jeku, kažu, ali mi ne viđamo nikoga i više nam nije do toga. Ima stvari od kojih se čovek nikada ne oporavi, pa nastavlja da živi mehanički, jer mora da živi, ali nema više ni svrhe ni želja.”

Ovaj veliki i blagorodni srpski knez ostao je do kraja uspravan. Bio je drugačiji od ljudi ove naše sredine i veliki usamljenik. Govorio je smireno, ujednačeno. Knez Pavle je bio pre svega naš, srpski vitez, a tek posle i britanski vitez podvezice.

Beogradu i Srbiji, svojoj otadžbini, ostavio je mnogo: svoju ljubav za lepo, svoj stil, svoj muzej. Kad je bilo najteže, on, anglofil bez premca, rekao je ”ne” Britaniji. I sve je žrtvovao: sebe, svoju porodicu, sve materijalno da bi sačuvao svoje Srbe. To je amanet kneza Pavla: Srbija nema cenu.

Njegovo kraljevsko visočanstvo knez Pavle upokojio se 14. septembra 1976. godine u Parizu.

Posle trideset godina, 14. septembra 2006. godine, u Sabornom hramu Svetog Arhangela Mihaila u Beogradu služen je pomen knezu Pavlu, kneginji Olgi i knezu Nikoli. Zajedno sa jedanaest vladika i mitropolitom Jovanom, molitvenik pred Gospodom je bio naš sveti patrijarh Pavle.

I nedavno, 28. novembra 2011. u Beogradu je Viši sud doneo rešenje kojim se ”usvaja zahtev za rehabilitaciju kneza Pavla Karađorđevića iz Beograda, PA SE UTVRĐUJE DA JE NIŠTAVNA Odluka Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača F. br. 3572 od 17. 9. 1945. godine, od dana njenog donošenja, kao i da su ništavne sve pravne posledice navedene odluke, uključujući i kaznu konfiskacije imovine, a rehabilitovano lice knez Pavle Karađorđević se smatra neosuđivanim”.

(Kraj)

MNOGO više dokumenata i opisa događaja na portalu 27mart.net koji uređuje dr Miodrag Janković