Kakvo leto! U Hrvatskoj, kako se i očekivalo, slave „Oluju“. Dok hrvatska premijerka Jadranka Kosor u svečarskom govoru pozdravlja sve hrvatske generale koji su iz zemlje izbacili „agresore“, a naročito onu dvojicu koji su u Hagu osuđeni na dugogodišnje robije zbog zločina počinjenih prema Srbima, i dok ceo hrvatski državni vrh ustaje da dodatno podrži i premijerku, i generale, i „Oluju“, hrvatski predsednik Ivo Josipović je nekoliko trenutaka u dilemi šta da radi - ali onda ustaje i on. Glupo je da se izdvaja, jer bi to poslalo loš signal i Hrvatima i svetu, o tome da Hrvatska nije ozbiljna država.

Za to vreme, srpski ministar vojni izjavljuje, prilikom posete Vašingtonu, da je stekao utisak da Amerikanci ne okrivljuju Srbe za događaje na severu Kosova, i da je to napokon jedan lep znak koji šaljemo svetu o nama, te da, sledstveno, možemo da budemo veoma zadovoljni.

Stvarno, imamo li ijedan razlog da budemo nezadovoljni?

Nama očigledno nisu potrebni ni lobisti ni politički marketing da bi svet lepo mislio o nama. Zar nije lep signal što ne kažemo skoro ništa na činjenicu da se egzodus Srba iz Hrvatske tamo slavi kao najveća nacionalna pobeda? Naša snaga je u našoj krotkosti, u našem ćutanju i u dobrim signalima koje smo, napokon, počeli da šaljemo svetu. Ako ništa drugo, taj direktan marketing će nas spasti svih naših muka.

Dovoljno je da damo deo svoje države da bi se stekao utisak da izgleda da nismo krivi. Samo ako se ne branimo, ako ne tražimo, ako dajemo - možemo da pošaljemo lepu poruku o sebi samima.

Lepi signali su da je Srbija i dalje privržena evropskim standardima, čak i kad su oni postavljeni samo za nas. Možda bi zato bilo na mestu da se malo umiri Ivica Dačić koji ovih dana daje izjave da postoji crta ispod koje nećemo ići, i da - ako Evropa može bez nas, i mi možemo bez nje. To je bio jedini signal ovih dana koji je pokvario sve one druge divne signale koje smo poslali u svet.

Na primer, lepi signali su da se, dok traju godišnji odmori, na severu Kosova neće ništa novo desiti, a da ćemo posle da vidimo. Lepi signali su da se Srbija stvarno ne meša u unutrašnje stvari Kosova, te da izjava Hašima Tačija da je Kosovo napokon uspostavilo državni poredak na celoj svojoj teritoriji, u Srbiji nije izazvala nikakve naročite reakcije. Lep je signal da Srbija čeka da vidi šta će da bude na Kosovu, jer bi loš signal bio da svet vidi da Srbija ima nekakav plan na tu temu. Lep je signal da u srpskoj skupštini, dok se na severu Kosova događao haos, potpredsednica Skupštine nije htela da menja dnevni red. Red je red, a to je i te kakav signal! Lep je signal da Srbija i dalje želi da šalje lepe signale o sebi kako bi signali odobrovoljili svet da nas napokon prihvati u svoje redove. Lep je signal da Srbija veruje u garancije međunarodne zajednice da će na Kosovu sve da bude u redu. Uopšte, lepih signala imamo koliko nam duša želi.

Lep je signal da su naši političari shvatili, i na neki način javno priznali, da su im ruke vezane - da nemaju nikakvog manevarskog prostora da urade bilo šta na bilo koju temu, osim da šalju signale i da se raduju svakoj pohvali koja im, u pogledu signala, stigne.

Hrvatska je poslala lep signal svetu povodom slavljenja „Oluje“. Srbija šalje lep signal u pogledu slavljenja mentalne, moralne i političke Promaje.

Uostalom, promaja je i tako i tako, nešto što postoji samo u Srbiji.

A to je signal koji će nam, zasigurno, doneti mnogo bolje pozicije u svetu, jednog dana, a možda i pre.

www.mirjanabm.com