U KAFANI Milana Todorovića, 2. septembra održan je sastanak štabova Valjevskog partizanskog i Vojno-četničkog odreda, na kojem je preciziran plan za novi napad na Krupanj. Odlučeno je da se Nemci i dalje drže blokirani, da ne bi mogli da koriste česme za vodu van zgrade i da se spreči njihovo eventualno odstupanje.

Istog dana Nemcima su u pomoć doleteli avioni. Prvo su doletela dva laka, a potom još dva lovca i jedan bombarder, pa opet tri aviona. Za novi organizovaniji napad čekalo se veče.

Noćni napad partizanskih i vojno-četničkih snaga počeo je koncentričnom vatrom na bolnicu u 20.30. Sa Đulima je odjekivao i top, ulivajući nadu u uspeh. On je već bio ućutkao dva mitraljeska gnezda.

SPAVALI PO ULICAMA "... IZ slobodnog dela varoši, gde su bile koncentrisane sve snage partizanskih odreda, očekivao se polazak. Noć je bila oblačna, prilično hladna. Ljudi neispavani i u očekivanju napada spavali su po ulicama, ispod streja, po kanalima, na podu, na stolicama, sedeći..." (Iz Dnevnika Dragojla Dudića).

Zgrada bolnice, sagrađena od tvrdog materijala, predstavljala je pravu tvrđavu. Miloš Minić i Žikica Jovanović Španac pozvali su bombaše:

- Drugovi, sa ovim snagama, bez artiljerije, nemoguće je zauzeti bolnicu. Mi se sad uzdamo u vas, bombaše. Uzmite sve što vam treba i krenite preko reke...

Bombaši i dinamitaši brzo pribave eksploziv i bombe, ostave sve što može da im smeta i siđu u reku. Nemci ospu po njima, tako da su za časak morali da zastanu. Komandir Koljković šalje jednu grupu s Bogosavom Mitrovićem Šumarom da produži napred. U kapeli su dva mitraljeska gnezda. Paljba s jedne i s druge strane ne jenjava.

Diša Koljković se privuče rekom do kapele i s još jednim bombašem zađe u mrtvi ugao. Ne oklevajući, ubaci bombu u mrtvačnicu. Njegov pratilac ubaci svežanj eksploziva i još jednu bombu. U kapeli, pedesetak metara od bolnice, začu se jauk.

Istovremeno, osam bombaša, među kojima su bili Pera Jovanović Komirićanac, Miloš Radojković, rudar, Bojadžija, iz Pecke, i Pinter, iz Krupnja, puzilo je pod zaštitom vatre Diše Koljkovića po kaljavom, potpuno brisanom terenu. Ova grupa se brzo rasporedila i počela da ubacuje bombe kroz prozore. Tek kad je Pera Komirićanac bacio svoju bombu, u zgradi se čuo jauk.

Kada se na bolnici pojavila bela zastava, Žikica je počeo pregovore sa Nemcima, ali bez uspeha. Obavešteni depešom da im iz Valjeva kreće pojačanje, Nemci su se brzo sredili za dalju borbu.

Tokom trećeg dana opsade, 3. septembra, Nemci su povremeno pucali iz bolničke zgrade i fabrike i davali signale avijaciji koje položaje da tuče. Eskadrila od devet aviona izvršila je toga dana devet naleta i 81 bombardovanje.

Kako su Nemci u toku ove borbe procenjivali svoju situaciju i snage partizana i četnika, vidi se iz nekoliko depeša koje je, 3. i 4. septembra, skoro svakih pola sata, slala opkoljena 11. četa komandi 724. puka:

"... 10.32 (3. septembra): Neprijatelj sa okolnih visova tuče i dalje jakom vatrom naše položaje, naročito bolnicu i industrijsko postrojenje.

11.44: Tri izviđačka aviona kruže nad Krupnjem. Neprijateljska vatra popustila. Avioni bacili tri bombe i odleteli u istočnom pravcu. Neprijateljska vatra ponovo oživljava i postaje sve jača. Na komandnom mestu postavili smo platna za vezu sa avionima...

11.50: Naše brojno stanje je sledeće: 10. četa: 1 oficir, 14 podoficira i 93 borca, a 11. četa: 2 oficira, 14 podoficira i 102 borca. Mitraljeza 16; municije 29.570 metaka; u bolnici deponovano: 200 kgr. eksploziva, 2.000 upaljača i fitilja...".

Na ove prve depeše od opkoljene 11. čete, nemačka viša komanda javila je svojim snagama u Krupnju da je 2. četa 724. puka sa srpskom žandarmerijom već utovarena na teretne kamione i upućena iz Mionice, a 5. četa 724. puka upućena železnicom iz Višegrada.

Obe su imale hitan zadatak da se prebace u Krupanj. Međutim, na putu su naišle na oko 60 prepreka koje je trebalo otkloniti. Zato viša komanda na kraju svoje depeše upozorava blokirane jedinice u Krupnju da raspoloživu municiju troše štedljivo.

I glavna nemačka komanda za Srbiju obaveštena je da "situacija u Krupnju, iz časa u čas, postaje sve kritičnija". "Neprijatelj (ustanici) drži pod stalnom preciznom vatrom prozore i ulaze na bolničkoj zgradi. Odbrana je sve teža. Vojnici više dana ne spavaju, pa su premoreni. Pojačanje je hitno potrebno. Potrebno je da "štuke" bombarduju i obližnje visove i kuće oko Krupnja".

Uveče, 11. nemačka četa nastavlja da javlja:

"21.00: Otpočeo snažan vatreni napad i traje neprekidno".

Onda je nemačka viša komanda ponovo izvestila 11. četu da će traženi bombarderi stići ujutru rano (4.IDž), a dotle da se uporno brane.

Sutradan, 4. septembra, u 8.10, nemačka 11. četa obaveštavava:

"Posle teške noćne borbe držimo čvrsto naše položaje. Očekujemo dolazak naših trupa. Avioni još nisu stigli... Neprijatelj danas ponovo poziva na predaju i preti da će streljati devet naših zarobljenika iz Stolica. Mi možemo izdržati najduže do danas u podne. Imamo malo municije, ostali smo bez ijednog signalnog metka. Ukupno 10 ranjenika. Potrebna je hitna pomoć tenkova i jakih kopnenih snaga...

13.30: "Štuke" stigle. Dejstvo odlično. Treba još jače da bombarduju padine južno od bolničke zgrade i industrijskog postrojenja. I pored bombardovanja neprijateljska vatra ne prestaje. Neka avioni bace municiju na krov bolnice i u krug industrijskog postrojenja.

16.10: Neprijateljska vatra sa svih strana tuče još žešće. U toku naredne noći situacija će biti neizdrživa. Spremni smo da se kod prvog narednog napada ‘štuka’ probijemo. Molimo hitan odgovor“.

(Nastaviće se)