KONTRA: Čovek ujeo psa

Od tada ste proveli epohe u udaljavanju od Izvora. Vremenom ste sebe ubedili u moć sopstvene veštine izbegavanja nepristrasne volje naše zajedničke Majke i ubrzali nenormalan proces smene njenih iskonskih zakona nakaradnim suprotnostima. Sopstvenu neprirodnu surovost, zamaskiranu raznovrsnim civilizovanim terminima, pravdali ste poštovanjem tih lažnih pravila besciljnog bitisanja uz intenzivnu potrošnju i najdragocenijih resursa, u koje ste izdegenerisali, darivane nam, živote.

Posmatrajući sa koliko mržnje tvoji saplemenici umeju da se ponesu čak i prema svojoj nejači, nismo se ni zanosili očekivanjima iskazivanja zaslužene zahvalnosti za inicijalno zalivanje krvlju i znojem semena, čije plodove i danas uživate. Iako bi od takvih krvoloka, više nego dovoljna, nagrada bila i samo izostavljanje sa liste za mučenje i odstrel, ni to se nije desilo. Nije se desio ni miran (bivše)prijateljski rastanak. Očigledno vam očajnički treba, neprestano dostupan, subjekt za iživljavanje frustracija i etiketiranje, sa ekskluzivnom svrhom skretanja pažnje sa sopstvene bolesti. Zato smo, po vašim betonskim džunglama, daleko od desetkovanih sanjanih staništa, vekovima: sputavani lancima po memljivim rupama, prebijani, sakaćeni, ubijani, izlagani raznovrsnim genetskim eksperimentima, prinudno sparivani u okvirima najbliže familije, fizički i mentalno protivprirodno ustrojavani, shodno novoosmišljenim prohtevima nekadašnjih saveznika... Na sve to smo pokušavali da uzvratimo bezuslovnom ljubavlju i iskrenom zahvalnošću za onaj prvi zalogaj kraj vatre, koji ste vi, svakom novom generacijom, eksponencijalnom progresijom potiskivali ka margini kolektivnog sećanja.

A ja lično? Ja sam samo prokleti aktuelni model borbene namene, proizvod nevešte igre boga. Rođen sam nervozan, razdražljiv i umoran od života. Pa opet, oduvek sam željan samo doživljaja koji je moje prapretke namamio u vaš okrutni, izdegenerisani svet: zvuka iskrene pohvale i prijateljskog dodira. A šta sam dobio umesto toga? Ponižavanje, šibanje, izgladnjivanje, potenciranje agresije, surove treninge, još surovije borbe i gubicu punu ožiljaka da svedoči o svemu... ako ikoga uopšte interesuje sudbina jadnog monstruma, dežurnog krivca, živog oružja...

Samo, ja više nisam i nemam problem. Sluh mi nije najjača strana, ali jasno čujem bat koraka niz hodnik i još jasnije osećam miris otrova, moje karte za poslednje putovanje, daleko od tebe, sličnih i sveg vašeg ludila. Žalim nesrećnu kolateralnu žrtvu izinženjerisanog pritiska mojih vilica, iako je i sama pripadnik mučiteljskog soja. Ja sam, dakle, rešen. Pravi problem si, kao i uvek, bio i ostao ti. Opet si sredio izvlačenje, uz simboličan uslov. Umirem sa znanjem da ćeš ponovo napadati i ubijati nedužne...