PO naređenju Glavnog štaba NOP odreda Srbije, od 19. avgusta 1941. godine, deo Valjevskog partizanskog odreda, a u njegovom sastavu Rađevsko-azbukovačka četa, kreću 30. avgusta ka rudniku Stolice. Zadatak: likvidirati nemačku posadu na Stolicama, a zatim napasti Krupanj.

To je bio početak široko zamišljenog plana Glavnog štaba NOP Srbije da se očisti čitava teritorija na liniji Valjevo-Suvobor i da se Valjevski partizanski odred teritorijalno spoji sa Užičkim i Čačanskim odredom.

Deo Odreda zastaje na Mačkovom kamenu. Žikica Jovanović - Španac izdvaja grupu od 46 boraca i određuje pravac kretanja. Rudnik Stolice imao je za Nemce veliki strateški i ekonomski značaj i zato je tu bila nešto jača posada od 38 vojnika iz 724 pešadijskog puka 704. divizije.

DOGOVOR U TRONOŠI PREMA sećanju učesnika, 19. avgusta 1941. godine u manastiru Tronoši, održan je sastanak, kome su prisustvovali: iguman manastira Georgije Bojić Džidžo, potpukovnik Veselin Mista, koji je, navodno, poslat sa Ravne gore, pop Vlada Zečević, poručnik Ratko Martinović i još nekoliko aktivnih oficira iz Loznice i okolnih sela. Posle procene vojno-političke situacije u ovom kraju, donesena je odluka o početku oružane borbe protiv okupatora, konkretno o napadu na Loznicu, i o tešnjoj saradnji sa partizanskim odredima.

Na domaku Rudnika Žikica deli kolonu u tri grupe. Prvu će povesti on i zaobilaznim putem prići bunkeru i likvidirati ga. Druga desetina napadaće sa Kozje stene pod komandom Rada Jokića. Treća grupa, tj. glavnina od 15-20 boraca, predvođena Stevom Milatovićem, imala je zadatak da upadne u koloniju i spreči izvlačenje Nemaca u pravcu Kostajnika.

Prema bunkeru polete prva bomba. Žikica Jovanović i Bogosav Mitrović Šumar baciše, naizmenično, još nekoliko bombi. Potom partizani zapucaju Nemcima iza leđa. Polete još jedna bomba i mitraljez konačno umuknu.

Grupa sa Kozje stene, naoružana puškomitraljezom, puškama i bombama pojuri prema stambenim barakama. Nemce iz kolonije tamo presretne partizanska glavnina na samom visu. Tako je zarobljeno devetoro Nemaca. Dosta ih je izginulo, a samo nekoliko uspelo da pobegne u Krupanj. Tako se, u noći između 30. i 31. avgusta, uspešno završila kratka ali uspešna bitka, u kojoj nijedan partizan nije poginuo.

Na Stolicama je u ruke partizana pao veliki plen: dosta oružja i municije, hrane, tekstila, pa čak i svilenih haljina i ženskih cipela, koje su Nemci opljačkali u nameri da pošalju porodicama.

U međuvremenu su čete Valjevskog partizanskog odreda 13. avgusta likvidirale nemačku posadu rudnika uglja u Beloj Crkvi, a 9. i 15. avgusta izvele uspešne oružane akcije na Ubu i u Lajkovcu.

Dan posle uništenja nemačke posade na Stolicama, seljaci iz okoline Loznice, koji su sebe zvali i četnicima, preduzeli su 31. avgusta 1941. godine napad na manji nemački garnizon u Loznici.

Preko poverljivih ljudi iz svakog sela, u Tronošu su pozvani svi vojni obveznici, spremni da učestvuju u borbi za oslobođenje Loznice. Skup je održan 30. avgusta planini iznad Tronoše. Tu je potpukovnik Veselin Misita govorio o planiranom napadu na Loznicu. Svi prisutni, sada kao ustanici, položili su zakletvu.

Jadarska "gorska četa" (još nije bio formiran odred), pod komandom tronoškog igumana Georgija Bojića Džidže, imala je 150 naoružanih ljudi. To su, uglavnom, bili seljaci, koji su kod svojih kuća radili svakodnevne poslove. Georgije Bojić ih je po kuririma pozvao iz okolnih sela kao vojne obveznike, naoružane i nenaoružane, da dođu u Tronošu. Na ovom skupu iguman im je rekao da su partizani zauzeli Stolice, a da "mi krećemo da napadnemo Loznicu, pa Banju Koviljaču".

Nemci su bili stacionirani u zgradi Gimnazije, Vukovom domu kulture i u kafani Laze Hajdukovića.

Komandant ove prve oružane akcije u Jadru, potpukovnik Misita, izvršio je raspored seljaka-ustanika. Tako je poručnik Mika Komarčević određen da predvodi grupu u napadu na Vukov dom kulture, iguman Georgije Bojić da napada na Gimnaziju, a on će udariti na Nemce utvrđene u kafani Laze Hajdukovića.

Osvanulo je toplo letnje jutro, 31. avgusta 1941. godine. Pre početka napada, komandant Misita je sa šanca iznad Loznice uputio zahtev Nemcima da se predaju, jer su, navodno, opkoljeni. Nemci taj zahtev odbiju. Onda im on pošalje ultimatum:

"... Svi aktivni i rezervni oficiri i podoficiri i redovi sa svojim sveštenstvom, učiteljima i celim srpskim narodom, traže od vas predaju grada, pri čemu vam se jamči vojnička čast. U protivnom, mi ćemo grad na silu oteti. Tada od nas nemate šta da tražite. Rok za ispunjenje ovog zahteva je 30 minuta."

PoŠto ni u tom roku nije stigao nikakav odgovor, na znak crkvenog zvona, u 10 časova počeo je napad na sva tri nemačka uporišta.

Nemačko uporište u Vukovom domu kulture brzo je zauzeto, a u Gimnaziji su se Nemci nešto duže održali. Na kraju je pala i Hajdukovića kafana. Potpukovnik Misita je hrabro jurišao, ubacivao bombe i kad su Nemci počeli da se povlače u dvorište, uskočio je kroz prozor u kafanu. Tu je pokošen rafalom iz mitraljeza.

U borbi za oslobođenje Loznice zarobljena su 93 nemačka vojnika, nekoliko ih je poginulo, a više ranjeno. Zarobljenici su sprovedeni u manastir Tronošu, a ranjenici u bolnicu.

Među ustanicima-seljacima bila su četiri ranjena i osam poginulih.

Posle oslobođenja Loznice nastalo je opšte veselje oslobodilaca.

Sutradan, 1. septembra, u Loznici je formirana Komanda mesta, sa potpukovnikom Jovanom Marjanovićem na čelu.

"Gorski štab" izdao je proglas o mobilizaciji ljudstva, stoke i vozila. Naređena je i predaja oružja i hrane ustanicima.

(Nastaviće se)