KONTRA: Kakva vlada takva i parada

BEZ obzira na to da li zaista doživljavaju konstantnu diskriminaciju i represiju zbog svog seksualnog opredeljenja ili su samo podlegli intenzivnoj propagandi koja ih navodi da se tako osećaju, svim građanima ove zemlje želim da u što skorije vreme razreše te probleme. Onda će shvatiti ograničenja sa kojima se svakodnevno sreću npr. njihovi partijski neopredeljeni sugrađani, po svim drugim atributima predstavnici po njima nekakve neprijateljski nastrojene većine.

Vođe LGBT NVO sektora su samo našli komforno uhlebljenje u delovanju po konvencionalnim medijima i internetu. To što se gro njihove „borbe“ svodi na kopiranje već postojećih ispada svetskih pop-provokatora i igranja na kartu šoka stanovništva katastrofalne obrazovne strukture, samo je dokaz kapaciteta i iskrenosti. Netolerancija koju i sami ispoljavaju prilikom javnih nastupa je samo odraz vaspitanja. Zbog ekvivalentnih stvari policija bukvalno kidnapuje i pleni kompjutere, bez pomena ljudskih prava ili umetničke slobode figurativnog izražavanja. Zato se dokazani intelektualci svih seksualnih orijentacija slabo bakću njihovim aktivnostima.

Od prošlogodišnjeg otkazivanja LGBT skupa, usled nespremnosti organizatora da prihvati za poreske obveznike jeftiniju rutu, i „zabrinutosti“ pojedinih ambasadora „evropskih partnera“, kampanja nije prestala. Zakon protiv diskriminacije, usvojen uobičajeno namaknutom većinom, uz potpuno ignorisanje predloga glavnih verskih zajednica u Srbiji (duhovnih predstavnika zbirnog procenta populacije o kojem stranke vladajuće koalicije mogu samo da sanjaju), ključna je institucionalna potpora ogranizaciji. Medijska pompa je samo pojačala utisak da je za tu svrhu ekskluzivno i donet jer pripadnici drugih manjinskih grupacija dobro znaju koliko je doprineo smanjenju diskriminacije.

Argumentacija kojom se vlastodršci intenzivno služe da opravdaju potrebu za paradom, uprkos protivljenju ogromnog dela stanovništva (uslov za evrointegracije i poboljšanje turizma), uzevši u obzir da ni u pojedinim članicama Unije nikada nije održana, kao i dolazak sve većeg broja stranih turista na manifestacije „konvencionalnog“ karaktera, prevedena na srpski znači: naredili su nam i pristali smo bez pogovora.

Ko to poboljšanjem poštovanja ljudskih prava smatra gušenje glasa razuma, koji ukazuje na opasnost negativnog prirodnog priraštaja po državu, koju bi dodatno povećali istopolni brakovi i, ne daj bože, dozvola da se u takvoj neprirodnoj zajednici usvajaju deca? Oni čiji su avioni tu istu decu, bez dozvole SB UN, zasuli konvencijama zabranjenim kasetnim bombama? Da li želimo da budemo deo takve „porodice“? Koliko je ljudi glasalo za to? Vlast očigledno ne zanima, kad ne dopušta da se jasno i glasno izjasnimo. Svako ko načne ovu temu je u najmanju ruku medijski žigosan kao zlonameran i nazadan.

Činjenica da se godinama, spolja i iznutra, pripremaju teren i uloge koje građani, sa obe strane policijskog kordona, treba da odigraju u zakazanom terminu, zastrašujuća je. Za takvu atmosferu je najodgovornija vlast ove zemlje, spremna da poslušno upotrebi svu silu kojom raspolaže protiv svojih građana, dok sa druge strane nema hrabrosti da se pozove na Kumanovski sporazum, kako bi obezbedila svetinje na KiM. Ko će u takvim uslovima biti odgovoran za moguće nemile događaje na ulicama Beograda? Ko će platiti ceh? Vlada očigleno neće, moraćemo opet mi, obični građani, poreski obveznici, obespravljeni u sopstvenoj zemlji.

Zato pozivam sve dobronamerne građane da u subotu 9. oktobra u 13 časova dođu na plato ispred Filozofskog fakulteta, na uredno prijavljeni nestranački skup „Kakva vlada takva i parada“. Da, samo pod zastavom zemlje u kojoj živimo i koju volimo, označimo prvi dan pobune protiv bahatog režima. Da se upoznamo, družimo i pošaljemo sliku brojnosti i jedinstva kulturnih, miroljubivih i porodičnih ljudi, uz jasan apel vlastodršcima da otkažu „Paradu ponosa“ a svima ostalima da, u slučaju oglušivanja o zahtev, daju sve od sebe da ne odigraju zadate uloge.